Normalizacija bez priznavanja Kosova | Politika | DW | 21.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Normalizacija bez priznavanja Kosova

EU neće primiti Srbiju bez uspostavljanja funkcionalnih odnosa sa Kosovom. To bi, podrazumevalo i autonomiju za Sever i ugovorne odnose i specijalna diplomatska predstavništava, ali ne i formalno priznanje Kosova.

Iako je želja Beograda bila da svoju politiku o Kosovu drži „po strani“ u odnosu na svoje evropske ambicije, postalo je jasno da te dve politike ne mogu biti toliko odvojene koliko bi to Srbija želela. I dok iz Brisela poručuju da je „normalizacija odnosa Srbije i Kosova“ neophodan uslov za evrointegracije, nekadašnji direktor evropskog Direktorijata za Zapadni Balkan, Štefan Lene objašnjava:

„Da li to znači priznanje ili ne to je pitanje za koje je još uvek rano. Srbija neće pristupiti EU pre 2020, a niko ne može reći kakva će pozicija EU biti u tom trenutku. Ono što jeste jasno, to je da EU ne ćeli više da ’uvozi’ nerešene konflikte“.

I dve Nemačke su statusno pitanje ostavile po strani

Lene za DW kaže da je tehnički dijalog Beograda i Prištine bio uspešan jer je dve udaljene strane doveo da prvih dogovora. Istovremeno dosadašnji dijalog pokazuje i da sa „ograničenim koracima“ postoje i veliki problemi u implementaciji. Lene zato poziva na „više politički dijalog“ i „sveobuhvatniji dogovor“ kako bi se stvarno stabilizovala situacija:

„Taj dogovor trebalo bi da podrazumeva regionalnu autonomiju za Sever, međunarodne garancije za srpske manastire, radni okvir za saradnju zasnovan na dogovoru dve Nemačke iz 1972. godine, kada se po strani ostavio konflikt oko statusa Istočne Nemačke, oko koga nisu mogli da se dogovore, ali su se dogovorili oko saradnje, ugovornih odnosa i specijalnih diplomatskih predstavništava. To bi bio ogroman napredak, ali ne i priznanje Kosova od strane Srbije, što i nije realno u ovom trenutku.“

Ulazak Balkana u EU nema alternativu

Istovremeno, Beograd bi , prema rečima Lenea, trebalo i da prestane sa „neproduktivnom“ politikom blokade Kosova na regionalnoj i međunarodnoj sceni. „Samo tada će Srbija biti podržana kao član EU, a to ne bi značilo i formalno priznanje Kosova“, kaže Štefan Lene i za DW navodeći i primer Irske, koja je u svom ustavu, u trenutku prijema u EU, imala teritorijalno potraživanje u slučaju Severne Irske, ali svi su znali da će Velika Britanija i Irska moći da sarađuju unutra EU.

U razgovoru za DW, Lene upozorava da izborni procesi koji Srbiju i Kosovo očekuju u naredne dve godine ne bi smeli da odlože napredak ka onome, što, prema njegovim rečima, nema alternativu: „Zapadni Balkan ima sve zajedno oko 20 miliona stanovnika, što je manje nego populacija jedne Rumunije. Istovremeno on je okružen članicama EU i ja ne vidim alternativu ulasku celog regiona u EU u jednom trenutku“, zaključuje Lene u razgovoru za DW.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković