Nezavisnost se isplatila? | Politika | DW | 23.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nezavisnost se isplatila?

Pre 25 godina Slovenija i Hrvatska su proglasile nezavisnost i zajednička država prestala je da postoji. Da li se isplatilo? Da li je cena bila previsoka? Odgovore na ta pitanja pokušava da pronađe nemačka agencija dpa.

Jugoslawien Volksarmee Soldaten in Slowenien

Slovenija 1991.

„Nezavisnost se u svakom slučaju isplatila, na to možemo da budemo ponosni“, kaže bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor povodom 25 godina nezavisnosti njene zemlje. „U svakom slučaju se isplatilo“, podjednako je siguran i Milan Kučan. Najvažniji argument u tom smislu za tog, kako ga zovu, „oca slovenačke nezavisnosti“, i prvog predsednika nezavisne Slovenije je sledeći: „Mi od tada sami možemo da odlučujemo o svojoj sudbini.“

Raspad Jugoslavije, nakon proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske (24.6.1991), bio je i u Bosni i Hercegovini moguć bez nasilja. To, bar iz današnje perspektive, tvrdi poslednji predsednik SFR Jugoslavije Stjepan Mesić i kasnije dugogodišnji predsednik Hrvatske. On je još 1991. godine predložio da sve republike bivše Jugoslavije odmah proglase nezavisnost i formiraju konfederaciju na „probno vreme“ od tri do pet godina, objašnjava Mesić u razgovoru za dpa. Samo u BiH život je izgubilo 100.000 ljudi, a stotine hiljada su proterane.

Mesić kaže da je njegov predlog propao jer ga je sprečio srbijanski vlastodržac Slobodan Milošević. „Njegov cilj je bio da na ruinama Jugoslavije stvori Veliku Srbiju“, tvrdi Mesić. Milošević je, kaže Mesić, svoje sunarodnike u srpskim delovima Hrvatske i BiH podstakao na rat i time izazvao veliko krvoproliće. Početak kraja Jugoslavije označila je nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Ratovi koji su počeli 1991. godine okončani su tek 1999. godine, nakon što je NATO bombardovao Srbiju.

Stare ideološke borbe

A kako sve izgleda danas u Sloveniji i Hrvatskoj, državama koje su u međuvremenu članice Evropske unije i NATO? U Hrvatskoj najveća stranka HDZ podstiče na vraćanje u prastare ideološke bitke. Politička desnica HDZ-a ponovo koketira s fašističkom hrvatskom državom iz Drugog svetskog rata. Socijaldemokratska opozicija u očima HDZ-a predstavlja „decu komunizma“.

I u Sloveniji se otvaraju stari frontovi. Vođa opozicije Janez Janša, koji je pre 25 godina bio prvi ministar odbrane nezavisne Slovenije, upravo je pokrenuo sudski postupak protiv svog najvećeg suparnika Kučana. Kučan je navodno kao nekadašnji šef komunista koji je prešao u redove demokrata i od 1991. do 2002. godine obavljao funkciju prvog predsednika, prilikom raspada Jugoslavije počinio „veleizdaju“.

„Njegov koncept je ipak samo revanšizam“, kaže Kučan. „Pre 25 godina vladalo je veliko jedinstvo između političara i građana o ostvarivanju nezavisnosti“, kaže Kučan. „Konfrontacija s komunizmom, koja više uopšte ne postoji, blokira pogled u budućnost. To je jednostavnije nego ponuditi viziju za budućnost“, kaže Kučan. U tom sukobu između levice i desnice u Sloveniji, koji se stalno ponavlja, reč je čak i o njihovoj ulozi u Drugom svetskom ratu.

Građani Slovenije umorni su od te jalove diskusije što je, prema ispitivanjima javnog mnjenja, povećalo broj onih koji osećaju nenaklonost prema političarima. Taj broj sada iznosi 70 odsto. „Janši i Kučanu sam rekao da bi sada trebalo da prestanu s neprijateljstvima“, kaže Dimitrij Rupel, prvi ministar spoljnih poslova Slovenije. Iako je prijatelj Janeza Janše, Rupel mu daje malo šansi: „Njegova ekstremna politika nikada neće moći da privuče dovoljno birača.“ Rupel smatra da bi krizu političke klase, u kojoj su sada „samo još drugorazredni političari“ trebalo prevazići tako što bi na narednim izborima bilo 90 nestranačkih kandidata, uglednih ličnosti u Sloveniji. Oni bi, smatra Rupel, trebalo građanima da vrate poverenje u politiku.

DW.COM

WWW Linkovi

Reklama