Nemačka očekuje „mini-rast“ privrede u 2023.

Nemačka vlada u novom godišnjem ekonomskom izveštaju nešto optimističnije ocenjuje ekonomsku situaciju u zemlji nego što je to bilo pre nekoliko meseci. Umesto recesije, nemačka vlada u tekućoj godini očekuje mali plus, odnosno rast BDP-a od 0,2 odsto. To stoji u izveštaju koji je predstavio ministar privrede Robert Habek.

U izveštaju se navode i glavne karakteristike nemačke privrede, odnosno ekonomske politike vladajuće tzv. „semafor-koalicije“ (SPD-Zeleni-FDP). S jedne strane Habek (Zeleni) želi da ubrza transformaciju privrede u smeru klimatske neutralnosti, a s druge, mora da reaguje na promenjene okolnosti koje vladaju u globalnim razmerama.

-pročitajte još: Šta će biti važno u 2023, a na to nismo obraćali pažnju?

Snabdevanje energijom

Do sada se trebalo boriti protiv krize, a sad je potrebna aktivna ekonomske politika, kaže Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja iz Berlina (DIW): „Vidimo da Nemačka gubi u globalnoj utakmici po pitanju atraktivnosti i zato nam je u tom procesu transformacije hitno potrebna promena kursa savezne vlade, i to s glavnim fokusom na investicije u budućnost.“

A upravo je taj cilj ministar Habek i imao pre godinu dana, nakon stupanja na dužnost. Naslov njegovog prvog godišnjeg privrednog izveštaja je glasio: „Za socijalno-ekološku tržišnu privredu. Inovativno kreiranje transformacije“. No, proteklih meseci glavna pažnja se poklanjala problemima u snabdevanju energijom. Uopšte nema prave ekonomske politike – to je prigovor koji stiže iz opozicionih redova.

Previše birokratije?

Savezna vlada prihvata da gubi, a da pritom uopšte ne pokušava da promeni taj trend, kaže Julija Klekner iz poslaničke grupe Demohrišćana (CDU). Ne da ima manje birokratije, već je ima više, tvrdi ona i kao primer navodi „kočnice“ na cene energije:

„Preduzeća s kojima sam u kontaktu uglavnom mi se obraćaju s pitanjem kada će im se dozvoliti da se razmašu. Uopšte se ne radi o novcu ili zahtevima za još više podsticaja, već o njihovoj želji da se jednostavno puste da rade. Oni bi najradije da zaposle inženjere ili ljude drugih profesija, ali mi kažu da moraju da zapošljavaju još više knjigovođa, zato što moraju da se sve više bave birokratijom.“

Klekner kao alarmantan signal smatra najavu farmaceutskog koncerna „BioNTech“ da bi deo svojih aktivnosti na istraživanju kancera mogla da preseli u Englesku. Nemačka kao poslovna lokacija je ugrožena, smatra Klekner.

Šef instituta DIW Fračer u tom smislu upozorava i na odgovornost koju firme imaju u procesu transformacije: „Ako u Nemačkoj dođe do deindustrijalizacije, onda će ona biti prouzrokovana činjenicom da su nemačke kompanije prespavale transformaciju ka održivosti, zaštiti prirode, veštačkoj inteligenciji, dakle novim tehnologijama.“

U tom smeru idu i argumenti ministra Habeka: on želi da privredu „motiviše“ da sve više ulaže u zaštitu klime: „Svi oni koji se predugo oslanjaju na stare tehnologije, naći će se u problemima – i to ne samo zbog zaštite klime, već će imati i ekonomskih problema.“

„Zelena transformacija“

A to, kako dodaje, pokazuje američki „Inflation Reduction Act“. Radi se o ogromnom programu subvencija preko kojeg mnogo novca teče u smeru „zelene transformacije“, napominje nemački ministar privrede. Još uvek se diskutuje o tome kako bi Evropa trebalo da reaguje na taj program. Habek tvrdi da ne sme da dođe do trke u subvencionisanju. Umesto toga, on želi da forsira ciljanu pomoć tehnologijama, a da pritom ne ugrozi trgovinu.

Habekova deviza je sledeća: trgovina se mora diversifikovati, kako bi se smanjila zavisnost od pojedinih zemalja poput Kine. On želi da podstakne potpisivanje novih trgovinskih sporazuma, ako oni sadrže i komponentu poštovanja socijalnih i ekoloških standarda:

„Dakle, smisao sporazuma o slobodnoj trgovini ili trgovinskih sporazuma – to ’slobodno’ se odnosi na neoliberalni način razmišljanja – nije maksimalna trgovina bez obzira na sve, već poštovanje društvenih dobara, povećanja dodate društvene vrednosti, pa i po pitanju zaštite klime.“

Drugim rečima: nije važan samo rast BDP-a.

hjv/sm (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.