Nemačka: Počinje suočavanje sa debaklom u Avganistanu | Politika | DW | 04.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Nemačka: Počinje suočavanje sa debaklom u Avganistanu

Stranke u vladi i demohršaćiani su se dogovorili oko parlamentarne istrage 20 godina nemačke misije u Avganistanu. Posebna komisija bi takođe trebalo da razjasni i katastrofalnu misiju evakuacije iz Kabula avgusta 2021.

Jahresrückblick BG 2021

Evakuacija iz Avganistana, američki avion, 15.08.2021.

Krajem juna 2021. Bundesver se povukao iz Avganistana - posle skoro 20 godina. Potom su sredinom avgusta Talibani preuzeli vlast u zemlji, bez većeg otpora dve decenije obučavanih avganistanskih oružanih snaga.

Istovremeno sa povlačenjem poslednjih stranih, pre svega američkih i britanskih vojnika, išla  je i evakuacija ljudi koji su radili za strance i kojima je potrebna zaštita od talibana. U toj akciji koja je trajala desetak dana takođe je učestvovao i Bundesver.

pročitajte: Povratak talibana

Deutschland | PK Angela Merkel zu Afghanistan

Angela Merkel, 16.08.2021.

Tadašnja kancelarka Angela Merkel (CDU), kao i tadašnji ministar spoljnih poslova Hajko Mas (SPD) i drugi članovi savezne vlade priznali su pogrešnu procenu situacije u toj centralnoazijskoj kriznoj zemlji. Suočavanje sa misijom Bundesvera u Avganistanu trebalo bi da bude podjednako „bespoštedno" koliko i „bolno" obećala je tadašnja ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer.

Usbekistan | Annegret Kramp-Karrenbauer in Taschkent - Ende der Evakuierungsflüge durch die Bundeswehr

Anegret Kramp-Karenbauer u Taškentu, 27. avgusta kada je označen kraj evakuacije

A stranke SPD, Zeleni i FDP dogovorile su se u koalicionom sporazumu o evaluaciji misije evakuacije u Avganistanu u parlamentarnom istražnom odboru. Pored toga, celokupna misija u toj zemlji treba da bude ocenjena naučnom ekspertizom u anketnoj komisiji. Nakon dugog čekanja, sada se konačno kreće sa radom.

Parlamentarni istražni odbor

Prema rečima političara SPD-a Ralfa Štegnera, Bundestag bi još pre letnje pauze trebalo da uspostavi istražni odbor koji će baviti problematičnom evakuacijom lokalnog osoblja iz Avganistana, odnosno ljudi koji su pomagali Bundesveru i nemačkim organizacijama tokom misije u toj zemlji.

Afghanistan | Evakuierungen am Flughafen in Kabul

Evakuacija iz Kabula, 28.08.2022.

„Istražni odbor će se baviti pitanjem ko je doprineo tome da je operacija evakuacije pošla po zlu. Postoji dogovor sa opozicijom", rekao je Štegner u četvrtak nemačkoj uredničkoj mreži (RND). Prema izveštaju, Štegener će biti na čelu tog odbora.

Odbor treba da razjasni šta su sva uključena ministarstva i vlasti znali o bezbednosnoj situaciji u Avganistanu i da li su postojali scenariji povlačenja i planovi za vanredne situacije. Parlamentarci bi takođe trebalo da daju preporuke za budućnost, na primer za komunikaciju unutar savezne vlade, za razmenu sa međunarodnim partnerima i za rad sa lokalnim osobljem.

Istraga će, kako se navodi, obuhvatiti period od 29. februara 2020. - zaključenja sporazuma između vlade SAD pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom i predstavnika Talibana u Dohi - do završetka misije vojne evakuacije 30. septembra 2021.

Afghanistan Flughafen Kabul | letzter US-Soldat verlässt das Land

Poslednji američki vojnik u Kabulu, generalmajor Kris Donahi, 30 08. 2021.

Anketna komisija

Vlada i opozicione stranke su se takođe dogovorile o formiranju Anketne komisije, rekao je Štegner. Ona bi trebalo da se pozabavi celokupnom, skoro 20 godina dugom misijom Bundesvera u Avganistanu – kao i pitanjem pouke za druge za buduće operacije u inostranstvu.

Anketna komisija će imati zadatak „da sveobuhvatno preispita celokupnu spoljnu, bezbednosnu i razvojnu posvećenost Nemačke u Avganistanu između 2001. i 2021. godine". Shodno tome, „treba izvući pouke za budući vojni i civilni međunarodni angažman Nemačke".

