Nikad gori odnosi Zagreba i Sarajeva | Politika | DW | 12.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Nikad gori odnosi Zagreba i Sarajeva

Hrvatska vlada najavila je novu i aktivniju politiku prema BiH – politiku koja bi trebalo da pomogne susednoj zemlji i tamošnjim Hrvatima. Međutim, otada su se odnosi Hrvatske i BiH dodatno pogoršali.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković najavio je na početku svog mandata da će Bosna i Hercegovina biti u centru pažnje nove hrvatske spoljne politike, uveravajući da će se Hrvatska aktivno zauzeti za evropski put BiH i ravnopravnost Hrvata u toj zemlji. Otada je prošlo manje od godinu dana, a odnosi Hrvatske i BiH danas gori su nego što su bili na početku Plenkovićevog mandata.

Ponovo su aktuelni stari problemi, poput osporavanja izgradnje mosta na Pelješcu od strane Sarajeva, koje saglasnost za strateški infrastrukturni hrvatski projekat uslovljava rešenjem graničnog spora po slovenačkom modelu. Pojavili su se i novi sukobi izazvani tvrdnjom hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović o „hiljada potencijalnih terorista u BiH“, što bošnjački političari u Sarajevu smatraju „namernim širenjem neistina o BiH i podsticanjem islamofobije s ciljem prikazivanja muslimana u BiH kao pretnje evropskoj bezbednosti“. Plenković je proteklih dana u dva navrata boravio u BiH, gde je posetio šest gradova, ali ne i Sarajevo.

Neodmerene izjave

Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović sa žaljenjem primećuje da aktuelna vlada i predsednica nisu nastavili njegovu politiku kojom je, kako kaže, u izvesnoj meri uspeo da popravi odnose sa susedima. „Teško ih je graditi, lako razgraditi“, kaže za DW Josipović uz konstataciju da su oni danas ozbiljno pogoršani sa svim susedima, posebno sa BiH, ali i sa Srbijom. Razlozi lošijih odnosa sa BiH su, smatra bivši predsednik, višestruki, i nisu samo na strani Hrvatske. Prvi razlog vidi u oceni da je Hrvatska „ublažila“ politiku nemešanja u unutarnje poslove susedne zemlje, koju je on, kaže, odlučno promovisao.

Kroatien Präsidentschaftswahlen 2015 Ivo Josipovic

Ivo Josipović: Za pogoršanje odnosa „zaslužne“ i jedna i druga država, „iako ne sasvim ravnomerno“

„Drugo, palo je nekoliko neodmerenih izjava od strane našeg državnog vrha, posebno od strane predsednice Grabar Kitarović, a i političari iz BiH ne ostaju dužni. Treće, hrvatski političari u BiH ponovno više ili manje diskretno naznačuju povratak ideji trećeg entiteta, uz isto tako diskretnu podršku Hrvatske, što je bošnjačkoj politici u BiH crvena marama. Četvrto, unutrašnji odnosi političara iz svih konstitutivnih naroda u BiH su zaoštreni i to se odražava i na naše odnose s BiH.“ Pored toga, dodaje Josipović, u BiH neki političari zaoštravanje odnosa koriste kao predizborni alat. On zaključuje da su za pogoršanje odnosa „zaslužne“ i jedna i druga država, „iako ne sasvim ravnomerno“.

Centar fundamentalizma zapadnije od BiH

Kada je reč o tvrdnjama hrvatske predsednice o hiljada radikalizovanih fundamentalista u BiH, Josipović ocenjuje da je ta izjava bila „apsolutno neodmerena“. „A prema saznanjima koja imam – tu se ograđujem – nije ni tačna. Evropski centar islamističkog fundamentalizma mnogo je zapadnije od BiH. Sve zemlje u Evropi nose opasnost radikalizacije vere i ne vidim zašto je potrebno posebno apostrofirati BiH. Osim toga, ako i postoje neke informacije o mogućem terorizmu, one se nikako ne objavljuju na konferencijama za novinare, već se u diskreciji razmatraju među nadležnim državnim telima prijateljskih zemalja“, navodi Josipović.

Zagrebački sociolog i stručnjak za islam Tarik Kulenović takođe ukazuje na odgovornost predsednice Grabar Kitarović za pogoršanje odnosa s BiH. „Predsednica je pokrenula galamu o navodnom radikalizmu u BiH isključivo zbog hrvatskih interesa, kako bi se Hrvatska pozicionirala u Evropskoj uniji i NATO kao zemlja koja štiti Evropu od navodnog radikalizma u BiH“, ističe Kulenović naglašavajući da radikalizam u BiH onako kako ga prikazuje hrvatska predsednica – ne postoji.

Dok na Pantovčaku barataju informacijama o hiljadama radikalizovanih islamističkih fundamentalista koji predstavljaju opasnost za BiH i za Evropu, u Sarajevu tvrde da je od 2012. do danas na sirijsko-iračkom ratištu boravilo ukupno 240 državljana BiH, a još je tamo 116 onih koji se bore u redovima tzv „Islamske države“. U BiH su se u međuvremenu vratila 44 borca, od kojih su 23 pravosnažno osuđena. „Znate li možda koliko se Hrvata bori u Ukrajini na strani ukrajinske vlade, a koliko se Srba bori na proruskoj strani? To pitanje, međutim, niko ne problematizuje, a pokušava se da se stvori problem zbog stotinak boraca iz BiH koji se bore u Siriji“, ističe Kulenović.

Kada je pak reč o pokušajima blokiranja projekta mosta na Pelješcu od strane Sarajeva, Josipović smatra da pretnje koje dolaze iz BiH na tu temu ne doprinose dobrim odnosima. Most je, prema njegovim rečima, „žrtva“ predizbornih aktivnosti i BiH nema ni razloga, a ni realne mogućnosti, da se spreči njegova izgradnja.

Kroatien Kolinda Grabar-Kitarovic

Izjave Kolinde Grabar Kitarović uznemiravaju bošnjačke političare u BiH

„Hrvatska politika nije iskrena prema BiH“

Kulenović je veoma skeptičan prema hrvatskoj strategiji prema BiH i stavljanju te susedne zemlje u fokus spoljne politike. „Kao što se Slovenija ’brinula’ o Hrvatskoj tokom njezinog pristupanja EU, tako bi sada i Hrvatska trebalo da se ’brine’ o BiH, iako svi veoma dobro znamo kako se Slovenija ’brinula’ o Hrvatskoj. Problem je u činjenici da hrvatska politika nije iskrena prema BiH, jer Zagreb tvrdi da podržava ulazak BiH u EU, iako je upitno da li je to tačno. Hrvatska se u odnosu prema BiH suočava sa svojim unutrašnjim problemima, s obzirom na to da još nije do kraja raščistila svoj odnos prema Herceg-Bosni i podeli BiH“, ocenjuje Kulenović.

Tu dilemu, prema njegovim rečima, ocrtava i nedavni medijski istup Miroslava Tuđmana, koji je, kako kaže, usmeren isključivo na „opravdavanje pogrešne hrvatske politike prema BiH u prvoj polovini devedesetih“. U pozadini tog istupa, kojim sin prvog hrvatskog predsednika osnove današnjeg islamističkog terorizma pronalazi u BiH početkom devedesetih godina, Kulenović prepoznaje pripremu za skoro objavljivanje pravosnažne presude Haškog suda političkim i vojnim liderima Herceg-Bosne, koja bi moglo dodatno da zakomplikuje ionako komplikovane odnose Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Ni Josipović nije optimista kada je reč o posledicama skore presude: „Ako opstane kvalifikacija udruženog zločinačkog poduhvata koji uključuje najviše hrvatske zvaničnike, to će biti politički teret za Hrvatsku. Ali od njega kada se sve sabere ni za drugu stranu neće biti koristi – tim pre što je koncept udruženog zločinačkog poduhvata, njegov treći oblik, ozbiljnim pravničkim krugovima teško prihvatljiv, jer je presedan koji urušava tradicionalni koncept krivice u krivičnom. Ali, to je posebna tema...“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama