Nemački džihadisti u Siriji | Politika | DW | 04.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemački džihadisti u Siriji

Nemački džihadisti bore se na strani pobunjenika protiv sirijskog diktatora Bašara al Asada. Službe bezbednosti strahuju da će se neki od njih vratiti u Nemačku kao teroristi.

Dva mlada bradata muškarca veoma dobro govore nemački. Kurt Pelda ih susreće u ruševinama grada Asas, na severu Sirije. Njih dvojica kažu tom švajcarskom ratnom reporteru da su došli iz Nemačke i da su tu u „humanitarnoj“ misiji. Džihadisti u Siriji često koriste taj eufemizam. „Naravno“, kaže Pelda, „oni nikada ne kažu da su borci“.

Pelda je, tokom poslednjih meseci, u više navrata putovao u Siriju. Tamo je stalno sretao borce iz inostranstva. Za njih oko 25 bio je siguran da dolaze van Sirije. Istovremeno, u mnogim slučajevima može samo da sumnja, jer borci odbijaju da pričaju o svom poreklu. I ova dva Nemca ne otkrivaju puno, ne žele da kažu ni svoja prezimena, ni grad iz kojeg dolaze. Očigledno je da se plaše problema sa službama bezbednosti, po povratku u Nemačku.

Bundesinnenminister Hans-Peter Friedrich Archiv

Nemački ministar unutrašnjih poslova želi da spreči odlazak Nemaca u Siriju

I zaista, Služba za zaštitu ustavnog poretka i Nemačka obaveštajna služba (BND) drže na oku nemačke džihadiste u Siriji. Ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih procenjuje da se na strani sirijskih pobunjenika bori oko 40 Nemaca i do 700 Evropljana. „Ti ljudi“, objašnjava Fridrih, „tamo će postati još radikaliniji, naučiće kako se koristi eksploziv, automobili-bombe i šta sve ne.“ A ta znanja bi zatim mogli da iskoriste i protiv Nemačke. „To nas veoma zabrinjava“ kaže Fridrih.

„Postoje pokušaji da se ti ljudi zadrže u zemlji“, kaže Gido Štajnberg, stručnjak za terorizam fondacije „Politika i nauka“. Ipak, institucije zadužene za bezbednost ne mogu zaista da spreče njihov odlazak. Potencijalni borci mogu prosto da odu u Tursku ili u neku od drugih zemalja u regionu. Uz pomoć sirijske opozicije, odatle se relativno lako mogu prebaciti preko granice

Mržnja protiv Asada

Borci iz inostranstva odlaze u Siriju jer su besni zbog pokolja koje vrši Asadov režim. Oni su po pravilu arapskog ili kurdskog porekla. Njihove emocije probudili su snimci ubijenih žena i dece koji cirkulišu po internetu. Na tim snimcima se često direktno poziva u rat protiv Asada.

Borci uglavnom imaju osećaj da su vlade sa Zapada, kao i vlade arapskih zemalja, ostavile Sirijce na cedilu, kaže Aron Celin. On je stručnjak za bezbednost na vašingtonskom Institutu za bliskoistočnu politiku. „Oni žele da budu rame uz rame sa svojom braćom po veri – sunitima.“

Mnogi, kada vide užase počinjene u Siriji, žele da pomognu u borbi

Mnogi, kada vide užase počinjene u Siriji, žele da pomognu u borbi

To je poznati fenomen, kaže i Gido Štajnberg: „Gde god je muslimanima neophodna vojna pomoć, drugi muslimani se osećaju pozvanim da im pomognu. To je tako bilo već u Avganistanu i Iraku.“

Ali oba stručnjaka naglašavaju da svi ti borci nisu automatski i džihadisti. Neki pripadaju Oslobodilačkoj sirijskoj armiji, koju kontrolišu umereni opozicionari, neki drugi grupama kao što je Front Al-Nusra, koje su bliske Al-Kaidi.

Ali čak i oni u Frontu Al-Nusra nisu uvek islamistički ekstremisti. Mnoge borce privlači vojna snaga te organizacije.

Izlamizacija ustanka

Uticaj Fronta Al-Nusra osetno je porastao u poslednjih nekoliko meseci. Mnoge naoružane grupe su im se pridružile. „Mnogi u početku nisu bili džihadisti, ali su promenili mišljenje, jer Front Al-Nusra je dobro organizovan, ima dobru logistiku i dobro je finansiran“, kaže Gido Štajnberg. „Oni su u poslednje vreme gotovo stali na čelo tog ustanka.“

I ratni reporter Kurt Pelda tvrdi da konflikt postaje sve više islamistički. „U početku se radilo o demokratiji i slobodi. Često se videla zeleno-belo-crna zastava nezavisnosti Sirije. Sada se uglavnom vijore crne zastave Al-Kaide.“ Ipak, prioritet tih grupa ostaje svrgavanje Asada. U Siriji još uvek nema džihada (svetog rata) protiv Zapada.

Opasnost od radikalizacije

Naravno, kaže Pelda, opasnost od radikalizacije mladih boraca u Frontu Al-Nusra ne može se tek tako odbaciti. „Oni tamo prolaze kroz lagano ispiranje mozga. Ako postanu sasvim indoktrinirani, mogu da postanu pretnja i za svoje domovine.“ Slični slučajevi već su zabeleženi u drugim oblastima gde je bilo ratnih dejstava.

„Čak i ako se vrati samo troje ili četvoro dobro obučenih veterana, koji postanu teroristi, to može da predstavlja ogromnu opasnost“, kaže Štajnberg. Njegov kolega Celin zbog toga preporučuje da se povratnici pažljivo prate.

Vojno zanemarljivi

Borci iz Nemačke i drugih evropskih zemalja za ustanak u Siriji imaju pre svega simboličnu ulogu. Većina njih, pri dolasku, ne zna ništa o ratovanju. Pobunjenici ih smatraju smetnjom ili ih koriste kao „topovsko meso“.

Mnogo korisniji su borci iz Avganistana, Iraka, Jemena ili iz LIbije, koji imaju iskustvo u ratu. Oni su i većina stranaca u Siriji. Organizacija Front Al-Nusra koristi terorističke taktike, koji očigledno potiču od saboraca u Iraku.

Štajnberg: I šačica iskusnih boraca mogla bi da bude ozbiljna pretnja

Štajnberg: I šačica iskusnih boraca mogla bi da bude ozbiljna pretnja

Strani borci čine negde oko pet i deset odsto snaga opozicije, procenjuje stručnjak za bezbednost Aron Celin. Ali stranci rade i za predsednika Bašara Al-Asada. Libanska milicija Hezbolaha podržava Asada, a stalno se pominju i Iranci u redovima Asadove vojske.

Oružje umesto džihadista

Oslobodilačka armija Sirije, koji predvode opozicionari, želi sasvim drugačiju vrstu pomoći: „Nisu nam potrebni džihadisti ni strani borci“, objašnjava portparol Malik Al-Kurdi, „Imamo dovoljno ljudi. Nedostaje nam oružje.“ Nakon pada Asadovog režima, više neće biti mesta za borce iz inostranstva u Siriji, kaže Al-Kurdi. „Reći ćemo im 'Hvala i doviđenja'.“

Autori: Nils Nauman / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama