1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Netanjahu u Berlinu: Nemačka i Izrael u kriznim vremenima

15. mart 2023.

Politički kurs desničarske vladajuće većine u Izraelu izaziva zabrinutost Berlina. Kritike iz Nemačke sve su glasnije. U kakvom su stanju nemačko-izraelski odnosi?

https://p.dw.com/p/4OgpP
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u Knesetu prilikom glasanja o reformi pravosuđa
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u Knesetu prilikom glasanja o reformi pravosuđaFoto: via REUTERS

Bio je to u stvari samo jedan od onih prijema koji se organizuju povodom nekog „okruglog jubileja“. Ali govor koji je pre nekoliko dana u Berlinu održao nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, i to povodom obeležavanja 50 godina od osnivanja izraelskog Univerziteta Haifa, bio je neobičan za nemačkog državnog poglavara. Bio je to naime neuobičajeno politički govor. Štajnmajer se kritički osvrnuo u smeru Izraela, odnosno na untrašnje-politički razvoj u toj zemlji.

-pročitajte još: Nemačka politika prema Izraelu pred ključnim testom

Nemački predsednik izrazio je zabrinutost zbog „eskalacije mržnje i nasilja“ tokom proteklih nedelja i meseci, odnosno povodom „planirane rekonstrukcije pravne države“ od strane izraelske vlade. Nemci su, rekao je, „uvek s mnogo divljenja gledali prema jakoj i živoj pravnoj državi u Izraelu, pogotovo zato što znamo koliko je ta jaka i živa pravna država neophodna u tom regionu.“ To su bile reči Frank-Valtera Štajnmajera koji je u dva mandata savezne nemačke vlade obavljao dužnost šefa diplomatije (2005-2009. i 2013-2017).

Isak Hercog i Frank-Valter Štajnmajer, u pratnji supruga, u septembru 2022. u Berlinu
Isak Hercog i Frank-Valter Štajnmajer, u pratnji supruga, u septembru 2022. u BerlinuFoto: Christoph Soeder/AP Photo/picture alliance

Te Štajnmajerove reči delovale su kao da jedan predsednik državni priskače u pomoć drugom predsedniku države. Štajnmajer je to i pojasnio: on je „u redovnom kontaktu s mojim prijateljem i kolegom po dužnosti Isakom Hercogom“ i polaže nade u njegov „mudri i pomirujući glas u izraelskoj debati“. A 62-godišnji Hercog, koji je predsedničku dužnost preuzeo sredinom 2021, najvažniji je akter koji opominje Netanjahuovu vladu – zbog čega se i sam našao pod pritiskom.

Sporna pravosudna reforma

Ultra-desničarska vlada premijera Benjamina Netanjahua planira, naime, da reformiše pravosudni sistem, a ta reforma bi mogla u potpunosti da promeni demokratski poredak države. Planom je predviđeno da izraelski parlament Kneset prostom većinom može da nadglasa, odnosno da ukine, odluke Vrhovnog suda. Jedan deo planirane reforme već je ušao u parlamentarnu proceduru, u toku je prvo čitanje.

Protesti protiv reforme pravosuđa u februaru u Jerusalimu
Protesti protiv reforme pravosuđa u februaru u JerusalimuFoto: Ohad Zwigenberg/AP/picture alliance

Jasna i javna kritika koju je pre nekoliko dana na konto izraelske unutrašnje politike izrekao Štajnmajer je presedan. Tako nešto nijedan dosadašnji nemački predsednik nije javno rekao. Generalno su Nemci retko kritikovali izraelsku unutrašnju politiku, pa i onda kada bi se javno komentarisala okupacija palestinskih područja.

Odnos između Nemačke i Izraela je poseban, i uvek će ga obeležavati Šoa, masovno ubistvo šest miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke. Pritom su se bilateralni odnosi impresivno razvijali nakon 1965, kada su SR Nemačka i Izrael uspostavili pune diplomatske odnose.

