Nezaposleni doseljenici bez prava na socijalnu pomoć | Evropa | DW | 12.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Nezaposleni doseljenici bez prava na socijalnu pomoć

Nemačka može uskratiti socijalna davanja nezaposlenim doseljenicima iz drugih članica Evropske unije. To proizlazi iz odluke Evropskog suda po tužbi jedne Rumunke koja je u Nemačkoj zatražila pomoć za nezaposlene.

Retko je neki postupak pred Evropskim sudom u Luksemburgu podigao toliko prašine kao slučaj „Dano“. Tužba nezaposlene mlade Rumunke koja traži ostvarenje prava na socijalnu pomoć u Nemačkoj postala je simbol spora oko mogućih zloupotreba socijalnih davanja u bogatijim članicama Evropske unije od strane građana siromašnijih članica. Slučaj Elizabete Dano i njenog sina Florina dobar je primer upravo za to: ona od 2010. godine živi kod svoje sestre u Lajpcigu i nije radila ni u Rumuniji, niti u Nemačkoj. Nemačke socijalne službe su joj sve vreme isplaćivale dečiji doplatak i privremeno predujam za alimentaciju. Elizabeta Dano je potom zatražila državnu pomoć za nezaposlene, u Nemačkoj poznatu pod nazivom „Harc 4“ (Hartz IV). Bez uspeha. Zato je podnela tužbu pred sudom u Lajpcigu, koji je po tom pitanju zatražio mišljenje Suda u Luksemburgu.

Sukob interesa Evropske komisije i zemalja-članica

Odluka Evropskog suda od 11. novembra je jasna: evropski propisi dopuštaju državama-članicama da pod određenim uslovima uskrate socijalna davanja nezaposlenim doseljenicima. Prilikom boravka od tri meseca do pet godina, kao što je to u slučaju Dano, nezaposlene osobe trebalo bi da raspolažu s dovoljno sopstvenih sredstava za život jer zemlja u kojoj borave može da im uskrati davanja ako su došle samo zato da bi dobijale socijalnu pomoć. Ali evropske sudije dodale su da se svaki pojedinačni slučaj mora preispitati. Presuda ne sme da služi tome da se doseljenicima paušalno uskrate socijalna davanja.

Symbolbild Armutsmigration Europa

Brojke pokazuju da uvrežena slika o doseljenicima iz Rumunije i Bugarske jednostavno nije tačna

Pozadina tog slučaja jesu sukobi interesa i pitanja pravnog tumačenja između Evropske komisije i zemalja-članica, u ovom slučaju Nemačke. Taj problem postao je gorući nakon što je početkom godine stupila na snagu neograničena sloboda kretanja za građane Rumunije i Bugarske. Evropska komisija je u slučaju Dano zauzela gledište da Nemačka mora da olakša pristup socijalnim davanjima. To je naišlo na kritike mnogih nemačkih političara, naročito iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU). U februaru ove godine nemačka vlada formirala je radnu grupu koja je trebalo da razradi pravila za sprečavanje zloupotreba socijalnog sistema. Predmet rasprave je i pitanje kako bi se pojedinim doseljenicima moglo uskratiti i pravo na dečiji doplatak. Sada je Evropski sud nemačkim političarima dao temelje za dalju raspravu o tom problemu.

Pozitivne reakcije

„Srećan sam, to je dobra presuda“, kaže Tomas Man, poslanik nemačkih demohrišćana u Evropskom parlamentu. Prema njegovom mišljenju, Sud je poslao jasan signal. Za njega je, kako kaže, posebno važno to što sada postoje argumenti protiv populista iz stranke Alternativa za Nemačku. „Oni više ne mogu da šire svoju jeftinu propagandu da u Evropi ne postoje pravila i da nema zaštite od zloupotrebe socijalnih sistema“, objašnjava Man.

I njegova koleginica iz Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) Juta Štajnruk pozdravlja tu sudsku odluku: „Sud potvrđuje uobičajenu nemačku pravnu praksu i pre svega stvara pravnu sigurnost za opštine.“ Do sada su nemački sudovi u sličnim slučajevima donosili različite presude. Recimo, sudovi u saveznoj državi Severna Rajna Vestfalija su pojedinim tužiteljima dali za pravo, pa su opštine morale da isplaćuju pomoć. No Juta Štajnruk je naglasila da rupe u socijalnom zakonodavstvu doduše moraju da se zatvore, ali da se ne sme sprečavati doseljavanje jer je ono za Nemačku, smatra ona, „veliki dobitak“. Ona takođe upozorava da se ne sme stvoriti društvo sa dve ili tri klase kada se radi o socijalnim davanjima i da taj balans mora da uspostavi – politika.

Politička retorika

Profesor Herbert Briker iz Instituta za istraživanje tržišta rada smatra da je ta rasprava samo jeftina politička retorika i naglašava: „Nema zloupotrebe socijalnih davanja u Nemačkoj.“ Jer, kako napominje, do sada je otkriveno samo 195 slučajeva u kojima se sumnja na zloupotrebu. Prema njegovom mišljenju, presuda Evropskog suda u načelu znači da za Nemačku sve ostaje kako je i bilo. Profesor Briker iznosi podatak da je broj primalaca socijalnih davanja poreklom iz Rumunije i Bugarske ove godine porastao za 66 odsto, ali naglašava da je ta brojka još uvek daleko od podataka za Nemce i druge strance koji primaju pomoć za nezaposlene. Osim toga, on ukazuje na to da nemački penzioni i zdravstveni sistem daleko više profitiraju od uplata Rumuna i Bugara koji u Nemačkoj rade, nego što socijalni sistem mora da isplaćuje njihovim sunarodnicima. Osim toga, ukazuje profesor Briker, prema podacima koje je prikupio njegov Institut, na nemačkom tržištu rada naročito su dobro integrisani upravo rumunski radnici – suprotno svim postojećim predrasudama.

Reklama