Nova nemačko-francuska ljubav | Evropa | DW | 23.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropska unija

Nova nemačko-francuska ljubav

Na samitu EU Angela Merkel je govorila o optimizmu, a Emanuel Makron o tome kako unaprediti EU. Napravljen je korak napred i u zajedničkoj odbrambenoj politici. A izlazak Velike Britanije iz EU postao je sporedna stvar…

Predsednik Saveta Evropske unije Donald Tusk nazvao je to istorijskim korakom. A i francuski predsednik koristio je sličnu formulaciju. Samo je nemačka kancelarka trezveno ostala pri formulaciji „novi kvalitet u saradnji“. Najveći napredak ostvaren je u zajedničkoj odbrambenoj politici koju su Britanci godinama blokirali, a koja je sada, nakon izbora u Francuskoj, dobila odrešene ruke. „Usko sarađujemo s Nemačkom“, izjavio je Emanuel Makron. A Angela Merkel je pohvalila „nemačko-francusku saradnju“ za koju je rekla da „donosi dobre rezultate“.

„Kontinuirana intenzivna saradnja“

Nova formula za saradnju u Evropskoj uniji, koja se može sažeti rečima „kontinuirana intenzivna saradnja“, omogućava zemljama-članicama da u određenim oblastima usko sarađuju, bez da svi u tome moraju da učestvuju ili da daju svoju saglasnost. Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker bio je čak i poetičan, nazvavši novu klauzulu „zaspalom, a sada probuđenom princezom Lisabonskog ugovora“. Prosto je neobično je da „odbrana“ može da bude toliko inspirativna. Ali opuštena atmosfera na ovom umnogome nekonfliktnom samitu je, kako se čini, dala krila donošenju odluka: nakon samo par sati „većina onoga što je bilo na stolu je pospremljeno“. Nešto slično nije se dogodilo godinama.

Belgien - EU-Gipfel in Brüssel - Juncker

Poetični Junker sa sakoom preko ramena

U roku od tri meseca, zajednička odbrambena politika trebalo bi da bude spremna za usvajanje, pitanje finansiranja rešeno i sve bi trebalo da bude spremno za start. U to idu i zajedničke borbene trupe i fond za odbranu pri Evropskoj komisiji, iz kojeg bi trebalo platiti i razvoj bespilotnih letelica.

Poljska se javila za reč i želi – nesigurna zbog politike američkog predsednika Trampa – da učestvuje u zajedničkom odbrambenom projektu. „Poljska je spremna da se uključi“, izjavila je premijerka Beata Šidlo. To je svojevrstan zaokret u politici Varšave, jer se ona u prošlosti uvek pozivala na NATO i po pitanjima odbrane stalno gledala u pravcu Vašingtona.

Kritika je odmah stigla od Zelenih iz Evropskog parlamenta: „Zbog čega budžet EU mora da se koristi za istraživanja i razvoj malih i srednjih preduzeća? Umesto da u zajedničkom interesu vodimo politiku štednje, uzimamo sredstva iz budžeta EU za ono što nam svima šteti“, kaže Rajnhard Bitikofer. Ali i pored kritike, i on je pohvalio korake u pravcu više zajedništva u zajedničkoj evropskoj odbrambenoj politici. Time bi godišnje moglo da se uštedi od 25 do 100 milijardi evra.

Na samitu je donesena i odluka da se produže sankcije Rusiji. Evropska unija utvrdila je mnoge manjkavosti u sprovođenju Sporazuma iz Minska. Emanuel Makron želi da sa Angelom Merkel nastaviti sa sprovođenjem nemačko-francuskog projekta zajedničke spoljne politike. S tim u vezi, Merkelova je pohvalila saradnju s Francuskom. Istaknuto je i opredeljenje za Pariski sporazum o zaštiti klime. Trampova želja da se o tome ponovo pregovara, jednoglasno je odbačena.

Kancelarka je istovremeno iznela plan o pripremi samita G-20 u julu u Hamburgu. Njoj je važno da evropske partnere posebno uključi u poglavlje koje obuhvata trgovinske odnose.

