Nevidljivi umetnici Srbije

Serbinale je organizovano bez ikakve pomoći bilo koje državne institucije iz Srbije, a podrška ambasade Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve u Berlinu takođe je izostala. „Uprkos nedostatku podrške ili baš zbog toga, svi umetnici predstavljeni u okviru Serbinala kroz svoj rad direktno ili indirektno problematizuju pitanja nezainteresovanosti državnih struktura za njihovo stvaralaštvo“, izjavila je još na otvaranju Serbinala umetnička direktorka festivala Jelena Miletić. „Želela bih da se zahvalim svima koji su nas na bilo koji način podržali i pomogli realizaciju prvog Serbinala. Organizovati četvorodnevni festival nije bilo nimalo lako, ali nam je drago da su bar respektabilne kulturne institucije u Berlinu, prepoznale talenat mladih ljudi iz Srbije koji nimalo ne zaostaje za onim što se inače predstavlja u ovoj svetskoj umetničkoj metropoli.“

Muzej na iznajmljivanje

U okviru izložbe „Berlin most Beograd“ (fotografija gore) predstavljeni su radovi Slobodana Stošića, Saše Tkačenka, Gorana Micevskog i Ivana Petrovića. Slobodan Stošić objašnjava da je kroz svoj rad „Simulacija“ želeo da predstavi stvarnu sliku Srbije, budući da je od institucija, preko vlasti, do muzeja, to sve jedan veliki, ali vrlo banalan simulakrum: „Ovde igram poziciju kustosa jedne fiktivne institucije koja je simulacija nekog muzeja u pokušaju. I sve što je razbacano po prostoru jesu neki dokazi koji stvaraju jedan narativ i razbacanu kancelariju te institucije gde je na publici da iščitava te dokaze i stvara svoju sliku te institucije. Ona može biti vidljiva ili nevidljiva – važan je narativ koji posmatrač iscedi iz toga. Jedan nivo toga bio je i pokušaj da se dâ oglas u berlinskim novinama 'Tagesšpigel' da se muzej iznajmljuje sa konkretnom adresom Muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu i njihovim kontakt-telefonom i elektronskom poštom. Iako oglas nije objavljen, postoji kao dokumenta koji pokazuje potrebu da se postavi pitanje ekonomske vrednosti jedne institucije. Interesovalo me je da li bi se na jedan takav oglas javio možda neki gastarbajter koji bi kupio muzej i od njega možda napravio parking.“

Samoorganizovanost

Tokom trećeg dana festivala upriličena je i debata pod nazivom „Žene sa istoka“ (OstFrauen). Centralne teme diskusije bile su biografije i iskustva žena jugoslovenskog porekla koje žive i rade u Nemačkoj. Učesnice debate bile su konceptualna umetnica Tanja Ostojić i spisateljica Danijela Pilić. Pored toga, otvorena je i izložba mladog dizajnerskog kolektiva „Side Effects“.

„Naša ideja bila je upravo da približimo radove mladih, za sada nevidljivih umetnika, koji se bave vizuelnom umetnošću, ali i pre svega da ih predstavimo kroz format koji bi mogao da bude predstavljen na nekom međunarodnom tržištu, jer u Srbiju za to ne postoji tržište“, kaže producent izložbe Marko Radenković. „Ono što je najveća prednost Serbinala jeste što predstavlja jedan od najboljih primera samoorganizovanosti. To je nešto što nedostaje umetničkom sektoru. Ono što Srbiji sigurno ne nedostaje jeste kreativnost u najširem smislu, ali ono što ne ide paralelno sa tim jeste tržište. Serbinale otvara prostor gde umetnost i kreativnost iz Srbije može da bude vidljiva i gde može da, u jednom kreativnom centru Evrope, predstavi ono što rade najtalentovaniji umetnici iz Srbije. Gledano iz te perspektive, ono što je predstavljeno u okviru Serbinala je jedan potpuno nevidljiv korpus umetnika koji se bave nečije što sigurno jeste na svetskom nivou.“

Utisci publike su ohrabrujući. Jedan od njih, Feliks Leterman, ističe da je vrlo prijatno iznenađen progresivnim stvaralaštvom umetnika iz Srbije sa kojima do sada nije imao puno dodirnih tačaka: „Vrlo prijatno sam iznenađen onim što sam saznao o umetničkoj sceni Srbije. Film 'Klip' na primer, pored toga što je umetnički vrlo dobro odrađen, bavi se temom koja mi je pružila potpuno drugačiji pogled na zemlju u kojoj je smeštena radnja filma.“

Autorka: Natalija Miletić, Berlin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković