Nemačka štampa: Dogovor sa SAD – pregovarački uspeh Teherana

„Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza jedino je postignuće SAD u sporazumu s Iranom“, ocenjuje u svom komentaru Benjamin Veber, novinar nemačkog javnog servisa ARD. „Upitno je međutim koliko je to uopšte postignuće, jer je pre rata taj pomorski prolaz bio otvoren. Iran je oduvek govorio: ’Ako budemo napadnuti, zatvorićemo ga’ – svestan posledica koje bi to imalo za svetsku ekonomiju. To u Vašingtonu ili nisu predvideli ili nisu želeli da predvide. To je samo još jedan primer mešavine arogancije i nedostatka plana.“

Autor dalje navodi: „Ono što je do sada poznato iz sporazuma SAD i Irana deluje kao pregovarački uspeh režima u Teheranu. Iran će ponovo moći da izvozi naftu. Ekonomske sankcije trebalo bi da budu ublažene. Iako SAD užurbano demantuju da će odmrznuti iransku imovinu, u opticaju su i ratne odštete za štetu nastalu tokom sukoba – reč je o stotinama milijardi američkih dolara.“

„Zauzvrat je Iran izjavio da nikada neće razviti nuklearno oružje. Iran je zvanično uvek negirao da želi da ima nuklearnu bombu, dok je istovremeno tajno obogaćivao uranijum do 60 odsto – gotovo do nivoa potrebnog za izradu nuklearnog oružja. Činjenica da bi pregovori o iranskom nuklearnom programu – o tome kako ga ograničiti i nadzirati – trebalo da uslede tek kasnije, još je jedan pokazatelj američke slabosti“, ocenjuje nemački novinar.

Pored toga, kako dodaj, „SAD su prihvatile iranski zahtev da se sporazumom, koji bi trebalo dtrumpa bude potpisan u petak (18.6), okonča i izraelski rat u Libanu. Izrael nije aktivno učestvovao u pregovorima i na sporazum gleda kritički. Moguće je da će vlada Benjamina Netanjahua pokušati da preko Libana sabotira sporazum. I tu bi sukob mogao ponovo da eskalira“, smatra komentator ARD-a.

I na kraju zaključuje: „Tvrdnja SAD i Izraela da je rat protiv Irana vođen zbog iranskog naroda najciničniji je deo čitave priče. Masakr u januaru, u kojem su u Iranu poginule hiljade ljudi, od početka je služio samo kao zgodan izgovor za davanje moralnog opravdanja tom katastrofalno planiranom ratu. Sada su ljudi u Iranu ponovo prepušteni sami sebi, suočeni s režimom koji ih ugnjetava, hapsi i pogubljuje. A taj režim je ovim sporazumom dodatno ojačao svoju moć“, zaključuje Benjamin Veber za nemački javni servis.

„Izdaja Iranaca“ koji su protestovali

List Frankfurter algemajne cajtung donosi tekst pod nazivom: „Ovo je kapitulacija“. Autor Ahmad Mansur piše:

„Krajem nedelje Iran i SAD trebalo bi da potpišu ’Memorandum o razumevanju’, što nije ništa drugo do izdaja Iranaca, koji su izašli na ulice protiv mula... Obećanje da će se Bliski istok osloboditi despotije pokazalo se kao prazna priča. Dogovor bi trebalo da se proda kao diplomatski uspeh, ali to je farsa. On nudi 60 dana primirja i otvaranje Ormuskog moreuza u roku od 30 dana po regulativi koju utvrđuje Iran. SAD povlače svoju vojsku.“

„Iran dobija novac: 24 milijarde dolara zamrznutih sredstava u inostranstvu i 300 milijardi dolara na ime reparacija... Iran će svoju naftu smeti da prodaje na tržištu, sankcije bi trebalo da budu ukinute. Iran će zadržati nuklearnu industriju, ali neće težiti razvoju atomske bombe. A SAD bi trebalo da obećaju da se neće mešati u unutrašnje poslove Irana. To ne znači ništa drugo nego: ’Pusti nas da i dalje nesmetano mučimo i ubijamo’“, piše između ostalog u komentaru koji objavljuje frankfurtski list.

Netanjahu deluje „kao gubitnik“

Magazin Špigel primećuje sledeće: „Nekoliko nedelja činilo se da je Benjamin Netanjahu pobednik. Izraelski premijer ostvario je svoj najveći cilj, kojem je težio godinama – uspeo je da navede SAD da zajednički napadnu Iran. Iransko rukovodstvo bilo je eliminisano, a mnogi pogoni za proizvodnju oružja u zemlji su uništeni“.

„Međutim, tri i po meseca kasnije situacija se promenila. Netanjahu deluje kao gubitnik. Kao megaloman koji je želeo da preoblikuje Bliski istok, ali nije uspeo da zadrži ni podršku svog saveznika, Donalda Trampa. Kao čovek koji je Ameriku, oslanjajući se na suviše optimističan scenario rušenja režima, uvukao u bezizlazan rat.“

„Nasuprot tome, režim u Iranu izašao je iz sukoba ojačan. Uspeo je da iznudi ustupke od SAD. U zamenu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, nakon što sporazum zaista stupi na snagu, Iranu će ponovo biti dozvoljen izvoz nafte, a biće mu i vraćena zamrznuta imovina. Gotovo je zaboravljeno da je taj režim donedavno bio međunarodno izolovan nakon što je ubio hiljade demonstranata“, zaključuje Špigel.

Od Netanjahua se može očekivati „nešto suptilinije“

„Netanjahu će izbeći direktnu konfrontaciju sa Trampom i neće otvoreno dovoditi u pitanje američko-iranski sporazum“, procenjuje bivši obaveštajni analitičar izraelskog premijera Eldad Šavit za list Berliner cajtung. Šavit očekuje da će Netanjahu javno prihvatiti Trampov sporazum, ali da bi iza kulisa mogao da nastavi da deluje samostalno.

„Malo koji stručnjak veruje da će Netanjahu otvoreno prekršiti sporazum ili direktno izazvati Trampa. Ono što očekuju jeste nešto suptilnije: pažljivo proračunate operacije tamo gde Vašington skreće pogled“, piše berlinski list.

„Kada je Izrael u februaru zajedno sa SAD pokrenuo operaciju ’Lav koji riče’, Netanjahu je postavio tri cilja: uklanjanje egzistencijalne pretnje koju predstavlja Iran, rušenje Revolucionarne garde i okončanje delovanja iranskih posredničkih snaga u regionu. Ništa od toga nije ostvareno. Netanjahu nema veliki manevarski prostor, posebno kada je reč o Iranu“, smatra Šavit.

Tramp je jasno stavio do znanja da želi da okonča rat i da je spreman da izvrši pritisak na Izrael ukoliko ga bude smatrao pretnjom za svoje sporazume“, zaključuje Berliner cajtung.

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.