Nemačka Ukrajini i dalje ne želi da isporuči oružje | Politika | DW | 19.01.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Nemačka Ukrajini i dalje ne želi da isporuči oružje

Nemačka i dalje odbija da isporuči oružje Ukrajini – to je nakon razgovora sa generalnim sekretarom NATO potvrdio i kancelar Olaf Šolc. Istovremeno, šefica nemačke diplomatije Berbok u Moskvi apeluje na očuvanje mira.

Nakon što je britanska vlada odlučila da isporuči Ukrajini oružje, nemački kancelar Olaf Šolc još jednom je potvrdio da Nemačka to neće učiniti. „Nemačka vlada već godinama sledi jasnu strategiju po tom pitanju, a ona glasi: nema prodaje ubojitog oružja“, rekao je Šolc nakon susreta s generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Berlinu.

-pročitaje još: Najopasnija kriza na planeti: šatl-diplomatija nemačke ministarke

Kijev želi oružje od Nemačke

Pod „ubojitim oružjem“ Šolc podrazumeva vojnu opremu koja služi za uništavanje žive sile poput vatrenog ručnog naoružanja, ali i minobacača i vojnih aviona ili plovila. A upravo to već godinama Kijev traži od Berlina. Ukrajinska vlada navodi da joj je to oružje potrebno kako bi se odbranila od mogućeg ruskog napada.

Ukrajinski vojnik na položaju

Ukrajinski vojnik na položaju

Velika Britanija je početkom nedelje Ukrajini isporučila lako vatreno naoružanje za potrebe odbrane granice prema Rusiji. „Ukrajina ima pravo da se brani“, rekao je britanski ministar odbrane Ben Valas u parlamentu u Londonu. On je dodao da se ne radi o „strateškom naoružanju“ koje bi moglo da predstavlja opasnost po Rusiju.

-pročitajte još: Zapad i Rusija: tenzije oko Ukrajine rastu

Sankcije protiv Rusije umesto oružja za Ukrajinu

Nemački kancelar istovremeno je naglasio da u slučaju ruske agresije na Ukrajinu Nemačka razmatra mogućnost uvođenja sankcija protiv projekta gasovoda Severni tok 2 koji je gotov i koji čeka upotrebnu dozvolu Nemačke.

„Nemačka i SAD dogovorile su se oko budućnosti tog projekta“, rekao je Šolc i dodao da Nemačka i dalje istrajava na dogovoru s Rusijom o tome da Ukrajina, uprkos Severnom toku 2 koji u potpunosti zaobilazi tu zemlju, i dalje ostane tranzitna zemlja za isporuku ruskog gasa u zapadnu Evropu.

Gasovod Severni tok 2 je gotov i čeka upotrebnu dozvolu Nemačke

Gasovod Severni tok 2 je gotov i čeka upotrebnu dozvolu Nemačke

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je predstavnike Rusije i Atlantskog saveza na nastavak pregovora. „Mi smo spremni da u okviru Saveta NATO-Rusija predstavimo konstruktivne predloge“, rekao je Stoltenberg.

Berbok: Nemačkoj je stalo do očuvanja mirovnog poretka

I nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je, prilikom svoje nastupne posete Rusiji, stavila do znanja da Berlin želi obnavljanje mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva. „Sada je najvažnije da ponovno oživimo razgovore u sklopu Normandijskog procesa“, rekla je Berbok nakon razgovora sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovim u Moskvi.

-pročitajte još: Verbalno razoružavanje Analene Berbok u Moskvi

Ona, kako je rekla, želi da uradi sve kako bi do pregovora – u kojima osim Rusije i Ukrajine učestvuju i Nemačka i Francuska – došlo što pre. Međutim, Lavrov je dao do znanja da za Rusiju nije važan trenutak sastanka, nego sadržaj. „Za nas nije važno kada se sastajemo, nego o čemu ćemo da razgovaramo“, rekao je Lavrov nakon susreta sa Berbok.

Sergej Lavrov i Analena Berbok u Moskvi

Sergej Lavrov i Analena Berbok u Moskvi

Nemačka ministarka je ruskoj strani predstavila nemačke mirovne namere. „Nemačka gaji temeljni interes na očuvanju mirovnog poretka u Evropi u kojem za sve važe ista i obavezujuća pravila na koja svi mogu da se oslone“, rekla je Analena Berbok.

Rusija i Belorusija na zajedničkim manevrima

U međuvremenu, prvi ruski vojnici stigli su u Belorusiju kako bi obavili pripreme za zajedničke manevre dveju država koje blisko sarađuju. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko organizaciju vojnih vežbi objašnjava „pojačanim prisustvom snaga NATO u susednim baltičkim zemljama i Poljskoj“, kao i „napetošću na granici s Rusijom“.

Vašington je izrazio zabrinutost zbog premeštanja ruskih jedinica u Belorusiju „usred ukrajinskog konflikta“. Tamošnje Ministarstvo odbrane saopštilo je da je „broj ruskih vojnika daleko iznad broja koji bi se mogao očekivati pri običnim vojnim manevrima“. Vašington je istovremeno zabrinut i zbog mogućeg stacioniranja ruskog atomskog naoružanja u Belorusiji, za šta već neko vreme stižu naznake iz Minska. „To bi bio izazov za evropsku bezbednost koji bi iziskivao odgovarajući odgovor“, saopšteno je iz Vašingtona.

nk (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.