Nemačka: Novinari kao državni neprijatelji

Dvojica novinara bloga netzpolitik.org su pod sumnjom za izdaju države. Šta su uradili? Zapravo su se Markus Bekedal i Andre Majster samo bavili svojim poslom. Kada su prošle godine došli do internih dokumenata nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka o osnivanju specijalnih jedinica za prismotru interneta, ova dvojica blogera su te informacije i dokumente objavili. Za svoj rad su dobili nekoliko nagrada za istraživačko novinarstvo. Sada je protiv njih pokrenuta istraga, što je donelo salvu kritika na račun državnog tužilaštva i Službe za zaštitu ustavnog poretka. Mnogi se pitaju kako je moguće da u jednoj demokratskoj zemlji novinari budu pod sumnjom jer izveštavaju u javnom interesu. Teško da će kritike prigušiti i informacija da državni tužilac želi da uspori istragu dok ne čuje mišljenje stručnjaka.

„To nije bila izdaja države“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „U prilog urednika ovog foruma koji se bavi politikom interneta može se navesti da oni nisu hteli da izazovu štetu Nemačkoj. Oni su jednostavno sledili kod mnogih omiljenu devizu: sve se sme postaviti na internet.“ Međutim frankfurtski list smatra preteranim kritike da Tužilaštvo želi da ućutka sve kritičare. Osvrće se i na u petak često ponavljan argument, naime da Nemačka ništa ne preduzima protiv obuhvatne američke špijunaže, a pokreće istrage protiv domaćih blogera: „Da li Nemačka štedi NSA, a maltretira blogere? Za takav stav potreban je zaista smisao za teorije zavere. Na posletku, povedena je istraga nakon optužbi da je prisluškivan mobilni telefon kancelarke – doduše, istraga nije imala uspeha. Bez uspeha će ostati i ova istraga zbog navodne izdaje države. To je državni tužilac mogao da zaključi i bez stručnjaka i profesora.“

Kritičniji je Zidvest prese (Ulm). Čak i ako postupak bude obustavljen, piše list, načinjen je jedan korak ka državi prismotre. Poruka je da niko ne bi trebalo da bude previše kuražan u kritici države. List dodaje da je istraga adubman (ceremonija uvođenja u viteštvo) za blog Necpolitik, ali da je loš signal za demokratiju. Frankfurter rundšau piše da je državni tužilac morao da zna da će izazvati aferu i još jednom se osvrće na malodušnu istragu protiv američke špijunaže: „Ne možete tamo gde je istraga hitno neophodna čekati da vam neko pošalje dokaze na kućnu adresu, u ukrasnom papiru i sa mašnicom – a udarate punom snagom bez obzira na štetu tamo gde bi istrage per se morale da ostanu tek izuzetak u krajnjem slučaju.“

Čak i konzervativni Velt ima samo reči kritike za postupak protiv novinara: „Afera oko američke tajne službe NSA i Nemačke obaveštajne službe, zatim očajno bezbednosno stanje u istočnoj Ukrajini, Turskoj i na Bliskom istoku zagrejali su atmosferu – i odnos prema novinarima. Onaj ko počne da na račun državne bezbednosti suzbija slobodu štampe stupio je na veoma opasan teren. Ubrzo će novinari postati državni neprijatelji i izdajnici, kao što je već odavno slučaj u mnogim zemljama. U takvom okruženju je posebno važno poverenje u državne organe. Državni tužilac je to poverenje prokockao. To ne može ostati bez posledica, ukoliko Savezna vlada ozbiljno misli da bude verodostojna u pitanjima slobode medija.“

Ono što u komentaru Velta visi u vazduhu, otvoreno zahteva Folksštime (Magdeburg) – ostavku državnog tužioca Haralda Rangea. „Ko pokuša da ograniči pravo novinara da izveštavaju i istražuju zapravo dira u Ustav. To je težak prestup, bez obzira što je državni tužilac za sada stopirao istragu. To je učinio tek pod pritiskom javnosti. Pretnja protiv novinara nije iščezla. Time se postavlja pitanje da li prvi službenik tužilaštva sme da ostane na svojoj poziciji u jednom demokratskom društvu. Pitanje sadrži i odgovor: ne može. Državni tužilac mora da odstupi sa funkcije.“

Levičarski Tagescajtung (Berlin) podseća na sličan slučaj iz 1962: tada je nedeljnik Špigel objavio kritički članak o odbrambenoj politici zapadnonemačke vlade. Povedena je istraga zbog „veleizdaje“, a čuveni izdavač nedeljnika Rudolf Augštajn je proveo 103 dana u zatvoru. Završilo se tako što je pobedila sloboda štampe, a dvojica državnih sekretara i ministar odbrane morali su da odu sa funkcija. Tagescajtung se stoga pita otkud Državnom tužilaštvu ideja da 2015. godine može da prođe nešto što nije moglo pre više od pola veka: „Odjek u javnosti bio je toliki da je već u prvim satima nakon što je objavljeno da se vodi istraga server bloga Necpolitik skoro poklekao zbog brojnih poseta. Solidarnost, po običaju, kruži društvenim mrežama. Ali ono što je zaista važno je da su i etablirani mediji uključujući i dnevnik javnog servisa pridali temi veliki značaj. Jer oni su svi razumeli ko je ovde napadnut: svi nezavisni novinari – zapravo, svi novinari.“

Izdvajamo i dva komentara koji odskaču od hora kritičara. Berliner morgenpost piše da se prečesto uzvikuje „skandal“ i onda kada nema povoda za to. List ima razumevanja za potez šefa Službe za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georga Masena koji je zatražio istragu – „iz njegovog ugla je razumljivo da hoće da zatvori rupu iz koje podaci cure novinarima. Na posletku, država ima pravo na svoje tajne“, piše berlinski list. Takođe, Noje osnabriker cajtung navodi: „Nemačka nije banana republika u kojoj se po nahođenju odlučuje da li i kako funkcioniše pravosuđe. Ako se, dakle, pokrene istraga – u konkretnom slučaju protiv dvojice novinara – onda se pravosuđe time obavezuje. To što blog Necpolitik ima svojih zasluga ne sme da ga štiti od provere pravosudnih organa. Zar ne bi posebni tretman bloga bio poput lošeg vica najviše za osnivača tog foruma Markusa Bekedala koji istrajno zagovara pravnu državu?“