Nemačko balansiranje između Amerike i Kine | Politika | DW | 31.08.2021

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Nemačko balansiranje između Amerike i Kine

Za Berlin, Kina je najveći trgovinski partner, a SAD najvažniji globalni saveznik. Može li Nemačka da sedi na obe stolice dok se sukobi između Vašingtona i Pekinga zaoštravaju?

Priča o Nemačkoj i Kini je priča o balansiranju između vrednosti i interesa. Interesi su pre svega ekonomski, jer Kina je od 2015. najvažniji trgovinski partner Nemačke. Berzanski indeks DAX, koji prati 30 velikih nemačkih kompanija, pokazuje da te firme ostvaruju u proseku 15 odsto svog prometa u Kini. U budućnosti, kinesko tržište moglo bi da postane još privlačnije – procene pokazuju da će se u narednih deset godina oko 30 odsto globalnog rasta desiti u Kini.

Političke veze između Nemačke i Kine su, tokom 16-godišnje vladavine Angele Merkel, ojačale, odnosi su podignuti na nivo „sveobuhvatnog strateškog partnerstva“. Jedan od razloga je i to što se nijedan od velikih problema čovečanstva, kao što su klimatske promene ili razoružanje, ne može rešiti bez Pekinga.

-pročitajte još: Nova vlada Nemačke, novi spoljnopolitički kurs?

Već deset godina, članovi vlada u Berlinu i Pekingu drže i redovne zajedničke konsultacije. Poslednji takav sastanak održan je krajem aprila ove godine, doduše virtuelno, zbog korone. Atmosfera je, međutim, bila primetno hladnija nego ranije, uprkos tome što je Evropska unija prošlog decembra konačno završila višegodišnje pregovore o takozvanom sporazumu CAI o investicijama sa Kinom. Taj uspeh postignut je tokom nemačkog predsedavanja EU.

Ali tu su i pitanja o proganjanju Ujgura u Sinđijangu, potiskivanju demokratije u Hongkongu, agresivnost Pekinga u Južnom kineskom moru i pretnje koje se upućuju Tajvanu. Razloga za sukob ima sve više. U martu ove godine, Evropska unija uvela je sankcije Kini po prvi put od 1989, i to zbog kršenja ljudskih prava pripadnika ujgurske manjine. Kina je uzvratila merama protiv evropskih naučnika i članova Evropskog parlamenta. A Evropski parlament je zatim odgovorio zamrzavanjem ratifikacije sporazuma o investicijama.

Video-konsultacije nemačke i kineske vlade u aprilu 2021.

Video-konsultacije nemačke i kineske vlade u aprilu 2021.

Nema demokratije ali ima para

Stav prema privrednom čudu u Kini takođe se menja. U martu 2019, Evropska komisija opisala je Kinu ne samo kao „partnera i konkurenta“ – u napomenama o strategiji Brisela Kina je doslovno opisana kao „sistemski rival“, „ključni globalni igrač“ i „vodeća tehnološka sila“.

Na Zapadu se dugo podrazumevalo da samo demokratije i tržišne ekonomije mogu da donesu prosperitet za većinu stanovništva. Ali u Kini je očigledno da i komunistička autokratija može da prebaci stotine miliona ljudi iz apsolutnog siromaštva u srednju klasu.

-pročitajte još: Da li Bajden pokušava da formira veliku zapadnu „antikinesku koaliciju“?

„Kina je zbog toga veoma atraktivan model za mnoge države sveta, za autokrate“, kaže za DW diplomata Hajnrih Kreft, bivši ambasador Nemačke u Luksemburgu, a trenutno direktor Centra za diplomatiju na univerzitetu Andraši u Budimpešti.

Nemačka je svesna snažnog kineskog prisustva na globalnoj pozornici, uključujući tu i tzv. „Novi put svile“. „Zbog toga, u principu, svi naši međunarodni odnosi imaju i kineski aspekt“, dodaje Kreft.

Hajnrih Kreft: Kina je veoma atraktivan model za mnoge države sveta, za autokrate

Hajnrih Kreft: Kina je veoma atraktivan model za mnoge države sveta, za autokrate

„Kinezi stvaraju sopstvena pravila“

Kina se više ne prilagođava zapadnim pravilima igra, kaže politikolog i stručnjak za Kinu Eberhard Zandšnajder. „Kinezi stvaraju sopstvena pravila, Si Đinping ima odgovornost prema svojoj zemlju i sopstvenim političkim ambicijama, a ne prema očekivanjima Amerikanaca ili Evropljana.“

-pročitajte još: Nemačka i Kina: komplikovani odnosi

Ipak, diplomata Hajnrih Kreft kaže da Kina nije potpuno odbacila postojeći međunarodni poredak. „Na primer, Kina pokušava da strateški utiče na izbor funkcionera u međunarodnim organizacijama. Rezultat je da neki od tih funkcionera vrlo retko kritikuju Kinu. A tamo gde ta strategija ne prolazi, na primer u Svetskoj banci ili MMF-u, stvaraju se posebne institucije kao što Azijska banka infrastrukturnih investicija (AIIB).“

Takvi potezi trebalo bi da postignu ambiciozan cilj koji je formulisao predsednik Si: do stogodišnjice osnivanja moderne kineske republike 2049. godine, Kina bi trebalo da predstavlja sazrelu, modernu, socijalističku državu sposobnu da uspostavlja i određuje pravila, vodeću ekonomsku i tehnološku silu.

Namere Pekinga da dospe na vrh sveta su „naravno u konfliktu sa dosadašnjom hegemonijom Amerike“, kaže za DW sinolog Sebastijan Hejlman.

Sebastijan Hejlman: Namere Pekinga u konfliktu sa SAD

Sebastijan Hejlman: Namere Pekinga u konfliktu sa SAD

Rivalstvo veće od Hladnog rata?

To dobro znaju i u Vašingtonu, smatra Vang Đisi, predsednik Instituta za međunarodne i strateške studije Univerziteta u Pekingu. „Sjedinjene Države i Kina su već u nadmetanju koje bi moglo da bude i trajnije, šire, i intenzivnije nego bilo koje drugo međunarodno takmičenje u modernoj istoriji, uključujući i Hladni rat“, rekao je Đisi u julu za časopis „Foreign Affairs“.

Berlin je sada pred dilemom: u ringu su najmoćniji nemački saveznik i njen najveći ekonomski partner, a Nemačka bi mogla da se nađe u sredini. Pre svega kada je reč o tehnologiji.

„Sjedinjene Države žele da po svaku cenu spreče Kinu da pretekne Ameriku u ključnim oblastima tehnologije. Amerika je alarmirana i želi da spreči ekonomsku i vojnu modernizaciju Kine“, kaže za DW američki stručnjak Džozef Braml. „Zbog toga sprovode strategiju ekonomskog razdvajanja, ne razmišljajući koliko će to koštati Evropu.“

Džozef Braml: SAD žele da po svaku cenu spreče Kinu da ih pretekne u ključnim oblastima tehnologije

Džozef Braml: SAD žele da po svaku cenu spreče Kinu da ih pretekne u ključnim oblastima tehnologije

Na tankoj žici između Amerike i Kine

Berlin iz ovog sukoba neće moći da se ispetlja ako vodi politiku kojom pokušava da zadovolji obe strane, dodaje Braml. „U borbi za tehnološko-političke sfere uticaja, Amerika će povećati pritisak na ostale države i naterati ih da biraju da li će poslovati sa Amerikom ili Kinom“.

Ne tako davno, smatralo se da su ekonomske veze i međunarodna proizvodnja garant blagostanja i mira. Čini se da je to vreme iza nas, i da velike sile takvu povezanost sve više vide kao rizik. Nemačka i njena pozamašna privreda moraće da pronađu novi odgovor za takvu situaciju na svetskoj pozornici.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu