Nemci nisu Japanci
Japanci baš imaju živce kao konopce! Nešto više od četiri godine posle katastrofe u Fukušimi, Japan je ponovo stavio u pogon jednu svoju nuklearnu elektranu. Nisu izostali protesti stanovništva, jer, naposletku, još uvek se osećaju posledice cunamija i topljenja nuklearnog jezgra elektrane u Fukušimi. Ali vlada koju predvodi Šinzo Abe smatrala je da Japan plaća preveliku cenu pri uvozu gasa u nafte, koji su nadomestili energiju iz isključenih nuklearnih elektrana. To je čisto ekonomska računica, koja u Nemačkoj na taj način ne bi bila moguća.
Odluka nemačke vlade da odustane od atomske energiji, usledila je posle katastrofe u Fukušimi i ona je ipak definitivna. Ni jedna relevantna politička snaga u Nemačkoj ne zalaže se za povratak atomskoj energiji. Vodi se diskusija o velikim troškovima zaustavljanja nuklearnih pogona devet nuklearnih elektrana koje su isključene 2011., kao i o deponovanju atomskog otpada. Energetski zaokret napreduje, doduše ponekad zaškripi, ali se on ne može zaustaviti. Novi dalekovodi, koji bi trebalo da dovedu energiju sa vetrovitog severa do juga zemlje nailaze na otpor građana u blizini trase, ali sa neodobravanjem se posmatra i povećanje cena energije. Poneko kritikuje i to da će elektrovetrenjače, kojih je u međuvremenu 25 000, „unakaziti“ čitave krajolike. Ali stanovništvo podržava energetski zaokret. Svako ko u Nemačkoj gradi kućicu i stavlja solarne panele na krov, odavno je protiv nuklearne energije. To je razlika u odnosu na Japan.
Nema antiatomskog pokreta
Katastrofa u Fukušimi je teško pogodila Japan, pa se zemlja najpre odrekla korišćenja atomske energije, ali u Japanu nije postojao antiatomski pokret, koji je u Nemačkoj odavno aktivan i bez slične katastrofe. Ostaje da se vidi da li će vlada sprovesti svoju odluku da pokrene još 24 nuklearna reaktora u narednih 15 godina. Naime, i u Japanu i u Nemačkoj i svugde na svetu atomska energija je nesigurna i skupa, u svakom slučaju skuplja od obnovljive energije koja je na osnovu izuzetnog napretka te tehnologije mogla da postane primarni izvor energije u nekim razvijenim zemljama.
Aprila ove godine je širom sveta bilo 430 nuklearnih reaktora, uključujući i 43 takva japanska postrojenja. Ovaj broj stagnira godinama, više se gase stara postrojenja nego što se grade nova. Kina će narednih godina izgraditi 27 novih nuklearnih elektrana, ne mareći za zabrinutost i strahove stanovnika. Istovremeno Peking investira i u obnovljivu energiju. Indija i Rusija takođe planiraju nove nuklearne reaktore, dok je u zapadnim demokratijama nuklearna energija u defanzivi.
Atomske centrale ne mogu da posluju održivo
Postojeći reaktori, njih 430, sve su stariji i time sve manje bezbedni. Pre ili kasnije postaviće se pitanje troškova demontaže postrojenja i deponovanja nuklearnog otpada. Radi se o milijardama evra, koje će uglavnom platiti države. Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) ustanovio je da do sada nigde nije izgrađena i finansirana nuklearna elektrana, kojoj nisu bile potrebne ogromne državne subvencije. Za zemlje južne hemisfere, koje često nemaju centralizovanu mrežu snabdevanja energijom, obnovljiva energija je svakako podesnija od atomskih kolosa.
Zato, uprkos tome šta radi Japan, budućnost pripada energiji koju proizvode vetar i sunce, kao i eficijentnom korišćenju energije. Posebno u Nemačkoj niko ne može nametnuti ljudima atomsku energiju protiv njihove volje. Angela Merkel je to shvatila kada je 2011. videla slike katastrofe u Fukušimi. Tada je protiv svoje navike da sve prvo dva puta meri a onda jednom seče, delovala munjevito i okončala atomsku eru u Nemačkoj.