Pomirenje i prijateljstvo

Za rano pomirenje zaslužan je pre svega David Ben-Gurion (1886-1973). Legendarni prvi izraelski premijer se vrlo rano zalagao za poboljšanje odnosa sa „drugačijom Nemačkom“. Ben-Gurion i prvi nemački kancelar Konrad Adenauer (1876-1967) sastali su se samo dva puta: 1960. i 1966. A svejedno, dva državnika ostavljala su utisak kao da se radi o prijateljima.

David Ben-Gurion i Konrad Adenauer prilikom svog prvog susreta 1960. u Njujorku
David Ben-Gurion i Konrad Adenauer prilikom svog prvog susreta 1960. u NjujorkuFoto: picture-alliance/ dpa

Prvi zvanični razgovori između Savezne Republike i Izraela počeli su još 1952. Najpre se radilo o reparacijama, odnosno o nemačkom preuzimanju odgovornosti za zločine nad Jevrejima počinjene tokom nacionalsocijalizam. Kasnije su uspostavljeni i tajni kontakti s ciljem izvoza nemačkog naoružanja u Izrael.

Kada se za to saznalo 1964, u regionu u kojem tradicionalno vladaju velike napetosti, uzbuđenje je bilo veliko. To je pak s druge strane bio i krajnji podsticaj za uspostavljanje bilateralnih diplomatskih odnosa 1965. Taj potez je teško pao mnogim ljudima u mladoj jevrejskoj državi – dolazak prvog nemačkog ambasadora u Izrael pratili su neredi.

Kol, Merkel i Šolc u Izraelu

Međusobni odnosi i solidarnost vremenom su postajali sve bolji zahvaljujući zajedničkim komemoracijama i posetama nemačkih zvaničnika. Helmut Kol je doduše za svojih 16 godina na mestu kancelara samo dva puta posetio Izrael, ali je recimo Angela Merkel pak jevrejsku državu posetila osam puta. Prva poseta Olafa Šolca kao kancelara bila je u martu 2022.

Olaf Šolc i Naftali Benet u martu 2022. u Jerusalimu
Olaf Šolc i Naftali Benet u martu 2022. u JerusalimuFoto: Gil Cohen-Magen/UPI/imago images

Šefovi nemačkih vlada, a naročito Merkel tokom svojih 16 godina, neprestano su i veoma jasno naglašavali pravo Izraela, jevrejske države, na postojanje. Paralelno s izraelskom politikom naseljavanja palestinskih područja, nemački premijeri kontinuirano se zalažu za rešenje izraelsko-palestinskog pitanja koje bi značilo uspostavljanje dve države, što je poruka koju upućuju i Palestincima. Gradnju svakog novog jevrejskog naselja na palestinskim područjima redovno prati i upozorenje iz Nemačke – da se dodatno ne opterećuje ionako napeta situacija.

Vrhunac bilateralnih odnosa bio je nastup Angele Merkel u Knesetu, gde je ona 2008. održala govor kao prva strana predsednica vlade – i to na nemačkom, jeziku počinilaca zločina. Delovala je vidno dirnuta u trenutku dok je izgovarala sledeće reči: „Svaka savezna vlada i svaki kancelar pre mene bili su obavezani posebnom istorijskom odgovornošću Nemačke za bezbednost Izraela. Ta istorijska odgovornost Nemačke deo je državnog rezona moje zemlje, a to za mene kao nemačku saveznu kancelarku znači da se o bezbednosti Izraela nikada ne može i ne sme pregovarati.“

Kancelarka Angela Merkel 2008. u Knesetu u Jerusalimu
Kancelarka Angela Merkel 2008. u Knesetu u JerusalimuFoto: AP

„Nemačka će – u to možete biti sigurni – i ubuduće čvrsto da stoji na strani Izraela“, rekao je kancelar Šolc u martu prošle godine prilikom posete memorijalnom centru Jad Vašem za žrtve Holokausta u Jerusalimu. Tom prilikom izričito je govorio o istorijsko odgovornosti Nemačke za državu Izrael. Nakon razgovora s tadašnjim premijerom Naftalijem Benetom, Šolc je najavio da će uskoro poslati poziv da kompletan izraelski kabinet dođe u Berlin na nemačko-izraelske konsultacije na nivou vlade.

