Ništa bez gastarbajtera

Niko u domovinu ne šalje više od njega: muškarac, kraj četrdesetih, oženjen, dolazi sa područja bivše Jugoslavije. Gotovo četvrtinu novca koju useljenici šalju u zemlje porekla, šalju ljudi iz Hrvatske, Slovenije i ostalih zemalja sa tog područja.Istina, u Nemačkoj je više Turaka- gotovo dvostruko više, ali njihov udeo u doznakama iznosi samo 13 odsto. Profesorka ekonomije iz Bremena Mehtild Šroten kaže:

„To je svakako povezano sa situacijom u pojedinim zemljama porekla.U bivšim jugoslovenskim republikama ima još mnogo razloga da se šalje pomoć“.

Šrotenova je jedna od autorki istraživanja u kome je ustanovljeno da svako ko šalje novac kući, u proseku šalje dve hiljade sto evra godišnje.Medjutim, količina novca koja se šalje ne zavisi nužno od visine prihoda i Šrotenova kaže:

„Ljudi koji manje zaradjuju ne šalju uvek manje.Pokazalo se, jedino, da ljudi koji žive u domaćinstvima sa većim prihodima po pravilu više šalju“.

Koliko se novca šalje izgleda da najviše zavisi od toga koliko se ko još oseća povezanim sa domovinom.Zato ne čudi što stariji od pedeset godina šalju manje novca.Šrotenova kaže:

„S jedne strane, što je čovek stariji više ostavlja na stranu za sopstvenu starost.Osim toga, znatno duže je van domovine, tako da slabi i veza sa njom“.

Novac se iz inostranstva najčešće upućuje prijateljima i rodbini.Zahvaljujući toj pomoći, sa onim što sami zaradjuju ljudi mogu relativno pristojno da žive.Pomoć ima i veliki uticaj na privrede pojedinih zemalja – u Bosni i Hercegovini doznake su 2004.te činile petinu društvenog proizvoda zemlje.A iako novac odlazi iz Nemačke, i Nemci imaju neke koristi od doznaka i Šrotenova kaže:

„Za nemačku privredu nije loše ako novac odlazi u inostranstvo i ako je situacija u drugim državama dobra.Naime, Nemačka je jedan od najvećih svetskih izvoznika i upućena je na kupovine iz inostranstva“.

2004.te migranti su iz Nemačke doznačili deset milijardi dolara – to je više od razvojne pomoći Berlina u toj godini.O tome Šrotenova kaže:

„To su dva različita oblika transferaSigurno imaju i različitu funkciju.Medjutim, od presudnog značaja je kako se taj novac tamo troši“.

Idealno bi bilo kada bi se novcem od pomoći za razvoj finansirali projekti koji omogućavaju nove investicije.Tada bi mogao da se ulaže novac koji šalju migranti, podsticao bi se privredni razvoj i tako bi doznake bile još značajniji instrument u borbi protiv siromaštva.