Nemačka u potrazi za predsednicom – ko su kandidatkinje?

U jednom se gotovo svi slažu: kada Frank-Valter Štrajnmajer za otprilike godinu dana prestane da bude nemački predsednik, na čelo države bi trebalo da dođe žena – prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke.

Do sada je tu funkciju obavljalo ukupno dvanaest muškaraca. Sada bi, dakle, to trebalo da bude žena. Izbor će biti održan 30. januara 2027. u Berlinu.

Merc želi da imenuje kandidata u septembru

Nakon reizbora za predsednika CDU, vođa nemačkih Demohrišćana, kancelar Fridrih Merc, nedavno se u jednom TV-intervjuu osvrnuo i na tu temu. Rekao je da želi, zajedno s vodećim predstavnicima manjeg koalicionog partnera, SPD, u septembru da predloži kandidata:

„Želim da odaberemo osobu koja će predstavljati zemlju u svojoj punoj širini.“

Ta osoba mora ljudima da daje orijentaciju, posebno u teškim vremenima, dodao je nemački kancelar.

Na pitanje da li bi to trebalo da bude muškarac ili žena, Merc se nije osvrtao.

Kako funkcioniše Savezna skupština?

Septembar je odabran svesno, jer tada se u dve nemačke pokrajine održavaju poslednji ovogodišnji pokrajinski izbori. Posle njih će biti jasno kako stoji većina u Saveznoj skupštini (Bundesversammlung).

To telo se, naime, okuplja isključivo radi izbora novog predsednika. Sastoji se od svih poslanika Bundestaga (trenutno njih 630), i isto tolikog broja predstavnika koje delegira 16 nemačkih pokrajinskih parlamenata. To mogu da budu pokrajinski političari, ali i istaknuti građani, npr. sportisti ili umetnici.

Angela Merkel ne želi da se kandiduje

Mnoge Socijaldemokrati govore da bi na funkciju šefa države ovoga puta trebalo da dođe žena, a i opozicione stranke, poput Zelenih, smatraju da je ta ideja dobra. Već su predložili kandidatkinju – ali čini se da to nije realno.

Naime, bivša kancelarka Angela Merkel odmah je odbacila predlog Zelenih da bude izabrana za predsednicu Nemačke. Ona je to nazvala „apsurdnim“.

Predlog bi, osim toga, propao i zbog dugogodišnjeg rivaliteta između Merca i Merkel.

Vlada se dogovara oko kandidata

Kandidat ili kandidatkinja za najvišu funkciju određuje se u pregovorima unutar vlade, a zatim izlazi na izbor. Iako kancelar formalno zauzima treće mesto u hijerarhiji državnih organa – iza šefa države i predsednika, odnosno predsednice Bundestaga (trenutno je to Julija Klekner iz CDU-a), politički je to najvažnije mesto.

Izborom osobe, koja predstavlja državu na unutrašnjem i spoljnom planu, vlada i kancelar mogu da pošalju snažnu političku poruku. Oni to obično i čine.

Klekner ili Ajgner? Malo verovatno

Ime Julije Klekner (na slici gore), energične predsednice parlamenta, često se pominje u kontekstu prve predsednice. Ali Klekner bi bila teško prihvatljiva Socijaldemokratama, Levici i Zelenima, jer ponekad previše polarizuje.

Veće šanse, čak i kod političkih konkurenata, imala bi Ilze Aigner iz CSU-a, (na slici gore), koja je već osam godina predsednica parlamenta pokrajine Bavarske. Ona je pokazala sposobnost da gradi mostove preko stranačkih granica. Njena slabost je, međutim to što bi, ukoliko bi ona postala predsednica države, šanse lidera njene stranke CSU, bavarskog premijera Markusa Zedera da ikada postane kancelar, bile svedene na nulu – jer bi dve moćne funkcije za CSU, malu sestrinsku stranku CDU-a, bilo politički teško izvesti.

Ima li šanse za ženu jevrejskog porekla?

Često se pominje i sadašnja ministarka obrazovanja Karin Prijen (CDU). Ona uživa simpatije i u drugim strankama i bila bi prva osoba s jevrejskim korenima na čelu države. Njeni dedovi i bake preživeli su Holokaust.

Prijen bi bila hrabra simbolička poruka u vreme sve većeg antisemitizma u Nemačkoj. Njena slabost je međutim to što ona pripada levom krilu konzervativne CDU – a to krilo unutar partije pod Fridrihom Mercom nema podršku većine.

Predlaže se i književnica…

Teškoće u pronalaženju odgovarajuće kandidatkinje pokazuje i slučaj Juli Ce, poznate spisateljice i doktorke međunarodnog prava iz Brandenburga, koja je imala i iskustva u administraciji kao ustavna sutkinja – volonterka. Poznata je po oštrom stavu i u romanu „Unterleuten“ prikazala je podeljeno društvo u Istočnoj Nemačkoj.

Međutim, da Ce stvarno preuzme funkciju šefice države gotovo je isključeno – iako bivši kancelar Olaf Šolc (SPD) to može da zamisli. Književnica sama kaže: „Samo četiri sata sna, a 7.000 sastanaka dnevno – za to nemam ni mentalnu ni emocionalnu, ni psihičku izdržljivost.“

…ili opet muškarac?

Godinu dana pre ponovnog izbora nemačkog predsednika, još nema kandidatkinje koja bi se usudila da prihvati funkciju ili imala šanse da dobije većinu.

Da li će na kraju to opet da bude muškarac? Kancelar Friedrih Merc i vicekancelar i ujedno ministar finansija, Lars Klingbajl (SPD), imaju još nekoliko meseci za potragu za odgovorajućim kandidatom odnosno kandidatkinjom.