„Nikada nisam doživeo ovakvu poplavu“

Poslednjeg dana u godini, kada su se mnogi Nemci opušteno spremali za doček i proslavu, Dirk Rajneke je rano ujutru užurbano pripremao svoja tri traktora za polazak.

Poljoprivrednik iz grada Vinsen na Aleru, u pokrajini Donja Saksonija, danima je neprekidno radio i zajedno sa drugim poljoprivrednicima pomogao u postavljanju nasipa protiv poplava. 

Sa ciljem da od poplava spasi 150 tona krompira sa svoje farme. Sa šestoricom pomagača, do ranih večernjih sati se trudio da sačuva zimsku žetva od potpunog uništenja. 

„Imam 58 godina, nikada nisam doživeo ovakvu poplavu. Obično imamo poplavu srednje jačine svakih četiri do pet godina, nakon čega su putevi ponovo prohodni i mogu ponovo da se koriste. Ali nikada u selu nismo imali ovako visok vodostaj kao sada“, kaže Rajneke za DW. 

Ovog vikenda su i vojnici Bundesvera u akciji, pomažu u raznim pogođenim delovima Nemačke. Nakon veoma kišovitih dana, poplave pogađaju veliki broj pokrajina.

Skoro svaki poljoprivrednik pogođen

Rajneke pripada osmoj generaciji koja vodi farmu. Uglavnom se bavi proizvodnjom mleka. Svakog jutra najpre proverava koliki je vodostaj reke Aler.

Reka duga 260 kilometara, koja u mirnim vremenima polako vijuga saveznim pokrajinama Saksonija-Anhalt i Donja Saksonija, trenutno se na mnogim mestima izlila iz korita.

U susednom selu se postavlja pokretna brana iz Francuske, duga 1,2 kilometra, kako bi se sprečila dalja šteta. 

„Nedostajalo je najviše 23 santimetra, tada bi voda došla preko nasipa. I to bi bila potpuno nova situacija. Zaista ne znam šta bi bilo sa nama da je brana popustila“, kaže Dirk Rajneke. 

Udruženje poljoprivrednika Donje Saksonije procenjuje da je skoro svako od 35.000 poljoprivrednih gazdinstava pogođeno poplavama.

„Poplavljeno je nekoliko stotina hiljada hektara njiva i pašnjaka“, kaže predsednik udruženja Holger Henis. Takođe, stotine gazdinstava je bilo pogođeno poplavama, „ali srećom, u samo nekoliko slučajeva su bile pogođene i štale, kada je stoka morala da bude evakuisana“. 

Poplave i vladini planovi štednje 

U mnogim regionima posebno je pogođena žetva krompira i šećerne repe. Rajneke je imao isto iskustvo kao i mnoge kolege u Donjoj Saksoniji.

Zbog izuzetno kišne jeseni, mnoge poljoprivredne oblasti više nisu bile prohodne, a tešku mehanizaciju nije bilo moguće koristiti. Prema rečima poljoprivrednika, već od novembra mnoge obradive površine su bile pod vodom. 

„Na primer, u zemlji imam još hektar krompira, još nisam uspeo da ga izvadim, on je izgubljen. Šteta je već oko 6.500 evra. Na to dolazi još oko 5.000 evra zbog natopljenih 20 hektara žita“, računa Rajneke.

„Trenutno još koristim rezerve od prošle godine, ali naravno da će one biti potrošene u nekom trenutku. Ovo će biti teška godina, to je sve što mogu da kažem“, priča on za DW. 

Uz to, plan štednje Savezne vlade predviđa da se ukinu poreske olakšice za dizel, kao i za poljoprivredne i šumske mašine.

Sa poplavom, mnogi nemački poljoprivrednici su doživeli dodatni udarac u veoma kratkom vremenskom periodu. Dirk Rajneke, koji je u decembru učestvovao na protestima poljoprivrednika u Berlinu, bio je među onima koji su pozvali političare da odustanu od svojih planova. 

Iako je Vlada u četvrtak saopštila da želi da subvencije ukida sporije, u nekoliko koraka, poljoprivrednici su za ponedeljak (8. januar) najavili totalnu blokadu zemlje traktorima. 

Obustaviti kočnicu duga zbog poplava? 

U Berlinu se sada čuju zahtevi da se, zbog poplava i štete koja je usledila, olabavi „kočnica za dugove“. To je zapravo ustavna obaveza da se zemlja ne zadužuje – koja je već stavljana van snage zbog posledica pandemije ili rata u Ukrajini.

Još nije poznato kolika će biti šteta za poljoprivrednike, jer poplave ne samo da uništavaju ogromne obradive površine već i obustavljaju lance snabdevanja. 

Na primer, 150 tona krompira koje Rajneke sada skladišti pod velikom zelenom ceradom na imanju, zapravo je trebalo da bude prerađeno u skrob – ali je i proizvodna kompanija pogođena poplavama.

Žitarice koje je posejao u oktobru poljoprivrednik neće moći da koristi sledeće zime. Mnogi poljoprivrednici će zbog toga morati ponovo da seju u proleće, ali pošto se radi o ogromnim površinama, moglo bi da ponestane semena, strahuje Dirk Rajneke. 

Klimatske promene problem za poljoprivrednike 

Kuda sa gnojivom ako su poljoprivredne površine možda neprohodne do sredine februara? A onda, kao rezultat klimatskih promena, poljoprivrednici bi samo nekoliko meseci kasnije mogli da budu suočeni sa još jednim velikim izazovom: letnjom sušom.

Dirk Rajneke je veoma zabrinut za budućnost nemačke poljoprivrede, posebno zbog klimatskih promena. 

„Mislim da će se desiti ono što se desilo u industriji ili trgovini. Nekoliko većih kompanija će preživeti. Ali porodična, srednja i manja preduzeća, ili će tražiti niše ili će pre ili kasnije reć da se ovo više ne isplati. Daćemo zemlju u zakup i tražiti druge izvore prihoda.“ 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.