EU Gipfel Theresa May Rede

Tereza Mej - „Velikodušna ponuda“ građanima EU koji žive u Velikoj Britaniji?

U fokusu budućnosti EU-27, a ne „bregzit“

Kancelarka je na početku samita istakla da joj je važnija budućnost 27 članica EU od natezanja oko pregovora o „bregzitu“. Britanska premijerka je tek tokom večere dobila priliku da informiše svoje kolege o namerama u pogledu izlaska Velike Britanije iz EU, a posebno o najavljenoj „velikodušnoj ponudi“ građanima EU koji žive u Velikoj Britaniji. „Nijednom građaninu EU u Velikoj Britaniji neće biti naloženo da napusti zemlju“, citat je koji prenose izvori bliski britanskoj vladi. To će u principu da važi za sve one građane iz zemalja-članica Evropske unije koji već pet godina žive u Velikoj Britaniji. Drugima će biti dozvoljeno da se u naredne dve godine pobrinu da podnesu molbu za stalnu dozvolu boravka i da na taj način dobiju mogućnost da ispune vremenski kriterijum od pet godina. Još je nejasno u kojoj će meri članovi njihovih porodica moći da ostanu u zemlji.

Još nije razrešeno ni to koji sud će biti nadležan u slučaju pravnog spora. Velika Britanija kategorično odbacuje Evropski sud kao instancu za odlučivanje. Narednog ponedeljka, Britanci će objaviti detalje u vezi s tim pitanjem koje stoji na vrhu dnevnog reda.

„Dobar početak, mnogo otvorenih pitanja“

„Ovo je dobar početak, ali postoji niz otvorenih pitanja oko finansiranja, oko Irske, tako da do oktobra mora mnogo toga da se uradi“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel. Taj datum određen je provizorno, kako bi se odredio vremenski okvir za završetak prve rune pregovora i kako bi se moglo doći do ključnog pitanja koje glasi: kako bi u budućnosti trebao da izgledaju odnosi Velike Britanije i Evropske unije?

Izbegnut je spor oko podele „britanskog nasleđa“ odnosno određivanja gradova koji će postati sedišta dve agencije EU koje su se nalazile u Velikoj Britaniji. Dogovoreno je raspisivanje konkursa i glasanja u više faza za mnogobrojne gradove – kandidate od Barselone, preko Beča, do Madrida, koji bi rado da budu nova sedišta Evropske agencije za lekove i Evropske agencije za kontrolu banaka. Nemačka je i sama predložila dva grada: Bon i Frankfurt. Odluka će pasti u novembru.

Brüssel EU Gipfel Brexit Verhandlungen Viktor Orban

Viktor Orban: Moraćemo da se upoznamo sa Makronom

Kriza u odnosima s istočnom Evropom

„Evropska unija nije supermarket, već zajednica vrednosti“, izjavio je Emanuel Makron pred samit EU kritikujući odbijanje Poljske, Češke i Mađarske da učestvuju u preraspodeli izbeglica. Tome se priključila i nemačka kancelarka rekavši: „Ovo nije dan za pretnje, ali mi smo zajednica vrednosti. Moramo da budemo u stanju da, i kada nismo zadovoljni nekim razvojem događaja, to otvoreno kažemo“.

Mađarski premijer Viktor Orban lično je shvatio Makronovu kritiku i uputio otrovne primedbe. „Njegova upadica nije bila baš ohrabrujuća. Pratićemo šta on radi. Moraćemo da se upoznamo“. Poljski portparol dodao je da Poljska, samo zato što dobija novac od Brisela, ne mora uvek i da se složi sa svim što se radi u Evropskoj uniji. To je mišljenje koje Nemačka i Francuska očigledno ne dele.

Ovoga petka, drugog dana samita EU, raspravlja se o izbegličkoj politici i temi: migracije. Neki bitniji napredak se ne očekuje. Oštra razmena mišljenja pokazuje koliko je napet odnos između nekih zemalja istočne Evrope sa ostatkom EU. Za Angelu Merkel se, s obzirom na zbijanje redova sa Makronom, poboljšala situacija. Kada te dve zemlje imaju zajednički stav, onda se diskusija više ne svodi na antinemačke polemike.

DW.COM