Nervozni strah Moskve | Politika | DW | 20.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nervozni strah Moskve

Nevladine organizacije koje se zalažu za izgradnju civilnog društva u Rusiji, uskoro će moći da budu proglašene za „nepoželjne“. Taj zakon odraz je nervoznih strahova Moskve, smatra Kristijan F. Tripe.

Priča oko ovog novog, neliberalnog zakona ukratko se svodi na sledeće: organizacije koje u Rusiji deluju politički neposlušno, ubuduće će moći da budu zabranjene. Njihovim aktivistima prete višegodišnje zatvorske kazne. Zakon je tako neprecizno formulisan da uopšte nije jasno ni to koje organizacije on pogađa što bi, dakle, moglo da podstakne samovolju birokratije. Država uz pomoć tog zakona može da krene u akciju kad god to političko rukovodstvo u pozadini poželi.

Ruskim elitama moći nevladine organizacije su odavno trn u oku. U parlamentu praktično nema više opozicije. Zakon o nevladinim organizacijama prošao je u Dumi sa samo tri glasa protiv. U Putinovoj „simuliranoj demokratiji“ postoji veoma malo onih koji se usuđuju da se pobune protiv autoritarno-patriotskog oportunizma. I baš zato što ti glasovi u Rusiji još uvek nailaze na otvorene uši, potrebno ih je „disciplinovati“ – ili jednostavno ućutkati.

Represije protiv nevladinih organizacija

U poslednje vreme vlasti su pretresle na stotine kancelarija nevladinih organizacija u čitavoj Rusiji. Od jula 2012. zakon doslovno prisiljava nevladine organizacije da se registruju, a one koje dobijaju donacije iz inostranstva, u ruskim dokumentima, ali i u očima javnosti važe za „strane agente“. To zvuči upravo onako kako je i zamišljeno: kao kleveta. Time se želi da se aktivisti za zaštitu ljudskih prava obeleže i stigmatizuju – na primer „Odbor za majke vojnika“ ili „Golos“, grupa koja se zalaže za poštovanje građanskih prava, koja otkriva i kritikuje izborne manipulacije, ili organizacija „Memorijal“ koja se bori za prava žrtava sovjetskog komunizma.

Trippe Christian Kommentarbild App

Kristijan F. Tripe, DW

Novim zakonom dodatno se intenzivira stepen represije na unutrašnjem planu. Ruski poslanici trude se da za to pronađu spoljnopolitičke razloge. Sve nevladine organizacije čije je delovanje navodno usmereno protiv države, protiv konstitucionalnih temelja države i njene odbrambene spremnosti, su „nepoželjne“ i treba ih suzbiti. To je ugnjetavanje na zakonskim osnovama.

„Majdan“ u Moskvi?

Jedan od autora zakona bez okolišanja je ocenio da je to odgovor na sankcije Zapada. Time je valjda želeo da kaže da je potrebno obuzdati intelektualni i politički uticaj Zapada u Rusiji. Ubuduće su, naime, u načelu kažnjive već i same „veze ruskih organizacija sa inostranstvom“.

Iza svega toga stoji panični strah od ruskog „Majdana“ – promene vlasti u Moskvi pod pritiskom ulice, a koji je, opet, podstaknut od strane nevladinih organizacija iz inostranstva. Čak i nova ruska vojna doktrina održava strah elita moći od „Majdana“ jer ona kao pretnju za Rusiju, pored klasičnog napada spolja, označava i unutrašnje-politički prevrat i nemire.

U jednom do te mere neurotičnom načinu razmišljanja, ekonomske sankcije će, uzgred, neizbežno promašiti svoj politički cilj. U suštini, one će pojačati tendencije koje vode ka kidanju veza. Novi sukob Istok-Zapad nosi obeležja psiho-drame.

Reklama