Nobelovka u škripcu | Politika | DW | 20.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mjanmar

Nobelovka u škripcu

Stotine hiljada muslimana izbeglo je pred vojnim nasiljem iz Mjanmara u Bangladeš. Prvi put se oglasila i Aung San Su Ći – ali bolje da nije, kažu kritičari. Ona je u nezavidnoj poziciji u kojoj ne sme da govori jasno.

Aung San Su Ći, liderka Mjanmara i laureat Nobelove nagrade za mir, konačno je nešto rekla. A do sada je znakovito ćutala na progon stotina hiljada muslimana iz njene zemlje koje neki opisuju kao klasično etničko čišćenje. Oko 400.000 pripadnika naroda Rohindža izbeglo je pred vojskom Mjanmara u susedni Bangladeš gde su u očajnim uslovima.

Ali nobelovka je o tome govorila uopšteno, pominjala je humanitarnu krizu, osudila „sva kršenja ljudskih prava i nezakonito nasilje“ i rekla da je „posvećena povratku mira, stabilnosti i vladavine prava u celoj državi“. Pozvala je predstavnike međunarodne zajednice da posete muslimanska sela na zapadu zemlje, tvrdeći da je većina sela netaknuta nasiljem. „Većina muslimana se nije pridružila egzodusu. Hoćemo da saznamo kako se egzodus desio“, rekla je Su Ći.

Na to je Hamez Gomez, direktor za region jugoistočne Azije u Amnesti internešnalu, rekao: „Aung San Su Ći je demonstrirala da ona i njena vlada i dalje drže glavu u pesku pred hororom koji se odvija u provinciji Rakajn.“

Na tvrdnju de fakto liderke Mjanmara da se više ne vodi vojna operacija protiv militantnih organizacija Rohindža, Fil Robertson iz Hjuman rajts voča je zapitao: „Ako je to tačno, ko onda pali sela u poslednje dve sedmice?“

U nezgodnoj poziciji

Dobitnica Nobela za mir, dugo godina tračak nade za Mjanmar koji je pod jakom kontrolom vojske, tako je uglavnom razočarala one koji su je širom sveta podržavali dok je bila zatočenica vojne hunte. Tako o njenom govoru nemački Frankfurter algemajnu cajtung piše da se ona zapravo više obraćala inostranim diplomatama. „A bolje bi bilo da je apelovala na savest svojih zemljaka. No izgleda da bi to bilo protiv njenih ubeđenja.“

Stručnjaci tumače da je Su Ći u velikoj dilemi kako da nastupi pa bira srednji, mlaki put. Naime kao figura od međunarodnog značaja ima obavezu da digne glas protiv nasilja, a sa druge strane ne želi da jasno osudi vojsku i budističke nacionaliste čime bi rizikovala gubitak podrške u narodu.

Uprkos ubedljivoj pobedi na izborima pre dve godine, njena partija i dalje ima ograničenu moć u Mjanmaru koji je mahom pod kontrolom moćne vojske. Zato berlinski list Tagescajtung primećuje da nije nemoguće da vojska čini etničko čišćenje kako bi destabilizovala vladu nevoljene Su Ći. „Ona ne može da se otvoreno stavi na stranu Rohindža i osudi vojsku jer bi tako stavila na kocku svoj životni cilj: demokratsku zemlju bez vojske na vlasti. Ako bi uradila ono što od nje traže njeni kritičari, Su Ći bi mogla da se pozdravi sa političkom karijerom – u najgorem slučaju i sa životom.“

Međusobne optužbe

Od krvavih sukoba sa budističkim nacionalistima 2012. oko 200.000 muslimana živelo je u kampovima u toj provinciji. Prošlog oktobra su muslimanski militanti napali nekoliko policijskih punktova i usmrtili više policajaca. Vojne operacije protiv njih su, prema navodima organizacija za ljudska prava, podrazumevale i nasumična ubistva, organizovana silovanja, spaljivanje čitavih naselja.

Poslednji talas nasilja izbio je 25. avgusta kada je stotinak naoružanih muslimanskih pobunjenika napali snage bezbednosti u pograničnom pojasu ka Bangladešu. Od tada traju međusobne optužbe za spaljivanje sela i masovna ubistva.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android