Nova nada za Rumuniju

Da, to je iznenađenje istorijskih razmera. Po prvi put od pada komunizma pre 25 godina, Rumuni su dokazali nadstranačku solidarnost. Decentni, sazreli građani generacije 2.0, koji se informišu i ne dozvoljavaju da njima manipulišu „ujednačeni“ mediji, uspeli su da uvere svoje roditelje, bake i dede, da je kandidat Ponta, slično kao i premijer Ponta, za njihovu zemlju – sramota.

Prazna predizborna obećanja, do sada neviđeno prljava kampanja njemu odanih trupa, laži i klevete – nisu mu mnogo pomogli. Ponta je od Johanisa napravio predsednika i to zahvaljujući svojim izuzetno nedemokratskim pokušajem stvaranja jaza među Rumunima. Njegovi nacional-populistički predizborni slogan o tome kako je pravoslavni Rumun „dobar Rumunj“, obio mu se o glavu (ta opaska ciljala je na njegovog konkurenta, prim. red). Bila je to suviše veštačka retorika, a i generalno je ponašanje socijaldemokratskog kandidata bilo isuviše neverodostojno. Ako Ponta još ima i trunku pristojnosti, onda on mora da podnese ostavku. Što pre – to bolje.

Pragmatični izazivač

Klaus Johanis uverljivo je pokazao da i jedan protestantski političar nemačkog porekla može da bude „dobar Rumun“. Sigurno mu je pomogao i njegov pragmatizam. Četiri puta zaredom bio je biran na dužnost gradonačelnika Sibinja i čitavoj zemlji, a ne samo žiteljima njegovog transilvanijskog, rodnog grada, pokazao je da ozbiljno misli kad priča o „Rumuniji dobro urađenog posla“.

Ali Klaus Johanis je i čovek malih gestova. Kada su ga na jednoj konferenciji za novinare upitali da li on uopšte zna tekst rumunske himne, on je prvu strofu otpevao bez greške. Time je pogodio „žicu“ kod svih neodlučnih birača kojima je bio potreban poslednji dokaz da je on pravi čovek kome bi trebalo dati glas.

Plagijator Ponta

Kod Ponte je priča sasvim drugačija. Veče pre izbora blamirao se na jednoj od „svojih“ TV-stanica. Premijer za kojeg je dokazano da je plagirao svoj doktorski rad i koji je zbog svoje dvoličnosti dobio opomene iz Brisela, zakazao je i pri tom jednostavnom zadatku. Bio je to mali signal sa velikim posledicama i svi su shvatili da je „kralj“ go.

I za kraj, velika pohvala Rumunima u dijaspori. Oko 400.000 birača, tri put više nego u prvom izbornom krugu 2. novembra, Klausu Johanisu je obezbedilo prednost pred Pontom u inostranstvu za više od 40 odsto. I to, kao i pre dve nedelje, bez obzira na činjenicu da normalan tok izbora nije bio omogućen na svim glasačkim mestima. U prvom krugu, hiljade Rumuna u inostranstvu vratilo se s birališta kućama neobavljena posla. Sada su „nagrnuli“ na glasačka mesta kako bi obavili svoj demokratski zadatak.

Umorni od izbora? Ne!

Kilometarske gužve pred rumunskim ambasadama i konzulatima u evropskim gradovima ponekog posmatrača naterale su da postavi pitanje: pa gde to ima u Evropskoj uniji u godini 2014?

Da, i to je moguće! Pre sloma komunizma, Rumuni su u svojoj zemlji noćima stajali u redovima kako bi svojoj deci kupili malo maslaca ili dve banane. A sada su opet stali u redove kako bi u svojoj domovini novu šansu dali – demokratiji. Protiv volje njihove vlade. I uspeli su!

Sada je red na Klausu Johanisu da pokaže da je opravdao poverenje svojih birača – i da istovremeno, kao predsednik svih Rumuna, može da se pobrine za ravnotežu i pomirenje.