Nemačka vlada odlučnije protiv antisemitizma

Tmurno novembarsko jutro u Berlinu. Lokalne vesti na radiju donose informaciju o pretresima stanova u različitim krajevima grada. Nekoliko sati kasnije, jasno je o čemu se radi: policija je u 14 nemačkih pokrajina sprovela akciju u vezi s takozvanim „objavama mržnje“ na internetu. Zakucali su na vratima onima za koje pretpostavljaju da su autori.

Tako je jedan pedesetdevetogodišnjak iz Berlina na društvenoj mreži VK, koja je ruska kopija Fejsbuka, objavio tekst pun antisemitskih iskaza i napada na „Jevreje i sataniste“. Kako je saopštila berlinska policija, njegov laptop je zaplenjen. U saopštenju se još navodi da je taj čovek legalno posedovao oružje.

To je bila rutinska intervencija. Ukupno je sprovedena 91 akcija na području Nemačke, a ta u Berlinu ni u kom slučaju nije jedina u kojoj se radi o mržnji prema Jevrejima.

-pročitajte još: Antisemitizam u Nemačkoj: situacija „posebno zabrinjavajuća“

Vlada donela ključni dokument

Istog dana, nemačka vlada usvojila je „Nacionalnu strategiju protiv antisemitizma i za jevrejski život“. Radi se planu za energičnije suzbijanje mržnje prema Jevrejima. To je prvi dokument te vrste. Vladin poverenik za pitanja antisemitizma Feliks Klajn, posle sednice je ocenio: „To je ključni korak“.

Već godinama policijski statističari beleže porast krivičnih dela s antisemitskom pozadinom i odgovarajućih sudskih procesa. Broj „postova mržnje“ je „odavno eksplodirao“. Tokom 2021. godine registrovano je 3.027 antisemitskih krivičnih dela, 700 više nego 2020. I ove jeseni su se dešavali napadi na jevrejske ustanove, na primer, na rabinovu kuću kod Stare sinagoge u Berlinu ispaljeni su hici iz vatrenog oružja.

Klajn je od 2018. „poverenik Vlade za jevrejski život u Nemačkoj i za borbu protiv antisemitizma“. On je dve godine sa svojim timom pripremao taj dokument. Kaže da mu je važan i format tog akta („kratak i kompaktan“). Ocrtane su perspektive za delovanje kompletnog društva i pristup kojim bi trebalo da se jevrejski život u nemačkoj svakodnevnici učini vidljivim. Klajn izričito ukazuje na antisemitizam koji se odnosi na Izrael i koji se pokazuje u akademskom i intelektualnom miljeu.

-pročitajte još: Studija: Jevreji se s pravom osećaju ugroženim u EU

„Senzibilizovati i trenere“

Dokument ukazuje na značaj obrazovanja za predupređivanje mržnje prema Jevrejima, kao i na značaj kulture pamćenja kao i izražene istorijske svesti. Borba protiv antisemitizma zadatak je čitavog društva, a ne samo države i pokrajina. Zato se tekst dokumenta odnosi i na aktere kao što su sportski klubovi, čiji bi treneri morali da budu senzibilizovani za tu temu. Dokument od 48 stranica ne poziva samo na angažman i akciju, već navodi i primere najbolje prakse.

Tim akcionim planom, nemačka vlada upravo na vreme sprovodi odluke Evropske komisije koja je zatražila od zemalja-članica da do kraja ove godine donesu nacionalne strategije. Katarina fon Šnurbajn, poverenica Evropske unije za jevrejski život i suzbijanje antisemitizma, rekla je na predstavljanju akcionog plana da je Nemačka sedma zemlja koja je usvojila takav plan. Ostalih 12 zemalja nameravaju da učine isto do kraja godine ili prvom polovinom naredne godine.

I za Šnurbajn je usvojeni dokument izuzetno važan, čak mu pripisuje istorijski karakter. Ona je naglasila da ne smeju da postoje skrovišta za antisemitizam, a zbog istorijske odgovornosti, Nemačka u tome ima ključnu ulogu. Šmurbajn je dodala da dokument ima potencijal da razvije širok uticaj koji je potreban, pošto je slobodan razvoj jevrejskog života „merilo demokratije“.

„Više saznati o jevrejskom životu“

I Šnurbajn i Klajn ocenjuju da je suštinski važno da se prilikom objašnjavanja dokumenta pređe s opšteg birokratskog jezika na konkretan nivo. Šnurbajn je navela pozitivan primer inicijative koju je pokrenula jevrejska strana – da se tematska godina o jevrejskom životu, koja je do leta 2022. bila upriličena u Nemačkoj, proširi i na evropski nivo. Ona kaže da je pre dve nedelje razgovarala o tome s 200 komunalnih predstavnika iz različitih evropskih zemalja i naglašava značaj rada na lokalnom nivou.

Feliks Klajn ukazuje da je tokom tematske godine došao do saznanja da su ljudi „zainteresovani da saznaju više o jevrejskom životu“. On navodi da su jevrejske zajednice spremne da se otvore i odgovaraju na pitanja zainteresovanih ljudi. Klajn dodaje da nije siguran da je tako nešto bilo moguće čak ni pre 20 godina. Što se više jevrejski život u Nemačkoj shvata kao normalan, to je manja opasnost da ga neko napadne.

Opasnost na mreži

I Klajn i Šnurbajn stalno se vraćaju na antisemitizam na društvenim mrežama. „Internet je glavna kapija za prodor antisemitizma u naše dnevne sobe“, kaže Šnurbajn. I Klajn se žali na sve veću mržnju i huškanje na internetu i dodaje da su porasli izazovi tokom pandemije.

To pokazuju i policijske akcije širom zemlje. Predsednik Centralnog saveta Jevreja Jozef Šuster, u intervjuu za „Frankfurter algemajne cajtung“ je dan pre tih akcija rekao da se presude počiniocima antisemtskih krivičnih dela „odveć često ublažavaju zbog teškog detinjstva ili problematičnih okolnosti“. On smatra da se time njihova nedela relativizuju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.