Nemci više troše, manje štede | Politika | DW | 30.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemci više troše, manje štede

Kriza je prošla, novčanici su solidno puni, ali Nemci sve manje štede – zbog niskih kamata ostavljaju sve manje novca po strani. Uoči Svetskog dana štednje (30.10), Nemačko udruženje štedionica kritikuje građane.

Nemci, inače poznati kao svetski šampioni u štednji, trenutno odvajaju znatno manje novca na stranu nego ranije. Od 100 evra neto plate na štednu knjižicu se ostavlja samo 10,40 evra. Pre pet godina ostavljali su čak evro više. Time je stopa štednje na najnižem nivou od 2002, kako pokazuje ovogodišnji barometar Nemačkog udruženja štedionica. Predsednik Udruženja Georg Farenšon zato upozorava: „Sa stopom štednje od deset odsto nisu pokriveni rizici koje život sa sobom nosi – nesreće, nepredvidive bolesti, promene u poslu“, upozorava Farenšon u razgovoru za DW.

Pri tome, manja štednja ne znači da NEmaci nemaju novca – privreda raste, nezaposlenost je tek nešto iznad pet odsto, prosečna plata raste. Prema anketi štedionica, čak 57 odsto građana je svoju situaciju opisalo kao dobru ili veoma dobru. Uz to svaki četvrti građanin očekuje da će biti još bolje, a samo 15 odsto strahuje da bi situacija mogla da se pogorša.

Ipak niske kamate odvraćaju Nemce od ostavljanja novca na stranu. Oni troše, ili kupuju nekretnine. Ali to nije dramatično, kaže Uve Deler iz časopisa Financtest. „Na međunarodnom nivou, Nemačka je što se tiče štednje još uvek u samom vrhu. U Evropi od Nemaca više štede samo još Švajcarci i Luksemburžani. Uz to je zaduživanje potrošača u anglosaksonskim zemljama znatno veće“, priča Deler za DW.

Infografik Sparquote Vergleich

Nemačka i dalje štedi ubedljivo iznad proseka EU (klikni za uvećanje)

Najpre šoping

Nemci osećaju potrebu da nadoknade ono što godinama nisu mogli da plate, kaže Deler. Posle godina nezaposlenosti mnogi ljudi su ponovo pronašli posao. „Kada ponovo radite i konačno ponovo zarađujete, morate da nadoknadite stvari koje pre sebi niste mogli da priuštite. Zato se kod dela stanovništva može primetiti vrlo niska stopa štednje.“ Čak i veća plata ne znači neminovno procentualni porast stope štednje.

Stručnjak za finansije Deler zadovoljno primećuje da je većina građana obuhvaćena anketom istakla da je Udruženje štedionica za njih kao potrošače najsigurnija bankarska grupa. Predsednik Nemačkog udruženja štedionica Farenšon apeluje i na političare: trenutno je zakonski propisano šta sve savetnik u banci mora da objasni mušteriji kada ova dođe da otvori štednju knjižicu. Ta procedura je toliko birokratska da se ljudi preplaše ili ništa ne razumeju. Zato je i znatno opao broj savetodavnih razgovora u bankama.

Autori: Štefani Hepner / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević