Nema brzog povratka na pravi put

Četvrtina povratnika - bivših džihadista - sarađuje sa nemačkim vlastima: To je samo jedan od zaključaka studije o uzrocima radikalizacije u Nemaćkoj. U studiji, koju je sproveo Centar za borbu protiv ekstremizma (HKE), a na zahtev Saveznog ureda za borbu protiv kriminala (BKA) i Službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV), analizirano je skoro 800 biografija islamista starosti između 13 i 62 godine, a koji su se iz Nemačke priključili terorističkim grupama u inostranstvu.

DW: Svaki četvrti islamista, koji se vratio u Nemačku, sarađuje sa vlastima. Međutim, tek svaki deseti povratnik kaže da je frustriran svojim iskustvom. To ne zvuči pozitivno.

Tomas Mike: Teško je tumačiti te brojke. Saradnja sa vlastima može biti i taktičko ponašanje ukoliko je neko počinio krivična dela. Iz toga se ne može zaključiti da li je neko zaista odustao od ekstremističke ideologije. Međutim, primećujemo da za razliku od ostalih evropskih zemalja, mi u Nemačkoj vrlo intenzivno i sistematski radimo sa povratnicima iz Sirije. Svakog koji se vratio pedagoškim radom bi trebalo pokušati izvući iz islamističke scene, bilo u zatovru bilo u slobodno vreme. U pojedinačnim slučajevima je to već imalo uspeha, u širem smislu će se moći reći tek za dve, tri godine.

Zašto mladi ljudi iz Nemačke odlaze u navodni sveti rat?

Razlozi mogu biti veoma različiti jer ne postoji klasični proces radikalizacije. Može biti da su ovi mladi nagovoreni da se priključe islamističkoj sceni gde se zadovoljavaju njihove emocionalne potrebe za sigurnošću, osloncem i identitetom. Na ovoj sceni nastaje moralni pritisak: Moraš uraditi nešto. Tamo ubijaju tvoju braću i sestre." Drugi razlog bi mogao biti  da su toliko otuđeni od društva da veruju da moraju  početi iz početka. A onda naravno postoje i ljudi koji već sa puno mržnje u sebi putuju kako bi tamo mogli da ostvare svoje nasilne fantazije.

Iz studije proizilazi to da su islamisti u Nemačkoj pre svega radikalizovani u krugovima prijatelja  i selefijskim džamijama. Tek na trećem mestu se navodi internet. Šta to znači za Vaš posao?

Internet i socijalne mreže igraju najpre unutar same scene veliku ulogu. No mladi ljudi daleko najviše bivaju nagovoreni od strane vršnjaka. Ekstremisti pokušavaju prouzrokovati jaz između mladih i njihove sredine kako bi njima lakše manipulisalii.

Dakle za deradikalizaciju je uvek potreban direktan kontakt. To se ne dešava slučajnu upravo u zatvoru. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se tamo sa njima može raditi duži vremenski period i da se oni polako oslobađaju te idologije. To se ne dešava od danas do sutra. Ako se neko vrati iz ratnog područja i kaže mi da se distancirao od svega - to nije uverljivo. Distanciranje je moguće samo u laganom procesu.

Sedam posto Nemaca koji su otišli u džihad su maloletnici. Vi pre svega radite sa mladima. Jesu li mladi ljudi posebno prijemčivi za radikalizaciju?

Esktremisti uvek traže grupe stanovništva na koje je naročito lako uticati. To su mladi ljudi zbog njihove potrage za identitetom i konflikta sa svojom sredinom. Brojni se radikalizuju još od 14. godine života, a najveća starosna grupa su mladi između 18-20 godina. No moramo biti oprezni: Ovde nije reč samo o ljudima koji žive u lošim životnim uslovima.  To se može dogoditi i svim drugim ljudima koji imaju potrebu za zaštitom: Ekstremisti pokušavaju i sa izbeglicama ili psihički labilnim osobama.

Prema podacima iz studije broj odlazaka u Siriju ili Irak je smanjen. Smanjuje li se i radikalizacija u Nemačkoj?

Ne. To što je smanjen broj odlazaka na ratna područja je razumljivo jer su vojni sukobi veoma intenzivni, a prelazak granice nije više tako jednostavan kao pre godinu, dve. No to ne znači da je fenomen ekstremizma opao. Naprotiv, beležimo priliv kako na selefijskoj tako i na desno-ekstremnoj sceni. Hvala Bogu povećava se i broj savetovališta, ali to još nije dovoljno.

Tomas Mike vodi Mrežu za prevenciju nasilja, radi sa takozvanim povratnicima. Organizacija podržava pre svega mlade ljude koji žele da napuste esktremističke scene.