Nemačka zabranjuje društvene mreže mlađima od 13 godina?

Leni je pre dve godine primetila da preteruje sa telefonom. Ređe je izlazila iz sobe i pričala sa roditeljima, ponekad ni vikendom nije išla napolje. Dešavalo se da deset sati dnevno gleda videe na TikToku i Jutjubu.

„Primetila sam da zapostavljam školu, a ranije sam mnogo više učila“, kaže danas Leni (18) za DW.

Tada je počela da prati koliko vremena provodi na telefonu i trudila se da ne otkazuje sastanke sa prijateljima. Uspela je, donekle – danas je prosečno pet sati dnevno za smartfonom.

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, 15-godišnjaci u Nemačkoj su u proseku sedam sati dnevno za telefonom. U poređenju 36 zemalja, Nemačka je na neslavno visokom 5. mestu.

Prema studiji zdravstvenog osiguranja DAK, u Nemačkoj čak 1,5 miliona mladih koristi medije u problematičnom obimu, a među njima 350.000 može se smatrati zavisnim.

Često se zato čuju zahtevi da se društvene mreže zabrane mlađima od 16 godina po ugledu na Australiju u kojoj je pravilo na snazi već pola godine.

„To bi malo više zaštitilo decu i mlade“, kaže i Leni. „I sama vidim da se na TikToku, Instagramu i Jutjubu objavljuju komentari koje niko ne reguliše.“

Stručnjaci za jaču kontrolu

Zato se napeto čekao predlog nezavisne stručne komisije. Nadine Šen, kopredsednica te komisije, za DW kaže da digitalni mediji „radikalizuju naš demokratski diskurs“ i „utiču na razvoj dece i mladih“.

„Vidimo da su sve više pred ekranom. I vidimo da često pate od zavisnosti. Želimo da društvene mreže nose veću odgovornost, da omoguće svima učešće, ali da nude više zaštite nego sada, recimo pri kontroli starosti“, dodaje Šen.

Komisija je izišla sa 56 preporuka za nemačke vlasti – digitalne platforme bi trebalo obavezati da nude sigurna podešavanja za maloletnike, sadržaj primeren godinama i lako prijavljivanje problematičnog sadržaja.

U zakon bi trebalo zapisati da su roditelji odgovorni i za „digitalno vaspitanje“ svoje dece. I još, telefoni treba da budu zabranjeni u školama sve do osmog razreda.

Savezna ministarka obrazovanja Karin Prin (CDU) zato traži starosnu granicu, najbolje na nivou EU. „Za samostalno korišćenje društvenih mreža u ovom predlogu prepoznajem da je pravi put zakonska granica od 13 godina“, rekla je ona.

Osim toga, efikasnu proveru starosti i stepenastu zaštitu sve do 18. godine.

Pogrešna komunikacija roditelja i dece

Florijan Bušman se zalaže za isto. Kaže, kao dečak je po 16 sati dnevno igrao video-igre, posebno pucačke iz prvog lica poput Vorfejsa. Kaže, bio je „zatočenik digitalnog sveta“.

Sinulo mu je kada je bio na učeničkoj razmeni u Rumuniji pa je tamo naučio kako se pali logorska vatra, penjao se i igrao sa psima.

Napisao je knjigu „Zbogom avataru“, vodič za decu i mlade za oslobađanje iz digitalnog sveta. Pokrenuo je inicijativu „Oflajn heroji“ i posećuje škole u Nemačkoj – samo ove godine održao je 534 davanja. Jedno od poslednjih pred preko hiljadu zabrinutih roditelja.

„Mnogi ne znaju kako da ispravno komuniciraju sa svojom decom u toj situaciji“, kaže Bušman za DW. „Jer vide samo uređaj i ponašanje, ali ne i potrebe deteta koje zato diže gard.“

Po Bušmanu, važno je da roditelji ipak postave jasna pravila za korišćenje medija. Sve sadašnje inicijative, kaže Bušman, dolaze veoma kasno – jer veštačka inteligencija je već sledeći izazov sa kojim se treba boriti.

Zavisnost od porno-filmova

I Tomas Pauli se svakodnevno bori protiv internet-zavisnosti dece i mladih. Taj socijalni pedagog u Kelnu vodi jedno udruženje koje se bori protiv zavisnosti, između ostalog tako što mlade obučava kako da oni dalje obučavaju vršnjake.

„Vidimo jačanje dva nova fenomena – zavisnosti od porno-filmova i nekontrolisanu potrošnju. Neki mladi sa 17 godina imaju deset hiljada evra dugova. Između ostalog, jer provajderi plaćanja poput Pejpala ne vode računa o tome“, kaže on za DW.

Leni sa početka priče se i sama honorarno angažuje u ovom udruženju. Pauli kaže da mladi sami lakše pristupaju drugim mladima.

Pokrenuta je kampanja One day off – izazov je da 7. jula svi na 24 sata ostave telefon. Prema Paulijevom iskustvu, kada deca batale telefon, vrlo brzo primete da im je bolje.

„Jedna koleginica je nedavno rekla da moramo opet učiniti stvarni svet lepšim kako deca ne bi bežala u virtuelni svet“, zaključuje Pauli.