Nema obeštećenja za žrtve eksperimenata | Izbor iz štampe | DW | 15.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nema obeštećenja za žrtve eksperimenata

Sudija američkog Saveznog suda, iz formalnih razloga, odbacio je tužbu gvatemalskih žrtava američkih eksperimenata sa sifilisom vršenih 40-ih godina prošlog veka…

„Nema obeštećenja za žrtve eksperimenata sa sifilisom“ – Frankfurter algemajne cajtung piše da je sudija američkog Saveznog Redži Volton priznao da „namerno inficiranje zatvorenika, psihičkih bolesnika i siročadi kako bi se isprobao tada novi medikament penicilin jeste duboko uznemirujuće poglavlje američke istorije“. Ali, prema američkom pravu, u SAD zahtev za obeštećenje može da se podnese samo ako je žrtvi bol nanet na američkom tlu. „Vlada u Vašingtonu je zatražila obustavljanje postupka“. Piše frankfurtski dnevnik.

Za teške povrede ljudskih prava koje su počinili američki medicinski stručnjaci saznalo se pre dve godine. Istoričarka medicine Suzan Reverbi sa Velsli koledža u Masačusetsu 2010. je otkrila da su američki lekari između 1946. i 1948. namerno inficirali gonorejom i sifilisom 1300 osoba. Cilj akcije bio je da se prouči dejstvo penicilina. Manje od 700 inficiranih je posle toga lečeno, a najmanje 83 osobe su umrle od posledica eksperimenta. Izvori u Gvatemali tvrde da je opit izvršen na 2082-oje ljudi. Čitava akcija je pokrenuta da bi se našle efikasnije metode lečenja američkih vojnika zaraženih polnim bolestima.

Lekari, koje je predvodio Džon C. Katler, najpre su inficirali gvatemalske prostitutke a zatim su ih spojili sa opitnim osobama. Međutim, ispostavilo se da se zarazio premali broj tih osoba, pa su lekari pribegli direktnoj metodi, ubrizgavši izazivače bolesti zatvorenicima, vojnicima i psihički obolelim ljudima. Žrtvama eksperimenta je rečeno da su dobili neke korisne vakcine. Lekare je, između ostalog, zanimalo i da li penicilin može da spreči izbijanje bolesti. Opiti nisu doneli nikakva korisna saznanja pa su prekinuti, a njihovi rezultati su decenijama držani pod ključem.

„Specijalna komisija koju je formirao američki Kongres je 2011. došla do zaključka da su američki lekari koji su učestvovali u eksperimentu bili svesni svog nemoralnog postupanja i da su zato zataškali svoju akciju. Neki od njih su još za vreme eksperimenta priznali da tako nešto ne bi smeli da rade u SAD. U izveštaju Kongresa se osuđuju ’užasno i neljudsko postupanje’ naučnika, kao i njihove ’veoma teške povrede ljudskih prava’. Predsednik Barak Obama se 2010. u ime američkog naroda izvinio tadašnjem predsedniku Gvatemale Alvaru Kolomu zbog ovog surovog postupka“.

„Džon C. Katler, lekar koji je rukovodio opitom u Gvatemali – umro je 2003. – učestovao je i u spornoj ’Taskegi studiji o sifilisu’: između 1932. i 1972. oko 400 američkih crnaca iz Taskegija u Alabami nije lečeno od sifilisa – terapija im je namerno uskraćena da bi naučnici pratili posledice bolesti u njenoj poodmakloj fazi. 1997, za ovo se izvinio tadašnji američki predsednik Bil Klinton. Podnevši kolektivnu tužbu, organizacija za građanska prava NAACP uspela je da se izbori da preživeli opita dobiju obeštećenje od devet miliona dolara, kao i da im se garantuje besplatan medicinski tretman – isto se odnosi i na njihove bližnje koje su zarazili. Američka vlada dosad nije ponudila obeštećenje za žrtve eksperimenta sa ljudima u Gvatemali“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Slučaj pacijentkinje Berte

O istoj temi piše i magazin Špigel koji podseća i na izveštaj američkog Kongresa o eksperimentu sa sifilisom: „Član kongresne Komisije, profesor bioetike Džon Aras, izneo je slučaj Berte, pacijenktinje psihijatrijske klinike, koju su lekari (iz tima Džona Katlera) injekcijom inficirali sifilisom i zatim je ostavili tri meseca bez terapije. Katler je jednog dana u svoje beleške uneo da mu izgleda kao da će Berta umreti. Nije izneo bliže detalje. Istog dana, on je gnojem obolelih od tripera natrljao oči, anus i mokraćni kanal ove pacijentkinje – ubrzo posle toga, ona je umrla.“ „Najpre sam oklevao da zamahnem moralnom toljagom“, citira Špigel profesora Arasa, i navodi da je on ipak shvatio da su naučnici namerno prevarili pacijente: „Mislim da o moralnoj krivici tadašnjih vinovnika može da se sudi vrlo oštro.“

„Komisija je“, piše Špigel, „uz to ustanovila da je rad Džona Katlera i iz naučne perspektive bio potpuno neprihvatljiv i zapravo - sasvim besmislen, kao što je rekao Nelson Majkl sa vojnog instituta Volter Rid. Predsedavajuća Komisije za etiku Emi Gatman kaže: moramo naučiti iz prošlosti, kako bismo mogli da budemo sigurni da se današnja naučna i medicinska istraživanja temelje na etičkim standardima“.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković