Nisu samo desničarski ekstremisti opasni | Politika | DW | 16.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Nisu samo desničarski ekstremisti opasni

Demokratiju ugrožavaju i oni koji negiraju postojanje korone, islamisti i levičarski ekstremisti. Neki više, neki manje. Služba za zaštitu ustavnog poretka mora sve da ih drži na oku, smatra urednik u DW Marsel Firstenau

Hanau, Hale, Valter Libke – imena nemačkih gradova i ubijenog političara koja simbolizuju strahovit opseg desničarskog ekstremizma i antisemitizma od 2019. Devet ljudi s migrantskim poreklom umrlo je u masakru u Hanauu. U neuspelom napadu na sinagogu u Haleu dvoje ljudi izgubilo je život u blizini jevrejske bogomolje. A Libke, demohišćanin, ubijen je na svojoj terasi jer je počinilac mrzeo to što se on angažuje za izbeglice.

O tim delima se mnogo i s pravom govori i izveštava jer je reč o opasnosti za demokratiju i društvenu koheziju. Zato jeste ispravno i važno što je na te slučajeve nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer podsetio kada je u Berlinu predstavljao aktuelni izveštaj Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV). Uz njega je bio i šef tajne službe za unutrašnja pitanja Tomas Haldenvang.

Podstrekači: nova desnica

Haldevang, naslednik kontroverznog Hans-Georga Masena, i koji je na toj funkciji od 2018. godine, pokazuje jače nego ikad jasan stav protiv bilo kojeg oblika desničarskog ekstremizma i antisemitizma. Ta nova odlučnost ogleda se i u činjenici da se sada sve češće prati difuzni milje koji Haldevang naziva „podstrekačima“. Ili tzv. „Nova desnica“.

Haldenvang pri tom misli na ljude poput izdavača Geca Kubičeka. „Institut za državnu politiku“, trust mozgova iza kojeg stoji taj pseudointelektualac, vešto deluje kao spoj prakonzervativaca i desničarskih ekstremista iz Alternative za Nemačku (AfD). Opasnim ih čini to što su granice između demokratskih i antidemokratskih stavova fluidne i zbog toga je potrebno pažljivo ih pratiti.

Još uvek ima prostora za poboljšanje u odnosu prema AfD

Međutim, Služba za zaštitu ustavnog poretka mora da pazi da ne ode predaleko: nije sve što je desno istovremeno i ekstremno. To se odnosi i na AfD, stranku koja ima poslanike u svim nemačkim parlamentima i koja ponovo može da očekuje da će imati dvocifren rezultat na izborima za Bundestag u septembru. To koliko nespretno deluje Služba za zaštitu ustavnog poretka u odnosu prema desničarkim populistima pokazalo se u martu kada je ta stranka zvanično proglašena za „sumnjiv slučaj“.

Marsel Firstenau, DW

Marsel Firstenau, DW

Nažalost, neki mediji o tome su izveštavali unapred – vlast je tu verovatno namerno bila indiskretna i zbog toga je razumljivo što se AfD sada brani na sudu. U budućnosti bi Služba za zaštitu ustavnog poretka trebalo da izbegava takve manevre – to je u interesu njene verodostojnosti, ali i toga da se AfD-u i drugima ne pruža povod da se predstave kao žrtve samovolje države.

Opasnost od islamističkih napada mogla bi da se poveća

Osim tog propusta, bilans Službe prilično je impresivan. Njen „pogled od 360 stepeni“ na sve fenomene antiustavnih pretnji funkcioniše sve bolje. Predsednik Službe za zaštitu ustavnog poretka ulazi u srž stvari kada kaže: „Niko ne sme da veliča levičarsko ekstremističko nasilje.“ Ta scena takođe postaje sve više nasilna, što se ogleda i u napadima u vidu podmetanja požara, a ponekad i napadima na političke protivnike, uključujući AfD koji mogu da dovedu u opasnost i život. Zbog usredsređenosti na rastući desničarski ekstremizam, takav razvoj događaja uglavnom se odvijao van pažnje medija.

Dobro je što je Služba za zaštitu ustavnog poretka ispravno procenjuje potencijal te pretnje. A to se odnosi i na islamizam. Napad poput onog koji je izvršio Anis Amri na berlinsku božićni vašar 2016. s dvanaest mrtvih, može se ponoviti u bilo kom trenutku. Stručnjaci za bezbednost s razumljivom nelagodom registruju promene u Avganistanu. Zbog povlačenja međunarodnih trupa, uključujući i Bundesver, talibani ponovo mariširaju. To bi moglo da ohrabri i islamiste u Nemačkoj da napadima ponovno istaknu svoju versku, a prikrivenu mržnju prema slobodnom društvu.

Ne precenjivati korona „kverdenkere““

Služba za zaštitu ustavnog poretka veoma je zabrinuta i zbog teško procenjivog pokreta „Kverdenker“ (Querdenker – oni koji drugačije misle, prim.prev.) koji je proizašao iz protesta protiv državne korona-politike. Ministar unutrašnjih poslova Zehofer smatra da je preteće to što se desničarski ekstremisti i antisemite na taj način „povezuju s buržoaskim spektrom“. Pitanje je, međutim, da li zaista većina demonstranata koja maše zastavama, biva uvučena u ekstremistički tabor. Za to do sada nema uverljivih dokaza.

Pojedinačne kontakti između ljudi koji relativizuju ili čak negiraju koronu i antiustavnih organizacija ne bi dakle trebalo pretvarati u nekakav masovni fenomen. Time se precenjuje važnost i uticaj takvih ljudi. Čini se da je ministar unutrašnjih poslova Zehofer svestan tog rizika. Politika, kada je reč o koroni, mora da bude bolje objašnjena, preporučio je on prilikom predstavljanja izveštaja o zaštiti ustava – uz dozu samokritičnosti kada je reč o veštinama komunikacije savezne vlade kojoj i sam pripada.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu