Neonacisti u nemačkoj policiji | Politika | DW | 19.12.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Neonacisti u nemačkoj policiji

Desnoekstremne pretnje smrću poslate sa jednog faks-uređaja u frankfurtskoj policiji! Možda je to samo vrh ledenog brega. Zato bi sada moralo da reaguje čitavo društvo, smatra Mihaela Kifner.

„NSU 1.0“ – tako je u Nemačkoj nazvana serija od deset ubistava ljudi iz susedstva, uglavnom onih migrantskog porekla koji su se događali tokom 13 godina. To je ujedno i vreme tokom kojeg su nemački istražni organi totalno zatajili.

Ipak, na kraju se došlo do nekog cilja: po okončanju mamutskog procesa, glavnoj optuženoj i jedinoj preživelog iz ubilačke trojke, Beati Čepe, izrečena je kazna doživotnog zatvora.

U tom procesu je, inače, pravnica iz Frankfurta Seda Bašaj Jildiz zastupala porodice jedne od žrtava. Ona je, osim toga, zastupala i Samija A, islamistu za kojeg se tvrdi da je bio jedan od telohranitelja Osame bin Ladena.

Seda Bašaj Jildiz je prošlog leta dobila faks sa pretnjom da će njena mala ćerka biti „zaklana“. Sada je utvrđeno da se uređaj s kojeg je taj faks poslat nalazi u prostorijama Prvog policijskog revira u Frankfurtu. U međuvremenu je pokrenut i istražni postupak protiv petoro policijskih službenika iz Frankfurta. Oni se sumnjiče da su u jednoj zatvorenoj čet-grupi razmenjivali desnoekstremističke materijale.

To je tek početak istrage

Čini se da je to tek početak istražnog postupka kojim će obuhvatiti još osoba. Naravno da je ministar unutrašnjih poslova Hesena u pravu kada upozorava da sada ne bi trebalo da se počne da se sumnja u svih 14.000 policijskih službenika te nemačke savezne pokrajine. Takva negativna praksa već nam je poznata iz pokrajina sa istoka Nemačke.

Talas političkog zgražavanja očekivano je veliki. „Zastrašujuće“ – tako je to prokomentarisala savezna ministarka pravosuđa Katarina Barlej. Naravno, i ona je u pravu. Zaista je zastrašujuće to što su takve strukture mogle da niknu u jednoj policijskoj stanici. I da niko ništa ne vidi? Da li su to „samo kolege koje su, eto, malo desnije orijentisane“? Takozvani „zabrinuti građani“, ovoga puta u uniformi?

„NSU 2.0“ – tako je izgleda ta grupa samu sebe nazvala. Razlika u odnosu na „NSU 1.0“ trebalo je da bude u tome što je u ovom slučaju jedna državna služba – sama od sebe i bez pritiska spolja – trebalo da prepozna desničarske strukture. I što je trebalo da protiv njih deluje. Time je trebalo zaštititi žrtve, ali i sve one kolege koji dan za danom čine sve kako bi zaštitili našu demokratiju i našu pravnu državu.

Desničarenje je postalo uobičajeno

Onaj ko je izbliza bio svedok sudskog procesa protiv NSU-grupe, ili je pratio rad jednog od istražnih odbora nemačkog Bundestaga, njega je vest iz Frankfurta možda mogla da uplaši – ali nije smela da ga iznenadi. Porodice žrtava NSU-ubica i dan danas smatraju da mreža prikrivenih pomagača nije dovoljno rasvetljena. Ona je i bila osnova na kojoj je NSU-ćelija uopšte mogla da bude osnovana i na osnovu koje je mogla da deluje.

Poslednje ubistvo izvršeno je pre 12 godina. Otada se Nemačka promenila, nakon dolaska velikog broja izbeglica 2015. i 2016. godine. Simpatije za desničarski način razmišljanja su, kroz stranku Alternativu za Nemačku (AfD) postale društveno raširene i priznate. Stigle su i do Bundestaga. Desno ekstremne grupe sve više se pokazuju u javnosti, a očigledno i u policiji.

Ostaje nada da će ona tiha većina građana ipak glasno reći ono što vidi. I da će svaki pojedinac da reaguje kada se sretne s desnoekstremnim stavovima, bez obzira da li se to događa u tramvaju, na poslu ili s kolegama na hodniku. Sada je na nama da tu vatru ugasimo – dok se nije rasplamsala.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM