Nevolje sa Turskom | Izbor iz štampe | DW | 26.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nevolje sa Turskom

Štampa na nemačkom jeziku i dalje opširno piše o prilikama u Turskoj, odnosu Evropske unije i Turske, kao i nemačko-turskim odnosima. Iz tih napisa ne provejava baš preveliki optimizam u pogledu daljeg razvoja situacije.

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung je pod naslovom „Turska neće da zna za Darvina", objavio tekst u kojem piše: „Bez teorije evolucije, manje Ataturka, zato džamije u školama i više časova religije. Tako to predviđaju najnovije uredbe turske vlade. Početkom godine, ministarstvo obrazovanja je objavilo nacrt koji predviđa da se iz nastavnih programa izbaci teorija evolucije. Turski vicepremijer Numan Kurtulmus, jedan kranje pobožan čovek, nazvao je (tu teoriju) arhaičnom i trulom […] Sekularna opozicija sada hoće da podnese tužbu protiv planiranih promena. Ona tvrdi da Erdogan svojim kursem ne samo što produbljuje podele u društvu, već i ugrožava budućnost zemlje."

Katar Mevlut Cavusoglu und Nihat Zeybekci (picture alliance/abaca/C. Ozdel )

Ministri spoljnih poslova Turske i Katara, Mevlut Čavušoglu i šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Sani, 14.06.2017.

„U konfliktu, koji tinja od početka ovog meseca, između Katara i arapske koalicije koju predvodi Saudijska Arabija, turski predsednik Tajip Erdogan je u nedelju još jasnije nego pre stao na stranu malog emirata", piše Frankfurter algemajne cajtung. „Prema jednom izveštaju novinske agencije Anadolu, koju kontroliše njegova vladajuća stranka AKP, Erdogan je rekao da je 13 uslova koje su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat prezentirali da bi bila ukinuta blokada Katara – napad na suverenitet te zemlje i kršenje međunarodnog prava. Turska podržava pozicije Katara u odnosu na te zahteve, rekao je Erdogan".

„Katarsko ministarstvo spoljnih poslova je potvrdilo prijem kataloga zahteva i najavilo da će ga proučiti, ali i saopštilo da nabrojani uslovi – među njima je i zatvaranje televizijske stanice Al Džazira – nisu ni razboriti niti ih je moguće sprovesti u delo. Erdogan je posebno kritikovao zahtev da Turska zatvori svoju vojnu bazu u Kataru – rekavši da je on lišen poštovanja."

Isti list Erdoganovo držanje ovako komentariše: „U Nemačkoj već duže znamo da Erdoganove eskapade nemaju meru. Trenutno se arapske zemlje Persijskog zaliva upoznaju sa verbalnom toljagom turskog predsednika (…) Jedan od zahteva (koalicije oko saudijske Arabije) jeste i da Turska prekine vojnu saradnju s Katarom. Ali, to se ne uklapa u Erdoganov koncept. Sve i ako prisustvo turskih vojnika u toj zemlji vojno (još) nema neku težinu, to je jedan od poslednjih ostataka snova Ankare o sebi kao regionalnoj sili, koji su dobili krila nakon uspona islamističkih pokreta posle 2011. U savezu sa Katarom, Turska je podržala Muslimansko bratstvo. A ono se u Saudijskoj Arabiji (i njenim partnerima) nalazi na listi za odstrel. I pored toga, Ankara već dugo održava dobre odnose sa Rijadom. I iz tog razloga u Kataru ne bi trebalo da budu tako sigurni da će Erdoganovo prijateljstvo večno trajati."

Frankfurtski dnevnik se pozabavio i činjenicom da je Evropska unija u okviru dila oko izbeglica sa Turskom uplatila 220 miliona evra direktno turskoj vladi. To EU ranije nije tako najavljivala, već se govorilo samo da će dogovorenu sumu od tri milijarde evra dobiti međunarodne institucije za pomoć kao što su UNICEF ili Crveni krst, ili organizacije EU za razvoj koje delaju u Turskoj.

„Turska ne dobija milionske sume poreskih obveznika EU samo za izbeglice, već i kao pretpristupnu pomoć Evropskoj uniji – iako je njeno članstvo u toj zajednici sve udaljenije. Između 2014. i 2020. je na ime te pomoći predviđeno da se uplati 4,45 milijarde evra. Ugovorom je dosad regulisano 234 miliona, a stvarno je uplaćeno 186 miliona, rekla je jedna portparolka EU. „

Türkei Incirlik Tornados der Bundeswehr Luftwaffe (Getty Images/AFP/T. Schwarz)

Nemački Tornado avioni u Indžirliku

A dnevnik Tagescajtung podseća na nemačko-turske odnose. „Nemačka je najvažniji trgovinski partner Turske, tamo ima 7000 nemačkih firmi, a u Nemačkoj ima 95.000 turskih firmi. Oko tri miliona migranata turskog porekla živi u Nemačkoj – to je dovoljan osnov za izvrsne odnose. „Nadam se da su nemačko-turski odnosi stigli do svoje najniže tačke", rekao je Mustafa Alkan sa univerziteta Gazi u Ankari, i dodao: „jer to znači da mogu samo da se poboljšaju." „Odakle problemi", pita Tagescajtung: „Rezolucija Bundestaga o genocidu nad Jermenima, rekao je Alkan, bila je velika uvreda. A onda je došla uzdržana reakcija nemačke politike na pokušaj puča u Turskoj i nedostatak solidarnosti kada je reč o oceni puča, rekao je ovaj stručnjak, naglasivši da uz to Nemačka još i neće da izruči pripadnike pučista."

„Alkan dalje navodi da to što se nemački izviđački avioni sele iz turske vojne baze Indžirlika nije nikakav problem – jer slike nemačkih Avaksa na kojima se vide položaji Kurda ionako nisu prosleđivane turskoj avijaciji". List navodi i reči Sven-Joahima Irmera, šefa nemačke fondacije Konrad Adenauer u Ankari. On kaže da je pritisak na medije u Turskoj ogroman i da njegova fondacija sa svojim partnerima može otvoreno da razgovara samo u malom krugu. Zato Tagsescajtung postavlja pitanje: „Jesu li nemačka i turska slika demokratije uošte kompatibilne?"

Priredio: Saša Bojić