Nova politika prema azilantima | Evropa | DW | 06.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nova politika prema azilantima

Nemačka reformiše svoje zakone o azilu. U debati će se u obzir uzeti i zakoni koji postoje širom Evropske unije. To je rezime predloženog zakona i političkih tačaka debate.

Bez obzira da li je reč o građanskim ratovima na Bliskom istoku ili posledicama klimatskih promena na ekonomske i društvene strukture afričkih država – u svakom slučaju, svakim danom sve više ljudi prinuđeno je da odlazi u izbeglištvo. Mnogi od njih ostaju u regionima iz kojih i potiču, samo traže sigurnije mesto. Ali oni koji se dokopaju evropskog tla, evropske zemlje stavljaju pred velike izazove. U Nemačkoj su najčešće pod pritiskom opštine koje moraju da se pobrinu oko izbeglica. Mnoga pravila jednostavno nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa realnošću. Stranke i različita udruženja rade na tome da se strukture i pravila prilagode izmenjenoj situaciji. I nemački Bundestag uključen je u debatu oko promena zakona.

Trenutna situacija: Savezna služba za migracije i izbeglice računa da će ubuduće imati 200.000 izbeglica i potražilaca azila godišnje. A to bi bilo duplo više izbeglica pristiglih u Nemačku nego 2013. godine. Na prostoru Evropske unije protekle godine ukupno je registrovano 430.000 potražilaca azila. Sedamdeset odsto njih primile su Nemačka, Italija, Francuska, Švedska i Velika Britanija. Sama Nemačka, primila je četvrtinu izbeglica. Ipak, u odnosu na broj stanovništva, najveći procenat primile su Malta i Švedska.

Kritika Dablinskog sistema: Sadašnja pravila Evropske unije nalažu da bi potražioci azila morali da podnesu zahtev za azil tamo gde su i stupili na tlo EU. Upravo to opterećuje zemlje na obodu Unije, kao što su Italija, Španija... Tako je na primer Italija primorana da najveći broj izbeglica koje se preko Sredozemnog mora domognu njene obale, jednostavno propusti dalje. Evropska unija svoje spoljne granice ojačava dodatnim snagama bezbednosti ili na nekim mestima nepremostivim ogradama i na taj način blokira sigurne puteve za prognane. Ali to se kosi sa humano orijentisanim pravom na azil.

Mission Mare Nostrum Italien

Izbeglička drama: Ljudi pokušavaju da se preko Sredozemnog mora dokopaju Evrope

Kvote za države EU: U Evropskoj uniji trenutno se vodi debata o tome da se ujednači broj prijema izbeglica. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer predložio je da svaka država članica EU primi onaj broj izbeglica koji je srazmeran broju njenih stanovnika. To bi bilo dobro za Nemačku i Italiju, ali bi veoma opteretilo druge zemlje EU. Zato su šanse da taj predlog prođe veoma male.

Izbeglice u Nemačkoj: Potražioci azila nailaze na toliku količinu birokratskih prepreka da ona na njih deluje potpuno zastrašujuće. Savezni ustavni sud je pre dve godine utvrdio da nije moguće zakonski garantovati potražiocima azila život dostojan čoveka. Zbog toga bi izbeglice morale da budu bolje zbrinute. Ali, opet ne toliko dobro da se „podstakne talas migracija“, kako je to izričito saopštila Savezna služba za migracije i izbeglice. Ipak, računa se s tim da bi ubuduće trebalo da se pomoć azilantima uskladi sa najnovijim statistikama o nivou njihovih potreba – odnosno da se uslovi značajno poboljšaju. Takođe bi trebalo da se poboljša i zdravstvena zaštita izbeglica.

Novac umesto pomoći u naturi: Nakon prijema u jednom od prihvatnih centara, izbeglice bi trebalo da dobijaju novac umesto, kao što je to bilo pravilo u pojedinim saveznim državama, namirnice ili robu široke potrošnje i vaučere. Azilanti sada više ne moraju da čekaju četiri godine da bi bili tretirani kao primaoci socijalne pomoći i na taj način potpomognuti. Deca i mladi dobijaće novac od Ministarstva za porodicu, određenog za siromašne porodice.

Brže do posla: Novi zakon predviđa i to da izbeglice imaju pravo da rade već nakon tri meseca provedena u zemlji. Ipak, jedno pravilo ipak ostaje: posao mogu da dobiju samo ako za to mesto nije konkurisao nijedan Nemac ili drugi građanin EU, a i to se proverava u roku od 15 meseci umesto dosadašnje četiri godine. To neće važiti za one azilante koji imaju stručne kvalifikacije. No, mnoga socijalna udruženja i poslodavci smatraju da je i to još uvek suviše oštro. Oni žele da se potencijal radne snage i njihove kvalifikacije koriste, a ne blokiraju.

Erstaufnahme Flüchtlinge

Prihvat izbeglica u Nemačkoj

Smeštaj: Izbeglice do sada nisu smele da napuštaju mesto gde su primljene u Nemačkoj, a to je stvaralo probleme ukoliko žele da posete rodbinu u drugoj saveznoj nemačkoj državi. I taj uslov se briše, ali takođe tek nakon tri meseca.

Troškovi: Tu su uvek i rastući problemi – kako smestiti tolike ljude koji traže azil u Nemačkoj. Zbog toga se sada razgovara o pojednostavljivanju građevinskog prava kada je reč o izgradnji smeštaja za izbeglice, što znači da bi azilanti mogli da budu smešteni i u komercijalnim oblastima. Međutim, taj zakon nameće troškove opštinama koje su, kako tvrde lokalne vlasti, na granici njihovih kapaciteta. U međuvremenu mediji izveštavaju o alarmantnim uslovima života i lošem smeštaju za izbeglice i azilante.

Reklama