Zahlađenje odnosa

Upravo su te konsultacije možda i najjasniji pokazatelj otuđenja, uprkos svim tim istorijskim obavezama. Prvi takav susret dveju vlada održan je 2008, tada u Jerusalimu. Do 2018. održano je još šest, tri u Berlinu i tri u Jerusalimu. Ali, s obzirom na aktuelnu političku konstelaciju i u jednoj i u drugoj zemlji, u ovom trenutku je, smatraju mnogi posmatrači, održavanje takvog sastanka sa svim članovima obaju kabineta – teško zamislivo.

Šolc jeste doduše čestitao premijeru Netanjahuu nakon što je on ponovno preuzeo premijersku dužnost krajem 2022. Pritom je spomenuo posebne i tesne odnose dveju zemalja. Ali, nemačka strana kritički gleda na ulazak desno-ekstremnih stranaka i političara u novu izraelsku vladu. Neki od njihovih ciljeva su, između ostalog, već spomenuta reforma pravosuđa, ponovno uvođenje smrtne kazne ili izgradnja jevrejskih naselja na onim područjima koje Palestinci žele za sebe, kao deo buduće države Palestine.

Kritike iz Berlina

U početku su se kritike s nemačke strane mogle čuti samo iz usta portparola vlade u Berlinu, ali krajem februara zabrinutost i kritike izrazili su i dvoje važnih nemačkih ministara. Ministar pravde Marko Bušman je, kao prvi član savezne vlade, posetio Jerusalim nakon dolaska nove izraelske vlade. I imao je jasnu poruku – i tokom razgovora u Izraelu, ali i na Tviteru.

Bušman je opomenuo da se „mora jasno pozicionirati protiv tendencija koje ugrožavaju pravnu državu“. Taj političar nemačkih liberala (FDP) dodao je i da se radi o „očuvanju liberalne demokratije“, te upozorio na moguće posledice „ugrožavanja pravne države“. Retko ko se do sada s nemačke strane tako jasno, tako kritički osvrnuo na unutrašnje-političku situaciju u Izraelu.

A samo nedelju dana kasnije, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok primila je u Berlinu svog novog izraelskog kolegu Elija Koena. „Ne želim da krijem da smo mi u inostranstvu zabrinuti“, rekla je političarka Zelenih javno, u društvu Koena i dodala da je jakoj demokratiji potrebno „nezavisno pravosuđe koje može da propitkuje i većinske odluke“. Nemačka šefica diplomatije dodala je i da su osnovna ljudska prava „po svom karakteru – manjinska prava“.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok sa svojim izraelskim kolegom Elijem Koenom u februaru u Berlinu
Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok sa svojim izraelskim kolegom Elijem Koenom u februaru u BerlinuFoto: Annegret Hilse/REUTERS

Kritična pitanja iz Izraela

I sada u Berlin stiže Netanjahu – to je poseta koju prati napetost kao retko kad. Nemačka i Izrael, istorijski opterećena priča o odnosima dveju zemalja postaće bogatija za novo poglavlje. A i gost iz Izraela dolazi i sa nekim kritikama, jer Nemačka još uvek ima problema s delimično velikim antisemitizmom. Kada je Šolc bio u Izraelu, niko nije ni slutio šta će se dogoditi na Dokumenti u Kaselu, na jednom od najvažnijih umetničkih događaja u svetu, na kojem su bili izloženi i antisemitski motivi.

Možda će Šolc i njegov gost, nakon zajedničkog ručka, izjave za medije dati upravo na onom istom mestu na kojem je u avgustu 2022. kancelar stajao sa palestinskim predsednikom. Mahmud Abas se tada, naime, požalio na „višestruki Holokaust“ nad Palestincima – a Šolc je tada ćutao, nije reagovao. Tek je nešto kasnije kancelar osudio to Abasovo „iskliznuće“ – ali gorak ukus je ostao.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.