Nepotrebna odluka suda | Izbor iz štampe | DW | 01.10.2009
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nepotrebna odluka suda

Nemačka štampa piše o odluci suda da je u školama za vreme odmora dopuštena molitva, ratu na Kavkazu i o pregovorima oko koalicione valde.

default

Sudska presuda o dozvoli za molitvu na školskom odmoru izazvala je burne reakcije u nemačkoj štampi

Prema odluci berlinskog suda jednom šesnaestogodišnjem muslimanu dozvoljeno je da se, u podne, moli u školi. Ta odluka izazvala je mnogobrojne komentare u štampi i list Drezdner nojeste nahrihten tako piše:

„Postoje presude koje svetu nisu potrebne. Negde pri vrhu te kategorije je i presuda berlinskog suda o islamskoj podnevnoj molitvi (u školi). U vreme u kome se iz bavarskih škola izbacuju krstovi, a muslimanskim nastavnicama se zabranjuje da nose marame trebalo bi opremiti molitvene prostorije za učenike islamske veroispovesti. Šta se time postiže? Da li to znači veću integraciju na osnovu garantovanog klanjanja u pravcu Meke u vreme školskog odmora? Berlinska presuda učvršćuje trend nastajanja paralelnih društava“, upozorava list „Drezdner nojeste nahrihten“.

Integracija i odvajanje

Presudom se bavi i list Vestdojče algemajne cajtung koji piše:

„Presudu berlinskog upravnog suda trebalo bi trezveno ocenjivati. Svakako da državna škola mora strogo da vodi računa o neutralnosti kada je o verama reč. To znači da muslimani ne moraju da gledaju krstove u učionicama. Ali, isto tako učenici muslimanske veroispovesti ne mogu da zahtevaju poseban molitveni prostor. To se i ne traži presudom i ko o tome govori, govori o sopstvenoj mori, a ne o sudskoj odluci. Verska sloboda znači da nijedan učenik ne sme biti sprečen da ispunjava svoje verske obaveze. To je presudom i potvrđeno – ni više, ni manje.

Međutim, upravo tu i jeste problem. Presuda izričito ukazuje na odvajanje i kada je o integraciji reč to je pogrešna poruka“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

Georgien Frau in Gori

Nemački listovi komenatrišu izveštaj anketne komisije EU o prošlogodišnjem ratu na Kavkazu

Rat na Kavkazu

Više listova komentariše i izveštaj anketne komisije EU o prošlogodišnjem ratu na Kavkazu. Tako se komentator lista Nirnberger cajtung pita:

„Šta bi se dogodilo da je Gruzija 8. avgusta 2008. bila članica NATO. Da li bi Sakašvilijeve laži bile dovoljne da se proceni da je napadnut savez i da počne sukob sa Rusijom? Tadašnji ministar spoljnih poslova Štajnmajer stalno je upozoravao da ne bi trebalo žuriti sa širenjem NATO na istok. Nova vlada trebalo bi da sledi taj kurs“, piše „Nirnberger cajtung“.

Idejom o gruzijskom članstvu u NATO bavi se i list "Berliner cajtung“ koji piše:

„Komisija je zaključila da je rat počela Gruzija napadom na ruske snage u separatističkoj Južnoj Osetiji. Ali, pre toga Rusi su mesecima provocirali gruzijske vlasti i nakon početka rata neodmereno reagovali. U suštini, tu nema ničeg novog i izveštaj u osnovi potvrđuje procene iz tih dana. Istovremeno, opovrgava i gruzijsku, i rusku ratnu propagandu. Međutim, najkasnije od juče mora biti jasno da Gruzija u doglednoj budućnosti nema šta da traži u NATO. Pod sadašnjom vladom zemlja bi bila rizik po bezbednost cele alijanse“, upozorava „Berliner cajtung“.

Obe strane su krive

O istoj temi list Folksštime iz Magdeburga piše:

„Ako je bio potreban još jedan dokaz ko je povukao okidač u ratu na Kavkazu 2008. onda taj dokaz daje izveštaj EU. Bio je to gruzijski predsednik Mihail Sakašvili koji je zbog svoje nadmenosti zemlju uvukao u kravi rat koji su Gruzijci potpuno besmisleno platili mrtvima, ranjenim, ruševinama i gubitkom separatističkih oblasti Abhazije i Južne Osetije. Čak i ako se Sakašvili nadao pomoći Zapada, morao je znati da Moskva neće progutati napad na područje koje smatra ruskom zonom uticaja. S druge strane, čini se da su Rusi samo čekali na priliku da najzad smire kočopernu Gruziju. Dakle, obe strane su krive što je sukob skoro prerastao u veliku međunarodnu krizu. Posle svega, ostale su ponižena Gruzija i dve kvazirepublike po milosti Rusije. I tu ni EU ne može ništa da promeni“, piše „Folksštime“.

Pregovori oko koalicione vlade

List " Zidvest prese" iz Ulma bavi se pregovorima o obrazovanju koalicione vlade stranaka Unije i liberala koji počinju u ponedeljak:

„Budući partneri nastoje da obezbede što bolje polazne pozicije. To je koliko razumljivo, toliko i opasno. Onaj ko najviše traži posle će biti ocenjivan na osnovu toga šta je ostvario od tih zahteva“, konstatuje komentator.

List " Landescajtung" komentariše najnovije podatke o broju nezaposlenih, kojih je manje nego što se očekivalo:

„Dva su razloga za relativno dobro stanje na tržištu rada: jedan su propisi o skraćenom radnom vremenu koje je donela velika koalicija i mudar potez preduzetnika da iskoriste mogućnosti koje im ti propisi pružaju. Većina preduzetnika postupila je kao nekada Lufthanza – samo onaj ko nastoji da zadrži što više zaposlenih u vremenima krize ima izgleda da bude brži od konkurencije kada počne privredni rast. Istina, i dalje sve ukazuje da će se krajem godine napuniti hodnici zavoda za zapošljavanje. Ali, istovremeno sve ukazuje i da će Nemačka imati najviše koristi od oživljavanja svetske privrede“, piše list „Landesvcajtung“ iz Lineburga.

Priredio: N. Briski

Odg. urednica: Ž. Bašić-Savić