1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka politika bez ljudi migrantskih korena

18. septembar 2021.

Četvrtina nemačkih državljana ima migrantsko poreklo, ali među političarima jedva da ima takvih ljudi, posebno na vodećim funkcijama. Krajnje je vreme da se to promeni, piše u svom komentaru novinarka DW Majsun Melhem.

https://p.dw.com/p/40Uat
Resler (levo) predvodio je Liberale i bio vicekancelar od 2011. do 2013.
Resler (levo) predvodio je Liberale i bio vicekancelar od 2011. do 2013.Foto: dapd

„Koja je tvoja domovina?“, pitali su Vernera Mihaela Blumentala, direktora i osnivača Jevrejskog muzeja u Berlinu prilikom njegovog oproštaja 2014. godine.

Blumental je rođen 1926. godine u blizini Berlina. Odrastao je u glavnom gradu Nemačke, koji je potom kao Jevrej morao da napusti s roditeljima 1939. godine. Porodica je preživela rat boraveći u Šangaju, a uspešni ekonomista i preduzetnik decenijama živi u američkom Prinstonu.

Blumental je bez oklevanja odgovorio: „SAD su moja domovina.“

Odgovor ne čudi. Na posletku, Blumental je bio ministar finansija SAD pod predsednikom Džimijem Karterom tačno tri decenije nakon što je kročio na američko tlo u San Francisku kao 21-godišnja izbeglica bez državljanstva, s 200 dolara u džepu i nešto malo škole. Berlin je bio sličan Njujorku, rekao je jednom Blumental, misleći na šareni i multikulturalni ulični život oba grada.

Ali šta je s politikom u Nemačkoj? Da li je ona šarena i multikulturalna poput ulica u Berlinu? Da li je napredovanje izbeglice u pravcu ministarske kancelarije u Nemačkoj jednako moguće kao u SAD?

U principu da, iako se to dogodilo samo jedanput. A u to vreme se – pre nepunih deset godina – u Nemačkoj vodila ozbiljna rasprava o tome da li je „azijatski“ izgled ministra ekonomije i vicekancelara Filipa Reslera zapravo kompatibilan s njegovim položajem.

Da ironija bude veća, Resler, koji je u Nemačku došao iz Vijetnama kad je imao devet meseci, odrastao je s nemačkim roditeljima koji su ga usvojili i u potpunosti je na njemački način socijalizovan. Zašto bi pojava i poreklo političara uopšte trebalo da budu faktor u njegovoj političkoj karijeri?

Novi saziv Bundestaga biće izabran iduće nedelje (26. septembar). Nemačka demokratija stabilna je pune 72 godine – i to je razlog za slavlje.

Pa ipak se postavlja pitanje: da li će poslanici zbilja biti „predstavnici celog naroda“?

Jer, ljudi migrantskog porekla jedva da su zastupljeni. U odlazećem sastavu parlamenta, samo 58 od 709 poslanika ima korene u inostranstvu. To je svega osam odsto. Kad šetate čak i šarenim Berlinom, na plakatima pred izbore su gotovo samo bela lica. To ne obećava da će udeo migranata porasti.

Priča o migrantima u SR Nemačkoj započela je samo nekoliko godina nakon rata. Kada je 1955. potpisan prvi „ugovor o dolasku gastarbajtera“, pisac Maks Friš je primetio: „Zvali smo gastarbajtere, došli su ljudi.“ Gotovo šest miliona ljudi je pedesetih tražilo azil u Nemačkoj. Mnogi su ovde pronašli novi život.

Baš kao što je Blumental, bivša izbeglica iz Berlina, pronašao svoj dom u SAD, velika većina ovih ljudi sada ima svoj dom u Nemačkoj i nigde drugde. Oni su deo naroda čije je predstavljanje po Ustavu povereno Bundestagu.

Zašto bi oni trebalo da se zadovolje ulogom posmatrača političkih događaja u svojoj zemlji? Pogotovo jer među useljenicima i njihovim potomcima postoji više nego dovoljno kvalifikovanih ljudi za političke funkcije.

Jedno je sigurno: parlament zemlje, u kojoj je svaki četvrti građanin useljeničkog porekla – što znači da ili on, ili barem jedan od roditelja nisu rođeni kao nemački državljani – daleko je od realnosti ako ima samo osam odsto poslanika sa stranim korenima. To pitanje hitno mora na dnevni red.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.