Nervoza na istočnom krilu NATO

Do pre samo godinu dana američki ili nemački vojnici na istoku Evrope bili su samo pusta želja. Ipak, na samitu NATO u Varšavi u julu 2016. godine, dogovoreno je jače prisustvo u regionu i – od početka godine ka Poljskoj i baltičkim zemljama kreću se tenkovi, teško naoružanje i nekoliko hiljada vojnika. Uskoro će sa vežbama u Bugarskoj i Rumuniji početi i jedna američka brigada. „Ovo je paradoks“, kaže poljski ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski. „Ne može se reći da je situacija na istočnom krilu Alijanse postala bezbednija, ali u Poljskoj se sada osećamo sigurnije“, kaže ministar. Ova rečenica dobro odslikava ambivalentnost situacije.

Tako gledano, raspoloženje među delegacijama iz istočnoevropskih zemalja na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu, bilo je znatno bolje nego pre godinu dana. Poljska delegacija neprestano je naglašavala da se konačno više ne oseća kao članica NATO druge klase, već kao punopravna članica. To „punopravnos“, na istoku se meri prisustvom trupa NATO.

Traži se više prisustva na istoku

Ipak, nisu svi tako zadovoljni kao Poljska. Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite jeste doduše u Minhenu pohvalila prisustvo NATO u njenoj zemlji, ali je ipak zatražila dodatnu vojnu podršku SAD i još više trupa duž istočnog krila Alijanse. Zaključci iz jula 2016. godine „nisu „više dovoljni“ – mora se, kako je poručila litvanska predsednica, uzeti u obzir to da su američke trupe pre svega koncentrisane na zapadu Evrope, umesto na istočnim granicama koje su najviše ugrožene. Baltičke zemlje smatraju da je direktno učešće SAD neophodno, rekla je Gribauskaiteova.

Zahtevi Nemačkoj

Na istoku Evrope skoro niko ne formuliše stvari tako jasno. Većina je još uvek veoma zadovoljna time što u njihove zemlje konačno stiže teško naoružanje NATO.

Jedna tema naročito ujedinjuje istočne Evropljane: troškovi odbrane. Poljska i Estonija odavno ispunjavaju propis o izdvajanju dva procenta bruto društvenog proizvoda za odbranu. Rumunija to namerava da ispuni u ovoj godini, Litvanija, Letonija, Bugarska i Hrvatska su doduše ispod tog procenta, ali uprkos tome izdvajaju više od svog BDP-a nego recimo Berlin. Ako Nemačka i drugi ne budu izdvajali više sredstava za odbranu, oni ugrožavaju našu stabilnost – tako glasi optužba sa istoka Evrope. To da bi SAD mogle svoju lojalnost NATO da povežu sa zahtjevom Evropi za izdvajanjem više novca za odbranu, istočne Evropljane čini nervoznim.

Ipak, na istočnom krilu NATO znaju da diskusija sa Nemačkom o tome u izbornoj godini nema smisla. „Nemačka zna šta je njena odgovornost“, rekla je kancelarka Angela Merkel, osvrćući se na klauzulu o izdvajanju dva procenta BDP-a za odbranu. No ona je rekla da to može biti postignuto tek 2024. godine. Novi ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel jasno je naglasio da bi dodatne milijarde mogle da budu investirane u razvojnu pomoć i integraciju izbeglica, umesto u tenkove.

Putovanje na istok

Gabrijel je zapravo ovog ponedeljka (20.2.) trebalo da otputuje na Baltik i u Švedsku, na svoje prvo putovanje u svojstvu ministra spoljnih poslova kada je reč o istoku. On je nameravao da u Litvaniji posetiti vojnike Bundesvehra koji su nedavno preuzeli komandovanje NATO-trupama u toj zemlji. Ipak, putovanje je u poslednjem trenutku otkazano iz, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, zdravstvenih razloga. Tvo putovanje je, inače unapred izazvalo čuđenje, jer nemački ministri spoljnih poslova, kada je reč o istočnim zemljama, tradicionalno prvo putuju u susednu Poljsku kako bi naglasili važnost nemačko-poljskih odnosa.

Simbolički značaj te namere, poljski ministar spoljnih poslova, čini se, nije prepoznao: „Mi smo već razgovarali na sastanku u Briselu“, rekao je Vaščikovski u razgovoru za DW i dodao: „Baltičke zemlje više zavise od finansijske podrške i političkog senzibiliteta nego mi“.