Nemačka profitira od zemalja ubrzanog razvoja | Politika | DW | 13.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nemačka profitira od zemalja ubrzanog razvoja

Iako zemlje ubrzanog razvoja sada pate od odliva kapitala i drugih problema, njihova tržišta nemačkim firmama i dalje nude najbolje mogućnosti rasta, pokazuje jedno novo istraživanje.

Banka „HSBC Trinkaus“ postoji već 229 godina i najstarija je privatna banka u Nemačkoj. Zajedno sa britanskim istraživačkim institutom „Oksford ekonomija“, ona redovno analizira trgovinske odnose 180 zemalja i anektira 5.500 izvoznika i uvoznika iz 23 zemlje. Zaključak najnovijeg izveštaja glasi: uprkos aktuelnim turbulencijama na tržištima zemalja ubrzanog razvoja, ona ostaju najinteresantnija za nemačku privredu.

„U mnogim zemljama u ubrzanom razvoju, sa njihovih 1,5 do 4 milijarde ljudi, mi vidimo dugoročan ekonomski polet, pomalo kao posle Drugog svetskog rata kod nas“, kaže Martin Feter Dic iz diseldorfske „HSBC Trinkaus“. Taj polet mogao bi da potraje decenijama, naravno uz skokove i šokove. Ipak, dugoročno, trend se nastavlja nesmanjenom žestinom.

Povećava se srednja klasa

„Uzrok tome je poboljšan pristup obrazovanju, ali i moderna komunikacija: oni prosto vide kako dobro mi živimo u zapadnim zemljama i svi oni rade veoma naporno, kao i naši roditelji, kako bi postigli to isto“, kaže Dic za DW.

Martin Vetter-Diez

Martin Feter-Dcz: Velika šansa za nemačke izvoznike

Srednja klasa u tim zemljama raste, a sa njom i potražnja, kako za robom za konzumiranje tako i onom za investiranje. Od toga naročito profitiraju nemački izvoznici. Trgovina proizvodima visoke tehnologije će do 2030, na godišnjem nivou, za devet odsto biti jača od stope ukupnog izvoza. To je odlična prilika za nemačke firme, kojima je tehnologija jaka strana, navodi se u studiji.

Evropa je i dalje važna

Međutim, za trećinu od 300 anketiranih u Nemačkoj, u narednih šest meseci Evropa ostaje najvažniji ekonomski region. Kao i ranije, 60 odsto nemačkog izvoza ide u Evropu Zašto bi nemačka preduzeća srednje veličine išla na rizična tržišta zemalja u razvoju, ako svoje proizvode mogu povoljno da prodaju ispred svog praga? Dic se s tim ne slaže: „Prvo, tržišta u Evropi su relativno zasićena. Drugo, mi u Evropi smo u krizi, a za firmu koja hoće da raste dobro je da se brine i o regionima koji veoma dinamično rastu.“

Tako se dešava da 40 odsto nemačkih firmi koje su učestvovale u anketi, na tržištima zemalja ubrzanog razvoja vidi najveće mogućnosti za rast svog poslovanja. Za rast u daljini, međutim, firme moraju da prevaziđu neke prepreke: 40 odsto ispitanika kažu da je najveći problem nestabilnost stranih valuta. Pored toga, za trgovinu sa zemljama van Evropske unije, prepreku predstavljaju i razni propisi i zakoni.

Haj-tek – motor rasta

Sada, a i na duge staze, nemačka privreda je dobro pozicionirana: „Visoka ulaganja u istraživanje i razvoj, gotovo tri odsto bruto domaćeg proizvoda, relativno visoka produktivnost i inovativna poslovna kultura, daju dobar okvir za preduzeća u Nemačkoj.“

Zemlje ubrzanog razvoja u Aziji, u poslednjih nekoliko godina su se razvile u ključne igrače na globalnom tržištu haj-tek proizvoda. Kina je u međuvremenu prestigla Sjedinjene Države, Japan i Nemačku – do pre 13 godina vodeće nacije – i sa udelom od preko 36 odsto, postala najveći svetski izvoznik robe visoke tehnologije. Međutim, to ne mora da znači da u Kini čuče najveći pronalazači. „Mi koristimo neka tržišta u razvoju kao svoj pogon“, kaže Dic. „Na primer, 'Fokskon' pravi pametne telefone za 'Epl', ali samo da bi se smanjili troškovi proizvodnje. Delimičan transfer znanja je s tim zaista povezan, ali to ne znači da su te zemlje u stanju da sve razviju iz sopstvenih izvora.“

Međutim, ta globalna podela rada može da se promeni, smatraju u HSBC. Ulaganja u istraživanje i razvoj, u zemljama u razvoju su u stalnom porastu i uskoro će dostići nivo zapadnih industrijskih zemalja. Njihova ulaganja su praktično ostala ista u proteklih 20 godina – isključujući tu Južnu Koreju, Japan i Nemačku. Zahvaljujući toj investiciji i visoko-kvalifikovanoj radnoj snazi, Nemačka će uspeti da zadrži svoju poziciju u izvozu proizvoda visoke tehnologije.