Nemačka uzdržanost po pitanju priznavanja Palestine

Generalna skupština Ujedinjenih nacija počinje jesenje zasedanje u ponedeljak, 22. septembra. Francuska, Kanada i Belgija hoće tom prilikom da priznaju Palestinu kao državu, a verovatno će to učiniti i Ujedinjeno Kraljevstvo i Portugal.

Njihov cilj je da izvrše pritisak na Izrael kako bi se okončao rat u Gazi i pokrenuo novi mirovni proces.

Palestinu je već priznalo skoro 150 od ukupno 193 članice UN. Ali kada bi se tome priključile Francuska, Britanija i Kanada, to su tri države „teške kategorije" iz G7. Za Palestinsku samoupravu priznanje državnosti od strane tako značajnih država bilo bi dobitak na prestižu i diplomatski poraz za Izrael, naročito sada u vreme eskalirajućeg sukoba u Gazi.

Sjedinjene države se odlučno protive priznanju, a naravno i Izrael. Premijer Benjamin Netanjahu to vidi kao „nagradu za teror" radikalno-islamističkog Hamasa.

Nerealni uslov – rešenje o dve države

Međutim, Nemačka vlada, „kratkoročno", kako se zvanično kaže, neće preduzeti taj korak. „Nećemo se priključiti ovoj inicijativi", rekao je kancelar Fridrih Merc(CDU) u avgustu tokom posete kanadskog premijera Marka Karnija.

Mercovo obrazloženje bilo je pre svega formalne prirode: „Trenutno ni na koji način ne vidimo ispunjene uslove za priznanje državnosti." Priznanje mora biti poslednji korak u mirovnom procesu iz kojeg će proisteći rešenje o dve države.

Problem je u tome što rešenje o dve države nije ni na vidiku. Najkasnije od masakra koji je 7. oktobra 2023. u Izraelu počinila radikalno-islamistička teroristička organizacija Hamas i od tadašnjeg izraelskih vojnih akcija u Pojasu Gaze, koje i dalje traju, šanse za takav ishod praktično su jednake nuli. Zato kritičari smatraju da nemačka vlada ovaj nerealni uslov za priznanje iznosi samo kako bi izbegla donošenje odluke.

Suze Fridriha Merca

Nemačka vlada se po pitanju Izrael/Palestina nalazi u posebnoj dilemi: imajući u vidu milione ubijenih Jevreja tokom perioda nacizma, ona se oseća na poseban način odgovornom za bezbednost Izraela i to je čak proglasila za „državni razlog". Za kancelara to očigledno nisu samo prazne reči. Pre nekoliko dana, tokom govora povodom ponovnog otvaranja sinagoge u Minhenu, Merc se borio sa suzama.

Kancelar je u Minhenu između ostalog rekao: „Od 7. oktobra mi – vi – doživljavamo novi talas antisemitizma – u starom i u novom ruhu; otvoreno i slabo prikriveno; u rečima i u delima; na društvenim mrežama, na univerzitetima, u javnom prostoru."

Zbog toga se stidi, kao kancelar i Nemac, rekao je i obećao borbu protiv svakog oblika antisemitizma u Nemačkoj.

Međutim, borbu protiv antisemitizma kancelar odvaja od svje ocene izraelske politike, a naročito od vojnih operacija Izraela u Pojasu Gaze.  To je Merc prethodno, na drugom mestu, oštro kritikovao i zbog toga ovog leta zaustavio izvoz oružja u Izrael koje bi moglo da bude upotrebljeno u ratu u Gazi.

Na svečanosti povodom 75 godina od osnivanja Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, Merc je rekao: „Kritika politike izraelske vlade mora biti moguća, ona može čak biti i neophodna. Neslaganje po tom pitanju nije nelojalnost prema našem prijateljstvu."

Pritisak iz komisije EU i iznutra - po pitanju Izraela

No, sve je veći pritisak na nemačku vladu da zauzme jasniji stav - na primer, iz Brisela. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kallas traži od Nemačke da se pridruži sankcijama protiv Izraela. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je sankcije protiv Izraela, recimo, da EU suspenduje trgovinske povlastice sa Izraelom.

Jens Špan, šef poslaničke grupe Unije CDU,CSU u Bundestagu, to upoređuje sa najmračnijim poglavljem nemačke istorije. „Šta bi onda bio sledeći korak? ‘Ne kupujte više kod Jevreja'? To smo sve već imali", rekao je on na ZDF-u, aludirajući na pozive na bojkot koje su nacisti upućivali protiv jevrejskih radnji 1930-ih godina. Kada je reč o Izraelu i Gazi, posebno u Nemačkoj, „balans se veoma brzo izgubi i sve sklizne u antisemitizam", upozorio je Špan.

Međutim, socijaldemokrateu koalicionoj vladi mogle bi da zamisle uvođenje sankcija Izraelu. Još dalje idu opozicioni Zeleni.

Njihova kopredsednica Franciska Brantner rekla je za dpa da Merc i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU) moraju da se odluče: „Hoće li stati na stranu snaga koje se zalažu za mir za sve ljude u Izraelu i Palestini? Ili će samo posmatrati kako jedna delimično ekstremno-desničarska izraelska vlada i dalje besni po Gazi, dok se perspektivu mira i oslobađanja talaca sve više udaljava?"

I savez od nekoliko desetina nevaldinih organizacija peticijom traži od savezne vlade da kritike na račun Izraela konačno prate i konkretna dela.

Istraživanje: Većina u Nemačkoj za priznanje Palestine

Međutim, priznanje palestinske državnosti je sasvim druga tema. A po tom pitanju kancelar izgleda ostaje čvrst, iako očigledno nema većinu nemačkog stanovništva iza sebe. Naime, u istraživanju instituta Forsa s početka avgusta 54 odsto ispitanih izjasnilo se za priznanje Palestine, dok je 31 odsto bilo protiv.

Front zemalja koje odbijaju priznanje u UN u međuvremenu postaje sve manji. Kada i najbliži saveznici Nemačke, poput Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade, promene stranu, Berlin dospeva u još defanzivniji položaj. Na strani Nemačke ostaju uglavnom Sjedinjene Države – što nemačkoj vladi, zbog kontroverznog predsednika Donalda Trampa, diplomatski svakako ne olakšava situaciju.

SAD, u kojima se nalazi sedište UN, nisu dale vizu Mahmudu Abasu, predsedniku Palestinske samouprave. Dakle, Abas neće biti prisutan u Njujorku, ukoliko različite zapadne zemlje budu priznale Palestinu kao državu.