Nepal – zemlja u trajnoj krizi | Politika | DW | 28.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nepal – zemlja u trajnoj krizi

Zemljotres u Nepalu pogodio je zemlju koja spada u najsiromašnije na svetu. U njoj već godinama vlada permanentna politička kriza. Privreda i infrastruktura su u povoju.

Od 1991, kada je tamošnja monarhija uspostavila višepartijski sistem, Nepal stalno pokušava da donese stabilan demokratski ustav. Velike socijalne, etničke i regionalne razlike u društvu i među strankama još uvek nisu prevaziđene nacionalnim konsenzusom o uređenju države. Tako je propao i poslednji pokušaj donošenja ustava u januaru ove godine.

Samo o osnovnim obrisima države postoji konsenzus. Oni su postavljeni mirovnim sporazumom sklopljenim 2006. između maoista i alijanse više stranaka - posle građanskog rata koji je trajao deset godina. Ukinuta je monarhija, deo maoističkih boraca je uklopljen u regularnu armiju, stvorena je federalna republika. Ni sekularni karakter te republike, nezavisnost njenog pravosuđa i građanske slobode – nisu sporni.

Nepal Tumulte im Parlament 22.01.2015 Kathmandu

Sukobi u parlamentu tokom rasprave o ustavu krajem januara 2015.

Spor oko federalne strukture

Ipak, stalna politička kriza traje još od prve Ustavotvorne skupštine 2008, koju je zamenila druga 2013; ta Skupština služi i kao državni parlament. Iz nekih brojki se vidi sa kolikim teškoćama ona mora da izađe na kraj: dok u Nepalu 12 miliona birača glasa za 601 poslanika, u Indiji 700 miliona birača glasa za 545 poslanika parlamenta.

Najveći spor se vodi oko federalne strukture države; o pitanju da li će upravne granice biti povučene na osnovu etničkih ili geografskih kriterijuma. Dok se maoisti i njihovi saveznici zalažu za deset federalnih jedinica – svaka sa sopstvenim identitetom – druge stranke žele da te jedinice budu veće i da ih bude ukupno šest ili sedam. U januaru ove godine, u Skupštini je predloženo da se Nepal podeli na 14 provincija među kojima bi devet bilo formirano na etničkoj osnovi. Usledili su masovni protesti etničkih grupa koje su se smatrale izopštenim.

Nepal Proteste

Maoistički političari koriste štrajkove kao vrstu pritiska

Vanparlamentarni pritisak

S obzirom da u Nepalu ima 120 jezičkih i etničkih grupa, da postoji velika razlika između nizije na granici sa Indijom, gde se živi od poljoprivrede, i visije na severu zemlje gde je razvijen turizam; s obzirom na partikularne interese koji upravljaju stranačkom politikom, rešenja problema sa ustavom nema na vidiku. Maoistički političari često organizuju i štrajkove koje koriste kao neku vrstu vanparlamentarnog pritiska.

Trajna politička kriza samo pogoršava ekonomsku bedu u Nepalu, koji je, pored Avganistana, najsiromašnija azijska zemlja. Investicione i razvojne inicijative, pa i one u kojima bi učestvovalo inostranstvo, nemaju prođu. Tako Nepal nema dovoljno struje, ali koristi manje od jednog procenta svog ogromnog hidroenergetskog potencijala. Sada, usred humanitarne krize, to su, međutim, samo drugorazredni problemi zemlje kojoj je potrebno sve – od šatora, ćebadi i lekova pa sve do helikoptera i specijalizovanih lekarskih timova.