Nemačka viza Putinovom saradniku

Vladimir Jakunjin, bliski saradnik Vladimira Putina i bivši dugogodišnji direktor državnih Ruskih železnica, nedavno je primećen u nemačkoj ambasadi u Moskvi. Tamo je podigao radnu vizu za Nemačku.

Portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova potvrdio je za DW da je Jakunjinu odobrena nacionalna viza koja mu omogućava da aplicira za „Plavu kartu“ Evropske unije. Ta elektronska karta u Nemačku je uvedena 2012. godine s ciljem da privuče visoko kvalifikovane osobe, a onima koji je poseduju omogućava boravak i radnu dozvolu.

Viza na šest meseci

Fotografija Jakunjina kako napušta nemačku ambasadu viralno se proširila društvenim mrežama u Rusiji, nakon što ju je u ponedeljak 20.8. na Fejsbuk postavio zamenik gradonačelnika Moskve Dmitri Kločkov. On je u svom postu objasnio da je fotografiju dobio od prijatelja koji je u isto vreme bio u ambasadi.

„Na fotografiji, koju mi je poslao prijatelj direktno iz ambasade ne čuje se zvuk, ali se tamo moglo čuti: „Gospodine Jakunjin, odobravamo vam vizu na šest meseci, jer Uredu za migracije u Berlinu nedostaje osoblje“, napisao je Kločkov.

Nemačka nacionalna viza se inače odobrava na period od tri meseca i preduslov je za dobijanje dozvole za boravak.

Opozicioni političar i kritičar Kremlja Dmitri Gudkov, podelio je Kločkov post na svom Fejsbuk-profilu sa ironičnim komentarom: „Čini se da gubimo (Jakunjina)“.

Ko je Vladimir Jakunjin?

Javnost u Rusiji smatra da je 70-godišnji Jakunjin deo uskog kruga ljudi oko Putina. Za vreme Sovjetskog saveza obojica su bili u KGB-u. Putin i Jakunjin postali su prijatelji devedesetih, u vreme kada je Putin radio u gradskoj upravi Sankt Peterburga. Obojica su na listi osnivača tzv. Ozero cooperative – elitne zajednice „dača“ (sezonske vikendice van gradova) koja se nalazi oko 120 kilometara severno od Sankt Peterburga.

Mnogi drugi osnivači te zajednice, uključujući i bankara Jurija Kovalčuka i bivšeg ministra obrazovanja Andreja Fursenka, imaju uspešne karijere u biznisu ili vladi.

Jakunjin je deset godina radio kao direktor Ruskih železnica, pre nego što je 2015. otišao u penziju. Za vreme koje je proveo u formi, bio je upleten u istragu o korupciji koju je sproveo vođa opozicije Aleksej Navalni.

Godine 2013, Navalni je objavio fotografije vile od 2.000 kvadratnih metara blizu Moskve čiji je vlasnik Jakinjun, a u kojoj se nalazila posebna soba za bunde. Ta prostorija, čije postojanje je Jakunjin u to vreme poricao, izazvala je buru na društvenim mrežama. Godine 2014. Jakunjin je objavio da je vila prodata.

Sankcije SAD, ali ne i EU

Sumnja u bliske veze s Putinom bile su razlog zašto je Jakunjin dospeo na listu sankcija koje su 2014. zbog aneksije Krima uvele SAD i Australija. Međutim, Jakunjina su zaobišle sankcije Evropske unije, što mu je i omogućilo da posećuje zemlje EU.

Na pitanje da li se činjenica da je Jakunjin na listi sankcija SAD i Australije uzimala u obzir prilikom izdavanja vize, portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je vize izdata u skladu s nemačkim, odnosno zakonodavstvom Evropske unije. „Gospodin Jakunjin nije na listi sankcija EU, odnosno na listi tzv. ’ukrajinskih sankcija’“, izjavio je portparol.

Godine 2016. Jakunjin je u Berlinu pokrenuo trust mozgova pod nazivom „Dijalog civilizacija“, čiji je fokus na međunarodnim odnosima i rešavanju konflikata. Grigori Levčenko iz te organizacije naglašava da „ne postoji nikakva teorija zavere“ kada je u pitanju odobravanje vize Jakunjinu. Levčenko je tako na svom Fejsbuk-nalogu napisao: „Izdavanje vize koja vam omogućava da radite u zemlji u kojoj se nalazi sedište vaše organizacije, predstavlja deo normalnog radnog procesa. Nemačka tu nije izuzetak.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android