Neslavan oproštaj mađarskog predsednika

Mađarski predsednik i olimpijski pobednik u mačevanju iz 1968. i 1972. dodao je da je ukaljan ugled Mađarske u svetu i da je njen najviši predstavnik "obeščašćen". O svom doktorskom radu je rekao da je autentičan i najavio da će, ako treba, da ide i na sud zbog toga što mu je doktorska titula "nezakonito i nemoralno" oduzeta. Tek na samom kraju izlaganja došla je i jedina predsednička rečenica: "U ovoj situaciji, pošto moje lične stvari više dele nego što spajaju moju voljenu naciju, smatram svojom obavezom da prekinem službu i da se povučem sa predsedničke funkcije".

Prepisao od jednog Bugara i jednog Nemca

Dodao je da je ukaljan ugled Mađarske u svetu i da je njen najviši predstavnik "obeščašćen". O svom doktorskom radu je rekao da je autentičan i najavio da će, ako treba, da ide i na sud zbog toga što mu je doktorska titula "nezakonito i nemoralno" oduzeta. Tek na samom kraju izlaganja došla je i jedina predsednička rečenica: "U ovoj situaciji, pošto moje lične stvari više dele nego što spajaju moju voljenu naciju, smatram svojom obavezom da prekinem službu i da se povučem sa predsedničke funkcije".

Prepisao od jednog Bugara i jednog Nemca

Bio je to kraj afere koja se vukla tri meseca. "Logika je pobedila iracionalni stav", napisao je tim povodom internet-portal index.hu, dodavši: "ovo je dobra vest"... Početkom januara, novinari uglednog mađarskog nedeljnika "Heti vilagazdasag" otkrili su da je Pal Šmit najveći deo svog doktorskog rada o analizi programa Olimpijskih igara novog vremena prepisao iz rada bugarskog stručnjaka za sport Nikolaja Georgijeva. Šmit je "od reči do reči preuzeo prevod Georgijevljevog rada" objavljenog 1987 - a da to nigde nije naznačio. A radi se o čitavih 180 od ukupno 215 strana Šmitovog doktorskog rada. Kasnije je pomenuti portal iznašao i da je Šmit, osim toga, prepisao i odeljke iz jedne studije hamburškog sociologa sporta Klausa Hajnemana.

Budimpeštanska komisija optužuje mentore doktorata

Šmit je od samog početaka poricao optužbe. No, njima se pozabavila i specijalna komisija budimpeštanskog univerziteta Zemelvajs. Presuda je izrečena prošle nedelje - da ironija bude veća, baš u isto vreme kada je Pal Šmit za vreme posete Južnoj Koreji proglašen počasnim studentom seulskog univerziteta Hankuk. Komisija je ustanovila da je od 215 strana doktorske disertacije prepisano - 197. Bizaran zaključak te Komisije, međutim, glasi da za plagijat nije kriv Šmit, već njegovi mentori na nekadašnjoj Visokoj školi sporta u Budimpešti. Oni su morali da ukažu doktorandu na obavezu da navede izvore koje citira, smatra Komisija. Ne obazirući se mnogo na to mišljenje, univerzitet Zemelvajs je 29. marta Šmitu oduzeo doktorsku titulu.

Dva dana kasnije, Šmit se u jednom televizijskom intervjuu još odlučno protivio oduzimanju doktorske titule i zahtevima da podnese ostavku. I premijer Viktor Orban ga je podržao: više puta je rekao da je predsednik nedodirljiv i da je premijer uz njega. Ali, to je pokvarilo raspoloženje u Orbanovoj stranci Fides, pa je sve više političara te stranke počelo da traži Šmitovu ostavku. Na kraju je i list Mađar nemzet napisao: "Gospodine predsedniče, razmislite još jednom! Što kasnije, to gore. Za Vas i za nas."

Poraz za šefa vlade Orbana

Interno natezanje oko Šmitove ostavke ima i političke razloge. U postkomunističkoj Mađarskoj često je bilo trzavica između predsednika i vlada. Mađarski predsednik, slično nemačkom, ima samo reprezentativnu funkciju, ali on, na primer, može da blokira donošenje zakona odbijanjem da ih potpiše. Arpad Genc, prvi premijer demokratske Mađarske, na taj način je posle 1990. pokušao da obezbedi demokratski razvoj u svojoj zemlji i zbog toga je često bio u sukobu s vladom.

Viktor Orban je u februaru 2010. nominovao Pala Šmita za funkciju predsednika pre svega zato što ovaj važi kao vredan pomagač vlade. I zaista, stotine zakona, među njima i one koji po mišljenju mnogih mađarskih pravnika slabe demokratske institucije i pravnu državu, Šmit je potpisao bez pogovora.

Predsednikovi nacrti sa pravopisnim greškama

Već i pre afere oko plagijata, Šmit je skrenuo pažnju na sebe nekim glupostima, kao što je nepoznavanje mađarskog pravopisa. Tu i tamo je umeo da pogrešno napiše reč "predsednik"; a baš u nacrtu novog ustava - u kome se posebna pažnja poklamnja i očuvanju mađarskog jezika - potkrale su mu se pravopisne greške. Sada on hoće da napiše novi doktorat. U govoru kojim je praktično podneo ostavku, rekao da će dokazati da je sa 70 godina još uvek sposoban za to. Rekao je i šta će mu biti tema: veza zaštite životne sredine i sporta, te uloga sporta u održivom razvoju i zaštiti prirode. Poslanici vladajuće stranke su tu najavu pozdravili aplauzom u stojećem stavu.

Autori: Keno Verzek / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon