Nesigurna demokratija Indije | Politika | DW | 14.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nesigurna demokratija Indije

Indija slavi 66. godišnjicu svoje nezavisnosti. Ta zemlja sa preko milijardu stanovnika rado nosi titulu „najveće svetske demokratije“. U stvarnosti, etnički i religiozni sukobi ugrožavaju jedinstvo zemlje.

Napad je do temelja potresao Indiju. Više visoko-rangiranih političara vraćalo se sa jednog predizbornog skupa u maju ove godine, kada su ih napali pobunjenici maoisti. Iako su političari putovali u konvoju i pod zaštitom policije, ubijeno je njih 27, a u pravoj kiši metaka nekoliko desetina je ranjeno. To se odigralo u saveznoj državi Čatisgarh, gde su pobunjenici još 2010. godine, u pažljivo planiranom napadu, ubili preko 70 policajaca.

Premijer Manmohan Sing (drug s desna) i predsednica vladajuće stranke Sonja Gandi (desno) u poseti žrtvama napada maoista 26. maja ove godine

Premijer Manmohan Sing (drug s desna) i predsednica vladajuće stranke Sonja Gandi (desno) u poseti žrtvama napada maoista 26. maja ove godine

Opasnost iznutra

Indijski premijer Manmohan Sing tvrdi da su maoisti najveća pretnja bezbednosti zemlje. Oni su posebno jaki u na istoku zemlje, u državama Džarkhend i Zapadna Bengalija, ali i u centralnom Čatisgarhu, kao i na jugu, u državi Anta Pradeš. Borbe se vode u ukupno devet saveznih država. Po podacima vlasti, maoisti imaju 20.000 naoružanih boraca, i oko 50.000 ljudi koji bi mogli da se uključe u borbe, a nevladine organizacije procenjuju da je već 10.000 ljudi poginulo u terorističkim napadima. Maoisti tvrde da se već 40 godina bore za pravdu, za siromašne i odbačene, pre svega „nedodirljive“ – najnižu kastu u Indiji, kao i za grupu drevnih starosedelaca te zemlje. Pobunjenici se uglavnom drže nerazvijenih regiona, onih delova zemlje koji nisu videli puno koristi od ekonomskog razvoja, jer baš u tim predelima imaju najviše simpatizera.

Indijci smatraju da ih političari ne shvataju ozbiljno, kaže poznati sociolog Jogendra Jadav iz Nju Delhija: „Mnoge odluke koje se donose na najvišem nivou, za obične ljude su besmislene. Oni imaju osećaj da te odluke, koje po pravilu stižu iz velikih gradova, nemaju veze sa stvarnošću; misle da niko ne razume njihovu svakodnevnu muku“, kaže Jadav. U Indiji, dve trećine stanovništva još uvek živi na selu, a većina tih ljudi se bavi poljoprivredom.

Terorizam i separatizam

Stručnjaci kao što je Jadav smatraju da su i političari donekle krivi za napade i nemire u zemlji. Indija je druga najmnogoljudnija država na svetu, u njoj živi 1,2 milijardi ljudi sa mnogo različitih kultura, narodnosti i religija. Velike partije tu činjenicu koriste, naročito u predizbornoj kampanji. One pokušavaju da mobilišu te grupe da bi dobili glasove. Tako se raspiruju i religiozni sukobi, poput onih između hindusa i muslimana, ali i oni na nacionalnoj osnovi. Naime, na severoistoku Indije žive etničke grupe koje prebacuju centralnoj vladi da se ne interesuje za njihov životni standard, već samo za sirovine na tim teritorijama. Tamo su formirani i separatistički pokreti.

Protesti protiv terorizma

Protesti protiv terorizma

Korupcija i birokratija

Demokratski sistem u Indiji ugrožava i korupcija, kao i prevelika administracija. Bivši premijer Radživ Gandi je još 1980-ih godina izjavio se pokrade oko 90 odsto svih vladinih fondova za razvoj zemlje. Poslednji skandal bile su Igre komonvelta 2010. godine, kada su čak i ministri bili umešani u korupcionaške afere. „Problem je što je korupcija duboko ukorenjena u svesti ljudi. Oni veruju da bez podmićivanja ništa ne može da se uradi“, objašnjava bivši državni sekretar Madhukar Gupta. On je bio na funkciji tokom Igara 2010.

Ogromna birokratija koči reforme, a te reforme su hitno potrebne, tvrdi Gupta. Dve najveće partije – Indijski narodni kongres koji je na vlasti i BJP, trenutno u opoziciji, zavise od manjih koalicionih partnera. Ipak, Gupta je optimista: „Svaki političar u Indiji pokušava da zaštiti svoj položaj. I pored toga, verujem da dobre ideje i dobre odluke mogu da se sprovedu čak i sa ovakvim sistemom.“

Dug put do reformi

Doduše, bivši političar Madhukar Gupta nema recept za promenu sistema. Po njemu je najvažnije da se ljudi obrazuju i da se unaprede i zabačena sela. U nekim mestima još uvek nema struje. „Tehnološki napredak stvoriće i bolju transparentnost, sistem će moći brže da reaguje, a odluke će se brže sprovoditi.“ Ali sociolog Jogendra Jadav smatra da će to potrajati. „Da bi se sprovela drugačija politika, i da bi se promenila pravila političkog procesa, neophodno je prvo uključiti se u sistem. Neophodna je pobeda na izborima. To zvuči protivrečno. Ali baš u tome leži izazov, ako želimo drugačiju politiku.“

Autori: Anvar Ašraf / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM