Nemačka kupuje rakete „Tomahavk“

Nemačka će kupiti američke rakete srednjeg dometa tipa „Tomahavk“ i rasporediti ih u zemlji. O tome je sa američkom stranom postignut dogovor na samitu NATO u Ankari, izjavio je nemački kancelar Fridrih Merc iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u svom obraćanju Bundestagu.

„Time zatvaramo važnu stratešku rupu u našoj odbrani.“

Merc je dodao da će Nemačka istovremeno nastaviti da radi na razvoju sopstvenih evropskih sistema i njihovom raspoređivanju u Evropi.

Kancelar tvrdi da njegova vlada postiže rezultate

Merc je inače, u vanredno zakazanom obraćanju Bundestagu „o političkoj situaciji“ pozvao na podršku reformskom kursu svoje vlade (CDU/CSU i SPD). Kako je rekao, često sluša prigovore da politički centar ne postiže rezultate i da sam sebe blokira.

„Dozvolite mi da na to odgovorim sasvim jasno: vlada centra postiže rezultate, radi i, pre svega, ispunjava obavezu koja proizlazi iz našeg Ustava“, rekao je Merc.

On se osvrnuo i na jačanje Alternative za Nemčku (AfD) i naglasio da radikalne snage koje navodno nude jednostavna rešenja danas postoje u mnogim demokratijama, pa i u Nemačkoj.

„Ali dovoljno smo snažni da zajedno odbijemo te napade na našu slobodu i stabilnost naše zemlje“, rekao je Merc.

Odgovori koje nude radikalne stranke, bilo s leve ili desne strane političkog spektra, prema nemačkom kancelaru, ne predstavljaju rešenja: „One dele našu zemlju i, ukoliko bi preuzele političku odgovornost u Nemačkoj, odvele bi je u ponor.“

„Tomahavci“ imaju domet u dubinu Rusije

Merc se u sredu uveče (8. jul) vratio sa samita NATO u Ankari, na kojem su odobreni novi paketi finansijske pomoći Ukrajini i postavljeni temelji za NATO sa većom evropskom odgovornošću.

Na marginama samita vođeni su razgovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o nabavci raketa srednjeg dometa „Tomahavk“, čiji domet iznosi do 2.500 kilometara, što znači da bi iz Nemačke mogle da dosegnu dubinu ruske teritorije. Moskva je od Berlina udaljena oko 1.600 kilometara vazdušnom linijom.

Na samitu NATO 2024. godine SAD, pod predsednikom Džozefom Bajdenom, najavile su da će tokom 2026. u Nemačkoj rasporediti rakete „Tomahavk“, rakete tipa SM-6 i novo razvijeno hipersonično naoružanje – bez naknade.

Nakon dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, od tog plana se odustalo. Usledili su pregovori o kupovini ovog naoružanja.

Evropljani žele da razviju sopstveni sistem

Evropske članice NATO trenutno još ne raspolažu sopstvenim raketama srednjeg dometa. Srednjoročno, više saveznica planira da razvije zajednički sistem naoružanja za precizne udare velikog dometa (deep precision strike) na takozvane ciljeve od velikog značaja. U tu svrhu je 2024. godine na samitu NATO u Vašingtonu pokrenut projekat Elsa (European Long-Range Strike Approach).

Više evropskih saveznika u okviru NATO želi da pod tim zajedničkim okvirom razvije sopstvenu krstareću raketu dometa većeg od 2.000 kilometara.  Nemačko Ministarstvo odbrane je prošle godine saopštilo da su radovi na razvoju te nove sposobnosti za dejstva oružjem velikog dometa već započeli.

Težište govora bile su reforme

Glavni deo kancelarovog govora ipak je bio posvećen reformama koje je vladajuća nemačka koalicija usvojila prošle sedmice.

„Ovi dogovori imaju cilj, pre svega, veću fleksibilnost za naša preduzeća, očuvanje naše socijalne države i poresko rasterećenje zaposlenih“, rekao je Merc.

Koalicija je prošle sedmice postigla dogovor o reformskom paketu od 34 tačke. Poreskim rasterećenjima u vrednosti od deset milijardi evra, fleksibilnijim ugovorima o radu, reorganizacijom sistema penzijskog osiguranja i obimnim smanjenjem birokratije, demohrišćani i socijaldemokrate na vlasti žele da izvuku Nemačku iz privredne krize i stabilizuju sisteme socijalnog osiguranja.

Merc očekuje usvajanje plana za zdravstveno osiguranje

Veliko negodovanje poslednjih dana izazvao je plan da se ukine mogućnost otvaranja bolovanja telefonskim putem. Mnogi smatraju da ni poreska reforma ne ide dovoljno daleko, dok su planovi za uštede u sistemu zdravstvenog osiguranja i dalje predmet sporova. Uprkos hitnim zahtevima opozicije protiv ovih planova, Merc je izrazio uverenje da će zakon biti usvojen ovog petka.

„Nadam se da ćemo već sutra u Bundestagu i Bundesratu postaviti zakonsko zdravstveno osiguranje na nove, finansijski održive osnove“, rekao je on.

Dan ranije poslanici Zelenih i Levice podneli su odvojene hitne zahteve Saveznom ustavnom sudu kako bi u poslednjem trenutku zaustavili glasanje. I jedan poslanik Alternative za Nemačku najavio je obraćanje sudu u Karlsrueu.

„Ne smemo da posustanemo“

Kancelar smatra da reformski kurs već daje prve pozitivne rezultate. Pozivajući se na podatke Saveznog zavoda za statistiku, rekao je: „Mnoga preduzeća povećavaju proizvodnju.“

Od početka 2025. godine obim porudžbina u preduzećima kontinuirano raste i danas je za 30 odsto veći nego krajem 2024. godine. „To su ohrabrujući pokazatelji naše privrede.“

Ipak, upozorio je da to još nije odlučujući preokret i da pojedine privredne grane i dalje prolaze kroz duboku krizu. „Ne smemo da posustanemo. Moramo da nastavimo vredno da radimo i da budemo još uspešniji.“