Italija ima novu vladu. Šezdeset i šestu od Drugog svetskog rata. Nada, rizik, eksperiment ili šansa? Od svega po malo.
U Evropskoj uniji se probudila nada da će neki razuman ministar finansija koalicije koja je više naklonjena Briselu izbeći obračun oko budžeta i astronomsko zaduživanje Italije. Brbljanje radikalnog desničara i lidera stranke Liga Sever o paralelnoj valuti, koja bi u stvari značila izlazak iz evrozone, za sada je skinuto sa dnevnog reda. Italija može da odahne.
Ali veliki je rizik da nova vlada za godinu dana doživi kolaps. Populistički pokret gnevnih građana Pet zvezdica i klasični socijaldemokrati previše se razlikuju i po stilu i po političkoj supstanci. Njih na okupu drži jedino strah od nemirnog desničara Salvinija. Da nije bilo koalicije već da su raspisani izbori, Salvini bi verovatno pobedio i on bi bio premijer.
Krajnji desničar Salvini i dalje popularan
Nova leva vlada neće lako promeniti raspoloženje Italijana. Salvini je popularan. Njegov oštar kurs protiv migranata i izbeglica, kao i protiv „onih u Briselu“, nailazi na dobar prijem. Naravno, Salvini to zna i već je u predizbornoj kampanji. Koalicija populista i socijaldemokrata koja počiva na strahu, za njega je „katastrofa“ koju namerava da obori svim sredstvima. Italijani, na žalost, još nisu shvatili da bi desničarska vlada pod Salvinijem bila još veća katastrofa.
Trenutni politički eksperiment ima šansu samo ako populisti i socijaldemokrati stvore nešto opipljivo, umesto da se iscrpljuju u beskonačnim svađama. Obećanja socijalnih dobročinstava i investicija su velika, a kase su prazne. Zato je velika opasnost da vlada nehotice isporuči jake teme veštom predizbornom strategu Salviniju.
Ipak, nova vlada donosi i nove šanse da se migraciona i izbeglička politika Evropske unije ponovo tematizuje. Konačno mora da se pronađe mehanizam preraspodele tereta unutar EU. Tada bi Italija ponovo mogla da makar malo odškrine kapije svojih morskih luka i da ublaži kriminalizaciju privatnih spasilaca izbeglica na moru. Ako to Uniji ne pođe za rukom, nova vlada će preuzeti oštar kurs, jer je raspoloženje građana na osnovu dvogodišnje histerije koja dolazi sa desnice i sa levice okrenuto prema dizanju zidova i parolama kao što je „Italija pre svega“.
Svađa se može predvideti
Nova koalicija jedva da ima snage da pogura ekonomiju i reforme. Ona će se samo provlačiti kao i mnoge vlade pre nje.
Novom timu prete i nevolje u sopstvenim redovima. Socijaldemokrate, koji su u proteklih nekoliko nedelja doživeli začuđujuću transformaciju, posvađani su među sobom. Raniji šef stranke i premijer Mateo Renci želi ponovo da vlada. On je privremeno pobedio u sporu sa aktuelnim šefom stranke Nikolom Zingaretijem koji je nameravao da odbije ulazak u koaliciju sa pokretom Pet zvezdica. A i u tom pokretu sve ključa. Protestni pokret koji se odjednom priklonio koaliciji sa tradicionalnom partijom jeste nešto što mnogi frustrirani Italijani nisu razumeli.
Kad se sve sabere i oduzme, koalicija neće biti dugog veka. Verovatno će sledeće godine doći do novih izbora. Statistički gledano, ova žuto-crvena koalicija ne bi imala tako loš prosek. Period vladavine prosečne italijanske vlade iznosi godinu dana i dva meseca.