Nevladine organizacije kao glavni neprijatelj | Politika | DW | 15.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Nevladine organizacije kao glavni neprijatelj

Populisti u centralnoj i istočnoj Evropi optužuju nevladine organizacije da potkopavaju nacionalno jedinstvo i da slede egoistične interese. Ti populisti ne žele da se građani organizuju, smatra Ivajlo Dičev.

DW.COM

„Norvežani, gubite se! Naša deca nisu na prodaju!" U Sofiji su proteklih meseci na ulicu ljudi izlazili besni sa plakatima na kojima su mogle da se vide takve poruke – mešavina nacionalista, religioznih fundamentalista i ogorčenih protivnika novog nacrta zakona o socijalnim davanjima u Bugarskoj.

Slično nezadovoljstvo izazvala je i predložena „Strategija za dete“ (složen paket mera za bolju zaštitu dece) i pre toga Istanbulska konvencija (za suzbijanje nasilja nad ženama). Tu konvenciju mnogi u Bugarskoj vide kao put za legalizaciju istopolnih brakova i „trećeg pola“.

I ovoga puta postoji sumnja da država planira da ugrozi „tradicionalnu bugarsku porodicu". Ali kakve veze imaju Norvežani sa tim? Više nevladinih organizacija, koje su bile uključene u ova tri projekta, dobile su novac od EEP (Evropskog ekonomskog prostora) i Norveške ("EEA and Norway Grants").

U tom kontekstu tabloidi su šokirali Bugare sa horor-pričama o tome kako norveška služba za zaštitu dece „Barnevernet" porodicima oduzima decu.

Bugarska: Mobilizacija za „nacionalni suverenitet"

Takvi obrasci se uvek iznova ponavljaju. Novom populizmu su potrebni neprijatelji i on optužuje brojne nevladine organizacije za potkopavanje nacionalnog jedinstva, egoistične interese i za privatizaciju javnih programa. Pritom nije reč o svim nevladinom organizacijama, s obzirom da se roditelji, patriote, vernici i tradicionalisti i sami udružuju u nevladinim organizacijama.

Neprijateljstvo je usmereno prema onim organizacijama koje se sponzorišu iz inostranstva. Za te „izdajnike“ u Bugarskoj čak postoje pogrdni izrazi kao što su „sorošoid“ (za nekog ko uzima novac od fondacije američkog milijardera Džordža Soroša i time postaje njegov „sluga“) ili „grantadija“ – „grant-umetnik“ (onaj koji moli za „grantove" – dakle finasijsku pomoć ili stipendije).

Nacionalističke stranke u Bugarskoj se još od 2017. godine bore za zakon, koji bi zabranio da udruženja sudija dobijaju novac iz inostranstva. Nacrt zakona koji je predstavljen ove godine predlaže da se finansiranje koje dolazi van EU (na primer od američkih sponzora) proglasi za nelegalno.

Ekstremno desničarska i pro-ruska stranka „Ataka“ čak želi da zabrani profesionalna udruženja u pravnoj oblasti. U toj novoj mobilizaciji za zaštitu nacionalnog suvereniteta lako može da se prepozna odjek borbe protiv takozvanog „imperijalističkog manevra zbunjivanja protivnika“, iz vremena komunističke diktature.

Putin je 2012. godine potpisao zakon koji nalaže da se nevladine organizacije, koje se finansiraju sa Zapada, deklarišu kao „strani agenti". Taj zakon ne cilja samo na organizacije sa političkim aktivnostima već i na one koje u fokusu imaju humanitarni rad i civilno društvo. U međuvremenu, nevladina organizacija opozicionog političara Alekseja Navalnog nije jedina koja se vodi kao „strani agent“, već i ruska organizacija za zaštitu ljudskih prava „Memorijal“, koja podseća na žrtve komunizma.

Mađarska: Demonizacija Soroša, pritisak na NVO

Mađarski premijer Viktor Orban uspeo je ne samo da iskoristi demonizacija Džordža Soroša u Evropi za svoje potrebe. Zakon za transparentnost organizacija koje se finansiraju iz inostrsanstva (2017) i poseban porez od 25 odsto za nevladine organizacije čiji rad ima veze za migracijom, Orban je kao dobar primer ponudio autoritarnom režimu u Turskoj i populističkoj vladi Italije. Kritičke reakcije koje su stizale od strane Evropske komisije do sada nisu dale rezultata.

Naravno da je problematično kada paralelne strukture nevladinih organizacija stvaraju javne institucije i socijalne ustanove, kada ljudi koji nisu na državnoj funkciji pripremaju projekte za nove zakone, organizuju proteste ili se brinu za obrazovanje naročito ugroženih društvenih grupa. Ali osnivanje nevladinih organizacija u teškim prelaznim vremenima devedesetih godina je često bio šok i zato što je tada došlo do sloma državnih institucija i zato što su nevladine organizacije preuzele čitav niz javnih aktivnosti.

Za neke intelektualce takve organizacije su tada bile šansa da zarade novac. Teoretski to važi i danas, ali u međuvremenu plate u privatnom i državnom sektoru prevazilaze plate koje mogu da se zarade u „trećem sektoru“. Ipak, tema novac je ostavila neku vrstu traume, zato što su prosečni građani puni zavisti prema ljudima iz nevladinih organizacija koji komuniciraju na engleskom jeziku i u vezi su sa Zapadom i čiji život u toj istoj zemlji deluje znatno lakši.

Složiti se oko zajedničkih vrednosti

Mora da postoji konsenzus o tome koje aktivnosti podržavaju globalni sponzori: u to recimo treba da spada vladavina prava. Ukoliko se postigne jedinstvo u vezi zajedničkih vrednosti, više ne bi trebalo da bude važno odakle novac dolazi, upravo u EU i na evro-atlantskom prostoru. Ali esktremni desničari napadaju upravo te vrednosti liberalne demokratije.

Kada se građani organizuju unutar nevladinih organizacija, oni postaju prepreka autoritarnim političarima: ne samo zbog toga šta konkretno rade, već i zato što javnost u inostranstvu mobilišu protiv lokalnih autokrata. Njihov glavni cilj je kontroilisati vlast. To je razlog zbog čega su i međunarodne nevladine organizacije nakon velikih promena „uvezene“ u istočnu Evropu.

Ivajlo Dičev

Ivajlo Dičev

U devedesetim godinama se pretpostavljalo da bi pomoć iz inostranstva trebalo da se kombinuje sa nacionalnom, koja bi postepeno nadvladala. Ali nažalost u Bugarskoj ili Rumuniji ni danas nema domaćih poslovnih ljudi koji recimo podržavaju nevladine organizacije koje se brinu o manjinama – umesto toga oni obično daju prednost fudbalskim klubovima i folklornim festivalima.

Zašto populiste toliko ljuti finansijska pomoć koju nevladine organizacije dobijaju iz inostranstva, ako se time nadoknađuje nedostatak novca u zemlji? Oni ne žele da se građani organizuju. Filozofkinja Hana Arent je pisala da su totalitarne vladavine moguće onda kada se nacija sastoji od izolovanih, obeshrabrenih i sumnjičavih individua. To važi i za populističku vladavinu.

Ivajlo Dičev je profesor za kulturnu antropologiju na Univerzitetu u Sofiji. Predavao je između ostalog i u Nemačkoj, Francuskoj i SAD.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama