Nevladinim organizacijma neće biti lako

Novi zakon kojim se menja odnos prema međunarodnim nevladinim organizacijama (NVO) izazvao je kontroverze još u aprilu 2016. kada ga je odobrio Narodni kongres, najviši zakonodavni organ u Kini. Zvanična linija u Pekingu glasi da bi zakonom trebalo da se obezbedi veća pravna sigurnost, dok strane fondacije ili NVO smisao tog zakona tumače sasvim drugačije. One u zakonu vide opasnost za slobodu izražavanja i manevarski prostor u zemlji i strahuju od jače kontrole lokalnih snaga bezbednosti.

Dakle, sve organizacije koje rade u Kini moraju da ponovo da se registruju. I to nije sve: nakon toga, biće pod obaveznom stručnim nadzorom. Tako je Ministarstvo za javnu bezbednost pre dve nedelje objavilo spisak organa vlasti koji imaju pravo da vrše taj stručni nadzor. Prema izveštajima kineskih medija, oni deluju kao posrednik između NVO i Ministarstva bezbednosti. Strane organizacije mogu da se registruju kao NVO tek nakon odobrenja stručnog nadzora lokalne policije jer, odgovornost za strane nevladine organizacije sa ministarstva unutrašnjih poslova, sada prelazi na Ministarstvo policije.

„Obuzdati politički uticaj“

„Kineska rukovodstvo želi da spreči politički, a u nekim oblastima i društveni uticaj stranih nevladinih organizacija“, kaže Kristin Ši-Kupfer iz Merkator Instituta za studije Kine (Merics) u Berlinu. „Kina želi da spreči infiltriranje ’neprijateljskih zapadnih sila’. Peking pod tim podrazumeva institucionalizovane, zapadne vrednosti i političke ideje koje bi mogle da promovišu političku liberalizaciju.“

Još nije jasno u kojoj meri će zakon uticati na nemačke političke fondacije koje su aktivne u Kini. Ipak, Nemačka vlada je još u julu izrazila zabrinutost.

Kinesko Ministarstvo bezbednosti je strane organizacije podelilo u različite kategorije: biznis, obrazovanje, zdravstvo, životna sredina i razno. Ova poslednja grupa uključuje i kritične oblasti kao što su pravna pomoć, ženska prava, jednakost polova i sindikati. Ljudska prava uopšte nisu na listi. Organizacije poput Amnesti internešenal ili Hjuman rajts voč do sada nisu smele da rade u Kini.

Vlasti kontrolišu sve

Po zakonu, stručni nadzor pre svega kontroliše prihode i rashode NVO. Pored toga, strane NVO moraju da prikažu sve aktivnosti i saradnju sa kineskim grupama. Zaposlenima u nevladinim organizacijama prete oštre kazne ako su – po mišljenju policije – uključeni u aktivnosti koje „ugrožavaju nacionalnu bezbednost ili stvaraju podele u naciji“.

„Zakon je veoma nejasno formulisan i vlastima ostavlja veliki manevarski prostor“, glasi kritika Hjuman rajts voča. To ima dalekosežne posledice, slaže se Kristin Ši-Kupfer: „Sve stroži sistematski nadzor i represija nad akterima civilnog društva značajno ograničavaju manevarski prostor za kinesko civilno društva.“

U Pekingu to vide sasvim drugačije. Kina ovim zakonom želi da osigura legitimna prava i interese organizacija kako bi ih „integrisala u proces ekonomske i društvene izgradnje“, rekao je 15. decembra portparol vlade Đeng Šuang.