Zlato ili voda - Niš na liniji razdvajanja

Oficirski dom u Nišu, subota, 11h. Prizemna zgrada sa dva ulaza na razdaljini od najviše desetak metara. Ispred jednog nasmejani svatovi čekaju početak venčanja, ispred drugog ljuti građani čekaju početak javne rasprave na kojoj će se odlučivati o tome da li će Niš i okolina izgubiti svoju pijaću vodu zbog rudarenja zlata i bakra.

Mešanje zvukova sa obe strane u atmosferi veoma nabijenoj emocijama. Uvodne reči gradskog većnika propraćene su aplauzima i zvucima oduševljenja sa venčanja iz susedne sale, odvojene jednim tankim zidom. Sva kasnija izlaganja još bučnije, uz trubače. Uzastopna venčanja zakazivana su na svaki sat. Sa višesatne rasprave pištaljke, i skandiranja „nećeš kopati", „ostavke", „Ćaci" i druga glasna negodovanja. Buka je bila prisutna od početka do kraja. „Nećeš kopati" i „voda ne sme biti tema pregovora", glavna su parola okupljenih nezadovoljnih građana.

Umesto izvorišta kopanje zlata?

Veliko je interesovanje Nišlija za ovu javnu raspravu. Hidrolozi, ekolozi, lekari, pravnici i drugi eksperti, aktivisti, političari – svi su odlučni da ne žele rudnik u blizini izvorišta. Kažu da više ništa ne veruju vlasti koja stavlja interes investitora ispred javnog interesa i interesa građana i javnog zdravlja.

Izvorište „Studena" pripada Specijalnom rezervatu prirode Suva planina, i odatle se snabdeva više od 70% građana Niša i okoline. Pa ipak su u blizini izvorišta već su rađene istražne radnje za traženje zlata i bakra. Bušenja je bilo tokom prošle godine kada je australijska kompanija Apollo Mineral Limited dobila dozvolu od Minsitarstva rudarstva - iako nisu prikupljena mišljenja svih relevantnih institucija, a mišljenje niškog vodovoda je bilo negativno.

Tada javnost nije znala za to, pa je bušenje započeto u široj zoni sanitarne zaštite. Nišlije i meštani okolnih sela ove godine to nisu hteli da dozvole. Upućeno je skoro 2000 primedbi. Iako je na samom početku javne rasprave gradski većnik Ivan Grmuša rekao da se iz Nacrta Prostornog plana brišu sva istražna polja na vodoizvorištu Studena i Kopajska reka, rasprava je bila veoma burna. Umalo i prekinuta.

„Mene samo zanima da kosim moju livadu. Ništa me drugo ne zanima", rekao je jedan stariji građanin iz okoline Niša.

Primedbe usvojene, ali ništa im ne verujemo

I ovog puta primedbe su stigle i od gradskog vodovoda. Ali i od stručnjaka. Jedan od njih, prof. Fakulteta Zaštite na radu Slobodan Milutinović podneo je primedbu sa Pokretom slobodnih građana.

„Ukazali smo na kršenje zakona u oblasti zaštite vodoizvorišta Studena. Prekršeni su pre svega Zakon o vodama, niz njegovih članova, Pravilnik o zonama sanitarne zaštite", kaže prof. Slobodan Milutinović. Primedba je usvojena, ali ništa nije gotovo, kaže on.

„Prvo, ne bih se zaklinjao u ovu odluku sve dok je ne vidim napismeno i dok to ne postane deo prostornog plana jer ja ovoj vlasti već dugo ne verujem ništa na reč. S druge strane, mislim da će biti još dosta pokušaja jer u igri su vrlo moćni igrači, Apollo mineral kompanija je vrlo moćna, i mislim da će ovde biti dosta pokušaja da se na neki drugi način dođe do ovoga", tvrdi on podsećajući da je prva istražna dozvola već data, i već istekla, a, kako kaže, „mi nismo ni znali da ona postoji".

