Ničija zemlja | Politika | DW | 13.02.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Bosna i Hercegovina

Ničija zemlja

Deo Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske oboren je na Ustavnom sudu BiH. Politički predstavnici iz RS u institucijama Bosne i Hercegovine obustavljaju rad u odlučivanju na državnom nivou.

„Zemljište i svi objekti pripadaju entitetima. Ustavni sud BiH je političko telo i nije mesto pravde već mesto špekulacije. I naravno da to neće biti sprovedeno. I naravno da mi to nećemo knjižiti, i naravno da mi nećemo prihvatiti takve neustavne odluke“, rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik (SNSD) odmah nakon odluke Ustavnog suda BiH, prošle sedmice, kojom je osporen deo Zakona o poljoprivrednom zemljištu RS.

Blokada

Ustavni sud BiH je odlučivao po zahtevu sedam delegata Veća naroda Republike Srpske za ocenu ustavnosti člana 53. Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske kojim je propisano „da predmetno poljoprivredno zemljište koje je po svojoj prirodi javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posed Republike Srpske“. Sud je utvrdio da se radi o isključivoj nadležnosti BiH u regulisanju pitanja državne imovine.

U Republici Srpskoj ne misle tako. Takva odluka viđena je kao jedna od najopasnijih za urušavanje RS u poslednjih nekoliko godina. Zbog toga se u RS ujedinila vlast i opozicija i donela odluku da predstavnici RS u institucijama BiH obustave rad u odlučivanju o svim pitanjima iz državne nadležnosti, sve dok se ne usvoji novi zakon o Ustavnom sudu BiH.

„Dogovorili smo da se neće odlučivati na bilo kojem pitanju u institucijama BiH i od toga nećemo odustati. U ponedeljak ćemo imati sednicu Narodne skupštine i doneti nekoliko odluka. Smatramo da bi trebalo da izađu sudije Ustavnog suda, ako ne izađu, Narodna skupština Republike Srpske će doneti odluku da ih povlači iz Ustavnog suda. Ili ćemo se ponovo dogovoriti ili od ove zemlje nema ništa“, rekao je Dodik nakon sastanka s predstavnici svih političkih partija.

Čija je zemlja

Jedan od sedmorice apelanata, Mihnet Okić kaže da je ovo očekivana reakcija iz RS, gde se godinama ne poštuju odluke sudova. „To je nastavak njihovih aktivnosti. To ne vodi ničemu. Neko treba da snosi odgovornost za takvo ponašanje. Treba poštovati institucije i državu u kojoj živimo. Država je titular i to je Ustavni sud rekao. Vlasništvo zemljišta je prvo na državi pa onda dalje odlukama na nižim nivoima“, kaže Okić.

A čija je zapravo zemlja? Ni pravnici ne mogu da se dogovore unutar BiH o tom pitanju. Suština je da i jedni i drugi imaju uporište u svojim stavovima, samo je pitanje kako će se ona tumačiti.

„Ili ćemo se ponovo dogovoriti ili od ove zemlje nema ništa“, zapretio je Milorad Dodik

„Ili ćemo se ponovo dogovoriti ili od ove zemlje nema ništa“, zapretio je Milorad Dodik

Odlukom Ustavnog suda iz 2012. godine definisano je, doduše uopšteno, ne za pojedinačne slučajeve, kome pripada državna imovina. Toj odluci prethodio je Zakon o statusu državne imovne u RS, koja je bila pod zabranom raspolaganja. Ustavni sud je tada doneo odluku da država ima isključivu nadležnost da regulišu to pitanje. Međutim, pravno uporište je Ustavni sud tada našao u Ustavu u kojem se navodi da BiH ima pravni kontinuitet, što u praksi znači da nastavlja da uživa prava iz bivše Republike BiH, pre raspada Jugoslavije.

Osam godina u ćorsokaku

Isto tako Ustavni sud je zaključio, s obzirom na složenost današnje BiH, da se mora omogućiti i entitetima da imaju svoje obaveze u tom pogledu. Problem je što Parlament BiH do danas nije donio zakon koji bi definisao pitanje državne imovine.

„Odluke najviših sudova moraju se poštovati. Ovo što je napisano 2012. godine, svidelo se to nekom ili ne, mora se poštovati. BiH je titular i raspolaže kompletnom imovinom, uključujući i javno dobro odnosno zemljište, šume, more“, kaže pravni stručnjak Nedim Ademović.

S druge strane, profesor Ustavnog prava iz Banjaluke, Mile Dmičić kaže da je odluka Ustavnog suda motivisana politikom i u kontekstu je centralizacije BiH. Materija je kaže u nadležnosti RS koja je utvrdila da RS utvrđuje zaštitu svih oblika svojine, razvoja poljoprivrede i sela. Taj Ustav je kaže Dmičić, verifikovala Venecijanska komisija.

Trojanski konj ili državni udar

„Oduzimanje nadležnosti RS ima za direktnu posledicu da se značajan deo poljoprivrednog zemljišta prenosi na odlučivanje Bosne i Hercegovine, čime se želi da se osnaži inicijativa za formiranje ministarstva poljoprivrede na državnom nivou“, kaže Dmičić navodeći da bi ovo poremetilo niz radnji koje se odnose na svojinske i obligacione odnose u domenu razvoja poljoprivrede i sela u RS.

Istovremeno, ne stišavaju se ni reakcije iz Federacije BiH na najavu povlačenja srpskih predstavnika u institucijama BiH. Demokratska fronta (DF) saopštila je da je potez SNSD državni udar, ali da „blefovi Milorada Dodika nikoga neće zaplašiti“. Odluke Ustavnog suda moraju se poštovati, poručuju iz te stranke. „Nakon ovakvog poteza valjda je postalo jasno i evropskim i svetskim akterima da je na sceni neka vrsta ’puzajućeg državnog udara’ i da je ovaj put više nego očigledno da Milorad Dodik Bosnu i Hercegovinu ne vidi kao stabilnu državu'“, saopšteno je iz DF.

Stranci – standardno mlake reakcije

Reagovali su i međunarodni predstavnici u BiH, doduše samo deklarativno, što je već postala praksa. Iz američke Ambasade u BiH saopšteno je da poštovanje ustavnog poretka i ustavnih obaveza nije diskreciono pravo, već obaveza u bilo kojoj zemlji u Evropi.

„Ustavni sud BiH je konačni autoritet koji određuje šta Ustav BiH propisuje, a šta ne propisuje. Pozivamo sve strane da poštuju odluke Ustavnog suda BiH, a izabrane i imenovane zvaničnike da izvršavaju svoje ustavne dužnosti“, navodi se u saopštenju.

Narodna skupština RS je prošle godine usvojila Zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim je definisano da je državno poljoprivredno zemljište svojina Republike Srpske, nakon čega je pokrenuta apelacija sedam delegata u Veću naroda RS. Ustavni sud BiH je pre nekoliko dana osporio deo u zakonu u kojem se navodi da poljoprivredno zemljište koje je javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posed Republike Srpske.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama