Nema osude za belca

U procesu zbog ubistva crnog tinejdžera Trejvona Martina porotnici su došli do zaključka da je Džordž Cimerman, pripadnik jedne dobrovoljne građanske oružane patrole na Floridi, nedužan. On je 17-godišnjeg Martina ubio nakon prepirke do koje je došlo u februaru prošle godine. Cimerman, koji je kobne večeri kao samozvani „građanski redar“ bio u patroli u svom kvartu, mislio je da je Martin jedan od provalnika koji su u to vreme „operisali“ u četvrti. U svađi do koje je došlo Cimerman je pucao iz pištolja i ubio nenaoružanog Martina na licu mesta. Slučaj je uzbudio duhove u Americi, budući da su mnogi uvereni da je važnu ulogu i u samom incidentu i pri istražnim radnjama policije nakon njega imao rasizam. Cimerman je svetle boje kože, njegov je otac beli Amerikanac dok mu je majka iz Kube.

Nakon objavljivanja oslobađajuće presude za Cimermana, u Njujorku su hiljade ljudi izašli na ulicu uzvikujući parole poput „Bez pravde neće biti ni mira!“ i „Narod ga proglašava krivim“. Demonstracija protiv presude je bilo i u Bostonu, San Francisku, San Dijegu i Sakramentu. Većina demonstranata uverena je da je Cimerman, sam inače svetle boje kože, čiji je otac beli Amerikanac dok mu je majka iz Kube, delovao iz rasističkih pobuda. Oni su uz to uvereni i da je policija u Floridi istragu nakon ubistva vodila aljkavo budući da je žrtva bio mladi crnac.

„Sive zone“ američkog pravosuđa

S druge strane protestuje se i protiv zakonskih odredbi o slobodnom posedovanju oružja. „Da Cimerman nije imao oružje, ne bi mogao ni da ubije Martina“, navode zagovarači strožijih zakona. Među njima je i njujorški gradonačelnik Majkl Blumberg, koji se već duže vreme zalaže za pooštravanje zakona o posedovanju oružja. On kritikuje tzv. Zakon „Stand Your Ground“ kojim se, na primer, građanima na Floridi dozvoljava korišćenje oružja u slučaju samoodbrane čak i kada postoji mogućnost da se neka konfliktna situacija reši i na drugi način.

Majkl Verc iz „Centra za američki napredak“ u Vašington naglašava da postojanje takvih „sivih zona“ u američkom pravosuđu omogućava ljudima poput Džordža Cimermana da izigravaju „privatne policajce“ koji patroliraju po svojim četvrtima i tamo „uvode red“ ili drže od tih četvrti podalje one ljude za koje smatraju da im tu nije mesto. Trejvon Martin se u tu shemu odlično uklapao naglašava Verc: mladi crnac, koji sa kapuljačom preko glave noću hoda po ulici kvarta gde uglavnom stanuju belci. „To je razlog zbog čega je taj slučaj tako osetljiv, a reakcije u Americi burne“, objašnjava Verc.

Rasizam još nije prošlost

Predsednik Barak Obama je građane širom zemlje pozvao da uvažavaju odluku suda, ali je roditelje Trejvona Martina pokušao da uteši rečima: „Da ja imam sina, on bi izgledao vrlo slično Trsjvonu.“ Istovremeno, Obama je iskoristio priliku da ponovi svoje uverenje da je Sjedinjenim Američkim Državama potreban strožiji zakon o oružju.

I poznati borac za građanska prava Džesi Džekson pozvao je na smirenost. On je istovremeno naglasio da u poroti nije bio ni jedan Afro-Amerikanac. Neki drugi kritičari procesa naglašavaju da je možda određenu ulogu igrala i činjenica da je Cimermanov otac sudija, pa da se tu radilo i o uticaju na istražni proces i ishod presude. Ubrzo posle obeležavanja 50-te godišnjice poznatog govora Martina Lutera Kinga „Imam san (I have a dream) u SAD su mnogi uvereni da u zemlji još uvek vlada sistematska diskriminacija na osnovu boje kože i socijalnog statusa.

Autori: Ger Šlis / Zoran Arbutina
Odgovorni urednik: Ivan Đerković