Dvanaest poslanika Bundestaga i dvanaest stručnjaka će biti članovi anketne komisije. SPD i Unija imenuju po tri člana, Zeleni i FDP po dva, AfD i Levice po jednog člana. Anketna komisija bi trebalo da se „da svoje rezultate i preporuke za delovanje iznese najkasnije posle letnje skupštinske pauze 2024.", navodi se u predlogu. Kao predsednik komsije pominje se bivši gradonačelnik Berlina Mihael Miler (SPD).

Ovakav sveobuhvatan pristup neuspelom angažovanju u Avganistanu mogao bi da postane primer širokog društvenog preispitivanja civilno-vojnih misija u inostranstvu, jer bi stručnjaci trebalo samostalno da utvrde koje civilne mere nemačke vlade u Avganistanu su bile smislene – a koje nisu.

Rasprava u Bundestagu: Haos i beda u Avganistanu - ali, zbog čega?

Prethodno su stranke u Bundestagu vodile raspravu o Avganistanu, koja je bila manje o nesporno dramatičnoj trenutnoj situaciji u toj zemlji, a više o tome kako je do nje došlo.

„Ni jedan cilj nije postignut. Avganistan je bačen u haos", sumira poslanik AfD-a Rene Špringer. Burka je ponovo obavezna za žene, proizvodnja opijuma se višestruko povećala, a avganistanska vojska, iako brojčano jača od Bundesvera, nije se suprotstavila talibanima.

Afghanistan Machtübernahme Taliban Kabul

Mrtvački sandici sa zastavama NATO, SAD, Britanije, Francuske u Hostu, 31. avgusta 2021.

„Retko me je u politici nešto tako naljutilo i rastužilo kao posledice povlačenja trupa iz Avganistana", priznao je stručnjak za spoljnu politiku CDU Norbert Retgen. „Otkako je NATO napustio Avganistan, teror, haos i beda su se vratili u ovu zemlju."

No, za stranku Levice i AfD haos i beda su rezultat dugogodišnjeg stranog vojnog prisustva.

„Ne možete ratom naglavačke preokrenuti društveni, verski, državni razvoj jedne zemlje", kaže siva eminencija Levice Gregor Gizi.

Afghanistan, Panjshir | Widerstand gegen die Taliban

Talibani, 29.08.2021.

Poslanik FDP-a Aleksandar Miler je, pak, podsetio da Nemačka posle terorističkih napada 11. septembra 2001. nije imala drugog izbora nego da uđe u ovu misiju zajedno sa NATO i SAD.

Političarka Zelenih Agnješka Bruger ističe da ima mnogo toga na šta se treba kritički osvrnuti. „Na haotično povlačenje i pitanje zašto nije mnogo pažljivije pripremana evakuacija građana, osoblja, lokalnog osoblja i posebno ugroženih grupa." Pritom je Bruger podsetila i na još uvek neizvesnu sudbinu mnogih Avganistanaca koji su godinama stajali uz Nemce na terenu.

Evakuacija i dalje traje: 200 ljudi nedeljno

Ministarstvo spoljnih poslova je ove sedmice saopštio da poslednjih nedelja u Nemačku preko Pakistana, čarter letovima iz Islamabada u proseku stizalo po 200 Avganistanaca.

Redovno se koristi i izlazna ruta preko Irana. „Lokalno osoblje, posebno ugroženi ljudi koji su dobili pismo o prihvatanju i članovi njihovih porodica, tamo takođe dobijaju podršku tokom tranzita i na daljem putovanju u Nemačku." Samo početkom 2022. oko 5.000 ljudi bez pasoša je dobilo podršku da napuste Avganistan kopnom, a zatim da odu u Nemačku u roku od dva meseca.

Prema ministarstvu inostranih poslova, otkako su talibani preuzeli vlast, nemačke službe za vize izdale su oko 18.600 viza za ove grupe ljudi.

Pošto je kancelarija za izdavanje viza u Kabulu zatvorena 2017. vize za spajanje porodice mogu se podneti u ambasadama u Nju Delhiju u Indiji, i Islamabadu u Pakistanu. Skoro 5.000 ljudi trenutno je registrovano u tamošnjim nadležnim kancelarijama - a na vize se čeka više od godinu dana.

A ženama koje putuju same, posebno je teško da dođu do vize, jer uopšte ne mogu da napuste Avganistan bez pratnje.

 Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.