Neugodna iznenađenja direktne demokratije | Evropa | DW | 02.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Neugodna iznenađenja direktne demokratije

Hrvatski građani odlučili su na referendumu da će promeniti ustav na račun istopolnih brakova. Referendum se na kraju sveo na sukob urbanih elita i konzervativne, katoličke, delom zaista homofobne većine.

I takozvana direktna demokratija može ponekad da skrene u pogrešnom smeru. To je proteklog vikenda jasno dokazala najmlađa članica Evropske unije. Kako bi povećala izglede za svoj ulazak u Uniju, Hrvatska vlada je pre dve godine bila ublažila uslove za organizovanje referenduma u zemlji, tako da sada ne postoji odrednica o minimalnog odzivu učesnika niti ograničenja što se tiče teme referenduma.

Benjamin Pargan, urednik u redakciji za Jugoistočnu Europu

Benjamin Pargan, urednik u redakciji za Jugoistočnu Europu

Jedna građanska inicijativa sada je vladi u Zagrebu za taj, s dobrim namerama sastavljen, ali loše izveden zakon, uručila neugodan račun. Zabrana istopolnih brakova, iz čega proizlazi i diskriminacija homoseksualaca i lezbejki, sada bi trebalo da bude zapisana i u Ustavu. S obzirom na to da je na referendumu učestvovao mali broj građana, njih 38 odsto, manjini stanovništva stvarno je uspelo da većini nametne svoje mišljenje.

Nesigurno društvo

I referendum, baš kao i užarene i neprijateljski nastrojene rasprave pre samog održavanja, itekako su dokaz opšteraširene homofobije, manjka tolerancije kao i kulture sukoba koji vladaju u hrvatskom društvu. Jer o uvođenju homoseksualnih brakova pre referenduma niko i nije govorio. Klerikalno-konzervativna građanska inicijativa „U ime obitelji“ u akciju je krenula iz čistog uverenja i ubrzo je pronašla više nego dovoljno pristalica koji su za svoja neprijateljska gledišta prema LGTB zajednici na kraju dobili podršku u javnosti.

Cela rasprava na kraju je pokazala u kojoj meri su mnogi Hrvati nesigurni, frustrirani i ogorčeni, i to nepunih pola godine nakon ulaska u Evropsku uniju. Ekonomski problemi, velika nezaposlenost, nedostatak perspektive i strah od gubitka nacionalnog identiteta – to su glavni problemi skoro pa bolesnog hrvatskog društva, društva bez iluzija.

Put je još dug

Homoseksualci i lezbejke su žrtveni jarci i kolateralna šteta oštrog sukoba između liberalnih urbanih elita i konzervativne, katolički nastrojene i delimično zaista homofobne većine. Takav razvoj događaja predstavalja ozbiljnu opasnost po demokratski razvoj Hrvatske. Danas su na dnevnom redu homoseksualci i lezbejke, a sutra bi cilj besa naroda mogle da budu nacionalne manjine, jer već je u toku jedna nova građanska inicijativa, koja vredno prikuplja potpise za referendum o ograničavanju prava srpske manjine.

Zato Hrvatska vlada, koja se inače sasvim jasno izjasnila protiv upravo održanog referenduma, mora što je pre moguće da promeni zakon i za buduće referendume odrediti jasne uslove, kao što je na primer minimalni odziv birača od 50 odsto kao i norme o kakvim sadržajima na referendumu može da se glasa. To je neophodno da bi se sprečili referendumi diskriminatorskog karaktera. I pre samog referenduma bilo je jasno da je Hrvatska pred sobom, u smislu demokratskom razvoja, dugačak put, uprkos ulasku u Evropsku uniju. To je sada još jednom potvrđeno i zato ne iznenađuje to što su u žustrim raspravama uoči referenduma čak i neki građani smatrali da Hrvati još nisu spremni za „neograničenu demokratiju referenduma“.

Komentar: Benjamin Pargan / sk
Odgovorni urednik: Ivan Đerković