1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Retka sirovina: neodijum oksid
Retka sirovina: neodijum oksidFoto: Frank Rumpenhorst/picture alliance

Nije problem samo gas, šta je sa sirovinama?

26. oktobar 2022.

Jeftin gas iz Rusije bio je jedna od žila kucavica nemačke privrede. Obustavljanje isporuka skreće pažnju na druge sirovine – posebno one iz Kine.

https://p.dw.com/p/4IfjA

Pitanje je bilo jasno formulisano: „Kolikim procenjujete rizik od zaustavljanja izvoza retkih mineralnih sirovina iz Kine u sledećih pet godina?“ Od oko 400 učesnika kongresa posvećenog temi sirovina koji je organizovao Savez nemačkih industrijalaca (BDI), 73 odsto je odgovorilo sa „veoma visok“ ili „visok“.

U nemačkoj privredi vlada uzbuna. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, posledice zavisnosti od uvoza i nedostatka diverzifikacije prirodnog gasa postale su očigledne. Cene energije su eksplodirale i one se i kratkoročno i srednjoročno neće vratiti na nivo koji je, zahvaljujući jeftinom gasu iz Rusije, decenijama uziman kao nešto što se podrazumeva.

-pročitajte još: Električni automobili: Nemačka postaje centar za baterije

Retki metali – veći problem od gasa

Isto tako se podrazumevalo i snabdevanje metalima i industrijskim mineralima. „U slučaju retkih mineralnih sirovina, kao što su npr. retki zemni metali, zavisnost, i to naročito od Kine, već sada je mnogo veća od nekadašnje zavisnosti Nemačke od ruskih izvora energije“, upozorio je predsednik BDI Zigfrid Rusvurm na kongresu o sirovinama u Berlinu. Zaustavljanje isporuke bi, kako je rekao, i odmah i dalekosežno pogodilo nemačku industriju.

Retki zemni metali nalaze se u rudnim naslagama i u njih spadaju različiti hemijski elementi. Glavna nalazišta nalaze se u Kini, SAD, Rusiji i Australiji, ali i u Kanadi, Indiji, Južnoafričkoj Republici i jugoistočnoj Aziji. Ti minerali se nazivaju „retki“, jer se ne pojavljuju često u koncentracijama i kombinacijama koje rudarenje čine ekonomski opravdanim. Osim toga, procesi otapanja i odvajanja pojedinih elemenata su zahtevni i ekološki problematični zbog upotrebe neophodnih hemikalija.

Kina upravlja najvećim rudnicima retkih metala – i u Mongoliji
Kina upravlja najvećim rudnicima retkih metala – i u MongolijiFoto: AP Photo/AP Images/picture alliance

Zavisnost je ogromna

Pošto se u mnogim zemljama činilo da je iskopavanje suviše skupo i suviše prljavo, Kina je u toj oblasti uspela da ostvari monopol. To postaje problem s tehnološkim promenama. „Bez tih sirovina neće biti energetske tranzicije, neće biti elektro-mobilnosti, digitalizacije, tzv. ’industrije 4.0’, ali neće biti ni širenja infrastrukture, niti snažne odbrambene industrije“, upozorava predsednik BDI.

Analiza Evropske komisije iz 2020. pokazuje da se, recimo, 65 odsto sirovina za elektromotore uvozi iz Kine. S udelom većim od 50 procenata, Kina je takođe vodeća i u snabdevanju sirovinama za vetroturbine i fotonaponske sisteme.

Koliko će još Kina da isporučuje?

Šta bi se dogodilo kada bi Kina prestala da izvozi sirovine i počela sama da ih troši? Šta ako Kina napadne Tajvan, Zapad odgovori sankcijama, a Peking potom smanji ili prekine izvoz te svoje robe?

Za razliku od nafte i gasa, nacionalnih rezervi metala i industrijskih minerala nema. „Kada je reč o sirovinama, Nemačka može da bude ucenjena“, zaključuje predsednik BDI. To je „gorka istina“ i iz toga se moraju sagledati posledice, kaže on. Slično prekretnici o kojoj je govorio nemački kancelar Olaf Šolc nakon ruskog napada na Ukrajinu, i snabdevanje sirovinama takođe je strateški važno za nacionalnu bezbednost, ukazuje predsednik BDI.

-pročitajte još: Da li Turska stvarno ima ogromna nalazišta retkih metala?

Vlada i industrija uglavnom se slažu

Nemački  ministar privrede Robert Habek (Zeleni) složio se na kongresu s tom analizom. Zigfrid Rusvurm kaže da na tom problemu zajednički moraju da rade predstavnici politike i privrede. On kaže da je pritisak veoma veliki i da to analiza jasno pokazuje. Međutim, strateško pitanje obezbeđivanja sirovina decenijama nije igralo presudnu ulogu, jer „to nije zahtevala privreda, nije joj se činilo potrebnim“, kaže ministar Habek.

Ministar privrede Robert Habek i predsednik BDI Zigfrid Rusvurm
Ministar privrede Robert Habek i predsednik BDI Zigfrid RusvurmFoto: Kay Nietfeld/dpa/picture alliance

Nemačka je, kao i druge evropske zemlje, zemlja siromašna sirovinama. Čak i kada bi se povećalo recikliranje, zemlja bi ostala upućena na uvoz. „Moramo da intenziviramo saradnju sa zemljama bogatim sirovinama i koje imaju visoke standarde, recimo sa Australijom“, predlaže Rusvurm. Kritične sirovine, dodaje, trebalo bi da budu centralno pitanje u sporazumima o trgovinskoj, investicionoj i razvojnoj politici. „Samo tako možemo da podstaknemo održivije istraživanje i preradu na licu mesta.“

Ponovo više iskopavanja u Nemačkoj?

U 2019. Nemačka je uvezla sirovine u vrednosti od 175 milijardi evra. Poređenja radi, vrednost proizvedenih sirovina u samoj Nemačkoj bila je samo 11,4 milijarde evra. Osim lignita i građevinskih sirovina kao što su pesak ili šljunak, eksploatišu se i industrijski minerali, naročito kamena so, kao i so kalijuma. Retkih mineralnih sirovina, poput indijuma koji se koristi za poluprovodnike, kao i volframa, kobalta ili platinskih elemenata, u Nemačkoj ima, ali se ne eksploatišu.

-pročitajte još: Litijum u Boliviji: da li će uskoro biti u rukama Rusije?

To bi, smatraju u Savezu nemačkih industrijalaca, trebalo da se promeni. „Svaka tona domaćih sirovina smanjuje zavisnost od uvoza, jača otpornost Nemačke i bezbednost snabdevanja“, navodi se u dokumentu BDI koji u pet tačaka govori o bezbednosti u snabdevanju sirovinama. Rudarstvo se mora omogućiti prostornim planiranjem, moraju se ubrzati procedure planiranja i odobravanja, a rudarstvo kao takvo ponovo bi trebalo učiniti društveno prihvatljivim, navodi se u dokumentu.

Po rudnicima kod Goslara u Donjoj Saksoniji danas se kreću samo turisti
Po rudnicima kod Goslara u Donjoj Saksoniji danas se kreću samo turistiFoto: Peter Steffen/dpa/picture alliance

Prirodni gas iz Nemačke

Vrlo kontroverzni „freking“ takođe se pominje u dokumentu BDI. Domaća proizvodnja gasa iz škriljaca „koristeći najsavremenije procese s najvišim standardima“, trebalo bi da pruži važan doprinos u smanjenju zavisnosti od uvoza i kao pristupačan izvor energije da obezbedi snabdevanje Nemačke energijom.

Ministar privrede stvari vidi drugačije. Freking se ne isplati, budućnost je u proizvodnji vodonika, rekao je Habek. Takođe, on u rudarstvu vidi više problema nego prilika. „Ovde pričamo kako bi trebalo da iskopavamo lokalne minerale, iako u nekim regionima nismo čak ni u mogućnosti da postavimo solarne sisteme“, rekao je ministar iz redova Zelenih.

Nemačka je vrlo dobra u tome da navede sve ono što ne želi, ali nije baš dobra u sprovođenju onoga što je umesto toga neophodno, rekao je Habek. On se žali na to što, kako kaže, mnogi građani nemaju razumevanja i što ne prihvataju ono što promoviše buduću održivost nemačke. Da bi se nešto proguralo, kaže Habek, to mora da želi većina u državi. To ujedno moraju da prihvate oni koji žive tamo gde se to sprovodi.

Protesti protiv eksploatacije mrkog uglja u Liceratu 2021.
Protesti protiv eksploatacije mrkog uglja u Liceratu 2021.Foto: Christoph Hardt/Future Image/imago images

Belo zlato u gornjem toku Rajne

Šta to znači, može se videti u razvoju nalazišta litijuma u Nemačkoj. Na jugozapadu zemlje, u gornjem toku reke Rajne, pronađeno je do 15 miliona tona tog materijala koji je osnova za sve baterije visokih performansi. Da bi se došlo do sirovine, trebalo bi ispumpavati termalnu vodu temperature do 200 stepeni s dubine do četiri kilometra i filtrirati litijum.

Međutim, godinama u tom regionu vlada značajan otpor dubinskom bušenju. Građani se plaše zagađenja i zemljotresa, i strahuju da će im kuće biti oštećene. Pitanje je da li će to ogromno nalazište litijuma biti iskorišćeno.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.