Niška župa – svet u malom | Evropa | DW | 04.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

Niška župa – svet u malom

Niška župa, sada sa par hiljada katoličkih vernika, uspostavljena je pre beogradske nadbiskupije, 1878. godine. Naša reporterka posetila je neke članove katoličke zajednice, uoči proslave Uskrsa.

Katolička crkva u Nišu

Katolička crkva u Nišu

Porodica Kolnrekaj, Jana i Toni i njihovo troje dece sa radošću su dočekali Uskrs. Šarena jaja su na stolu, a spreman je i takozvani blagosloveni obrok - pogača, suvi vrat ili šunka, mladi luk, sir i so. Za Uskrs je porodica uvek na okupu, a vera im pomaže da očuvaju običaje.

„Tako smo mi odgajani, zna se da se nedeljom ide u crkvu, posebno za praznike Božić i Uskrs, i to prenosimo na našu decu. Sada to malo teže ide, teško je običaje održati na tom nivou na kome smo mi odgajani, posebno jer su dvoje starijih tinejdžeri, ali uspevamo. Mnogo nam znače ti praznici. Slavljenje tih praznika, nama je to nešto primarno u porodici, i mislimo da je temelj svake porodice vera. Smatramo da se tako postaje dobar čovek”, pričaju za DW Jana i Toni, malo u glas, a malo dopunjuju rečenice jedno drugome.

Porodica Kolnrekaj

Porodica Kolnrekaj

Toni zadnjih 40 godina živi u Nišu, a njegova porodica je poreklom sa Kosova. Jana je došla pre 17 godina sa Jadrana, iz Zadra u Severnoj Dalmaciji. Svoju katoličku veroispovest neguju i trude se da sprovode većinu običaja koliko im to životni tempo dozvoljava. Toni kaže da iako je odrastao u vreme „kada je vera bila zabranjena", njegova porodica se uvek držala verskih običaja za praznike. On i Jana su to preneli i u svoj dom.

Radost okupljanja

„Idemo obavezno u crkvu ta tri glavna dana, u  četvrtak na poslednju Hristovu večeru, zatim u petak kada je najtužniji dan u godini, i u subotu kada je blagoslov pogače, to je mala razlika između pravoslavnih i katoličkih običaja – mi na primer za slavu ne nosimo pogaču u crkvu za blagoslov, ali nosimo za Uskrs. Još jedna razlika je što mi tu blagoslovenu hranu doručkujemo u nedelju ujutru pre kafe i bilo čega, jedemo blagosloveni obrok: pogaču, kuvana jaja i ostalo što smo pripremili, i tada se okupi cela porodica. To je najlepše, to što se za taj dan svi okupimo. Sada u vreme korone, to neće biti tako”, kažu oni. 

Dodaju još jednu bitnu razliku, a to je način posta pred Uskrs. Za njih je to odricanje 40 dana od nečega što inače najviše vole – Toni se prethodnih 40 dana odrekao hleba, a Jana cigareta. Kažu da većih razlika između običaja nema i dodaju da se u Nišu ne osećaju kao manjina.

 „Ne igra nikakvu ulogu to što smo mi manjina i to što nas malo ima. Nama je veći problem to kako deca danas prihvataju te stvari, što danas imaju dodir sa svim dostupnim informacijama, i padaju pod uticaj tih informacija i sa interneta i iz okoline. Ali kao verska manjina, ni po čemu se ne razlikujemo. Ni za praznike, ni za slave, mi na primer slavimo Svetog Sebastijana, a to pada na isti dan kad je Sveti Jovan, sve je to slično”, kažu Toni i Jana Kolnrekaj.

Dva Usrksa – najlepša sećanja

Ipak, još od detinjstva Marija Ružić uživa u duplim praznicima kako dete iz mešovitog braka, i po Gregorijanskom kalendaru sa očeve, i po Julijanskom sa majčine strane.

Marija Ružić

Marija Ružić

„Uvek smo se u porodici nekako upravljali po katoličkom, pre svega jer uglavnom prvi dolazi. Na primer, uvek poštujem post, ali upravo zbog pomeranja i jednog i drugog datuma, u većini slučajeva katolički uskrs je pre pravoslavnog, pa uglavnom njemu dajem prednost”, kaže Marija i dodaje da je oduvek uživala što su se u njenoj kući jaja bojila dva puta.

„Mi smo se za te praznike uvek simpatično delili, tako da za katolički Uskrs bojim jaja sa tatom, a za pravoslavni sa mamom. To je meni oduvek bilo interesantno, posebno što smo se tata i ja trudili da to uradimo spretno”, priča nam Marija sa setom u glasu jer je za ovogodišnji Uskrs prvi put jaja  bojila sama, jer joj je otac preminuo.

Sada kada živi sa budućim suprugom i njegovim roditeljima, ova mlada žena je i dalje nastavila da čuva svoje običaje.

Niška župa – svet u malom

Naši sagovornici, po poslednjem popisu iz 2012. godine, jedni su od oko 1.000 katolika koji žive u Nišu, mada niški župnik Marko Trošt, procenjuje da ih u Nišu i okolini ima oko 3.000:

„Ovde su katolici su iz raznih područja, mislim da ih ima više od 20 nacija. Ima ih još iz mešovitih brakova iz bivše Jugoslavije, zatim ima Italijana, Poljaka, imamo i iz Irske, Francuske, Mađarske, Nemačke, Španije, čak iz Latinske Amerike i Amerike."

Župnik Marko Trošt

Župnik Marko Trošt

Niška župa je uspostavljena pre beogradske nadbiskupije, 1878. godine, kaže župnik Marko Trošt i dodaje da je to u pravom smislu reči svet u malom:

„Ovde se živi jedna lepota zajedništva, jer lepota ove zajednice je upravo to da nije fokusirana na samo jednu nacionalnost. U tom smislu daje jedno svedočenje vlastitim životom, to zajedništvo privlači. I sada kada slavimo Uskrs, svako donese neku svoju tradiciju i zanimljivo je videti da je nešto negde tamo malo drugačije. Za nas vernike je ta verska dimenzija prevažna", kaže župnik koji je došao iz Slovenije da rukovodi ovom županijom.  

Ove godine, praznici ne izgledaju isto zbog epidemije i župniku Troštu je veoma žao što Crkva Svetog Križa u Nišu neće biti puna kao inače.

Vernici u crkvi u Nišu

Vernici u crkvi u Nišu

„Mi uvažamo sve mere, sva mesta su obeležena, dezinfekcija i maske su na ulazu, a samopričest delim od čoveka do čoveka, umesto da dolaze do mene kako bi što manje dolazilo do kontakata. Ipak, žao mi je što su te mere stroge za verske obrede, jer uz dobre mere, treba imati i pravi duh, jer onda se sve na pravi način i interpretira i dobro živi", za DW kaže župnik i dodaje da se nada da će se naredne godine ovaj praznik obeležiti sa većom snagom.

„Poruka Uskrsa je upravo to, da je ljubav jača od smrti, i može biti vremenski zlo, ono skoro može nadvladati, ali na kraju božija ljubav je već pobedila u svakom čoveku", poručuje župnik osvrćući se i na pandemiju i dodaje da „mi hriščani danonoćno treba da vičemo Hristos Vaskrese".
 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.