Brojni prisutni u sali istakli su da nije po zakonu ni javna rasprava, ni prostorni plan, budući da nije usvojen ni prostorni plan Republike Srbije. Opozicioni političari kao problem su istakli i to što nije moglo da se pristupi sajtu za pregled dokumentacije tokom svih dana javnog uvida, ali i to da je oglas o javnoj raspravi objavljen u Srpskom telegrafu. 

Poručili su komisiji da svako od njih treba da dobije krivičnu prijavu i lično da odgovara. Ovacije u sali su nadglasale i trubače iza zatvorenih vrata. Zaglušujuću buku objasnila je kao očekivanu samostalna odbornica u niškoj skupštini, profesorka Ekonomskog fakulteta Tamara Kerković.

„Pozovite nas kad donesete sve potrebne dokumente"

Lekar Dejan Hristov ukazuje da je problem mnogo veći jer Grad Niš nema ni strateški dokument o javnom zdravlju. Sve ovo o čemu mi danas pričamo, kaže on, na kraju konzumira čovek i ono što dobijete kao krajnji proizvod zove se javno zdravlje.

„Kvalitet vode, vodoizvorišta, sigurnost i bezbednost svih tih stvari, konačni konzumet je čovek. Ako vam kažem da mi u Nišu imamo tri godine manji životni vek u odnosu na stavnovnike evropskih gradova u kojima zagađenje vazduha ne postoji ili je na niskom nivou, da li i sa vodom treba da napravimo problem? Mi vam olakšavamo da radite svoj posao jer vam poručujemo da je bespredmetno raspravljati o svemu ovome, voda nije za pregovore. Nemamo dokumet o javnom zdravlju, to je katastrofa! Vi samo trošite naše vreme", ističe on.

„Kada donesete sve potrebne uredbe, strateške dokumente koje sada nemamo, pozovite nas ponovo pa ćemo da raspravljamo o svemu ovome".

Hristov je za DW rekao da se u vremenu Rio Tinta, pa i pada nadstrešnice ne može verovati vlasti. „Oni od nas očekuju da za jedan projekat od javnog značaja koji može i te kako uticati na javno zdravlje stotina hiljada ljudi, mi njima dajemo legitimet. Dok se ova društvena kriza ne završi, i dok institucije ne počnu da rade svoj posao, ne mogu da dobiju drugačiju reakciju".

Glasno protiv MHE na jugu Srbije

U vrlo zapaljivom i emotivnom govoru i advokat Ratomir Krstić se pita „Ko je spreman da radi na ovakvim projektima nakon iznetih mišljenja cenjenih profesora? I da li je moguće da takvi ljudi među nama obitavaju? Pa ih mi za to još i plaćamo!", rekao je ovaj Nišlija.

„Ljudi, spakujte te papire, laptopove, predmete i nazad u kancelarije i ako hoćete da se iskupite pred Bogom i pred ljudima, do kraja života treba da budete manji od makovog zrna".

Sva venčanja odavno su završena, a nikad posećenija rasprava trajala je pet i po sati. Poruka upućena nadležnima – vi ćete biti odgovorni za svaku donetu odluku. Kako iz plana neće biti izbrisane lokacije MHE planirane Nacrtom, profesori sa građevinsko - arhitektonskog fakulteta u Nišu pozvali su Nišlije da budu na oprezu i spremni da se bore za sva okolna sela i manja mesta.

„Bela Palanka nema kapacitete, Pirotska sela nemaju kapacitete. Moramo biti spremni da uvek stanemo uz svakog ko se bori da sačuva svoju vodu, svoje reke. A ima ih, i biće ih puno", rekao je hidrolog, prof. Dragan Radivojević.

Meštani okolnih sela gde su planirane MHE ovom prilikom istakli su da te male reke u njihovim selima odavno nemaju dovoljno vode, i da bi cilj grada trebalo da bude da preduzme sve mere da ih sačuva, umesto da ih stavi u cevi.

*Ovaj članak je prvobitno objavljen 15. decembra 2025, a delom je izmenjen 17. decembra.