Nemačka: Oko 250.000 radnih mesta zavisi od izvoza u Rusiju | Evropa | DW | 05.03.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

ekonomija

Nemačka: Oko 250.000 radnih mesta zavisi od izvoza u Rusiju

Od velikih zapadnih ekonomija, Nemačka najviše gubi zbog sankcija prema Rusiji i urušavanja imidža te zemlje nakon invazije na Ukrajinu. Ipak, mnoge kompanije pokušavaju da i dalje rade sa Rusijom.

Prizvodnja Mercedesa u Jesipovu u Rusiji

Prizvodnja Mercedesa u Jesipovu u Rusiji

Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK) računa sa smanjenjem izvoza zbog ruske invazije na Ukrajinu. Ranije procene o rastu izvoza od šest odsto više nisu održive, ocenjuje šef DIHK za spoljnu trgovinu Folker Trajer, ne navodeći pritom nove prognoze.

Problema sa snabdevanjem bilo je još pre izbijanja rata u Ukrajini, a sada se situacija dodatno zaoštrila. Zapadne sankcije protiv Moskve opterećuju i nemačke kompanije.

Prema navodima Trajera oko 40.000 nemačkih kompanija ima poslovne veze sa Rusijom, od kojih je 3.650 aktivno u Rusiji. Prepune knjige porudžbina, objašnjava Trajer, neće biti od koristi ako se uskoro ne reše problemi u lancu snabdevanja.

Oko 250.000 radnih mesta direktno zavisi od izvoza u Rusiju. Izvoz u tu zemlju prošle godine je iznosio 26,6 milijardi evra. „Ove godine tako više neće biti“, istakao je Trajer.

Automobilska industrija naročito pogođena

Pored direktnih posledica sankcija, postoje i indirektne posledice zbog rata u Ukrajini. Ratna dešavanja usporavaju i proizvodnju vozila u Nemačkoj, zbog nedostatka delova. Pritom se pre svega radi o kablovskim snopovima, jer je važna lokacija za njihovu proizvodnju na zapadu Ukrajine.

Mogu se očekivati dalja kašnjenja u isporukama, kaže Aleksander Markus, predsednik Nemačko-ukrajinske industrijske i privredne komore.

Prošle sedmice, kada je rat već počeo, pojedine kompanije su još uvek proizvodile, dodaje Markus. Ali on pretpostavlja da će takvih kompanije biti sve manje. „Po pravilu onda se gasi proizvodnja i zamrzava rad kompanija. Onda tamo ostaju još samo čuvari“, objašnjava Markus.

Osim toga, prema navodima DIHK, ostaju i trgovinske barijere koje su nastale tokom korona pandemije. „Isporuke iz Kine morale bi pojačano da se prebace na morske rute, što će još više povećati troškove transporta tim putem“, kaže Trajer.

Ostaje da se vidi da li će Kina iskoristiti novonastalu situaciju. Narodna Republika je glavni trgovinski partner Rusije. Moguće je da će se ta saradnja intenzivirati. „Pritom će Kina biti ta koja određuje cene“, jer Rusija je u teškoj situaciji.

Sve više kompanija se povlači iz Rusije

Već sada gotovo svakodnevno stižu vesti o kompanijama koje obustavljaju poslovanje sa Rusijom ili barem ne sklapaju više nove poslove. Pored Folksvagena, i druga velika imena najavljuju povlačenje: Mercedes Benc, BMW, SAP ili proizvođač turbina Simens Enerdži. U saopštenju te kompanije se navodi:

„Simens Enerdži podržava stav vlada međunarodne koalicije o uvođenju sankcija protiv Rusije. Dok nastavljamo da analiziramo opsežne sankcije i njihov uticaj na naše poslovanje, zaustavili smo sve nove poslove u Rusiji.“

I matična kompanije Simens je nakon 165 godina partnerstva sa Rusijom takođe obustavila sve nove poslove. To se međutim ne odnosi na tekuće poslovanje.

Jedan portparol je za javni servis ARD kazao da se kompanija oseća odgovornom za zaposlene. Pored toga, postoje i ugovorne obaveze i neki radovi su veoma važni za bezbednost, na primer oni koji se tiču vozova. U Rusiji Simens ostvaruje manje od jedan odsto svog prometa.

Samo manji broj kompanija odlazi zauvek

Stvari su drugačije kada se radi o Henkelu. U jedanaest proizvodnih pogona, proizvođač Persila zapošljava 2.500 radnika i u Rusiji ostvaruje pet odsto svog prometa. Henkel za sada namerava da nastavi poslovanje u Rusiji i tu odluku takođe opravdava odgovornošću prema zaposlenima.

I mnoge kompanije srednje veličine koje posluju u Rusiji ne mogu tak tako da zatvore svoje fabrike i bace ključeve.

„Više se razmišlja o tome kako da se poslovanje obustavi na kontrolisan način. Da se ne izgube zaposleni, imidž brenda i reputacija“, kaže Andreas Knaul iz velike advokatske kancelarije „Redl & partneri“. „Možda ima slučajeva da kompanije kažu odlazimo, ne nameravamo više da kročimo u Rusiju, ali to je definitivno ekstremna manjina među nemačkim kompanijama.“

Od aneksije Krima 2014. godine, iz Rusije se povukla skoro polovina nemačkih kompanija koje su tamo bile aktivne.

Nakon uvođenja najnovijih sankcija, Kremlj sada ima na meti strane kompanije u svojoj zemlji. „Jedna od konkretnih mera je da su strane kompanije od 1. januara obavezne da 80 odsto svoje devizne zarade retroaktivno prebace u rusku rublju“, kaže pravni stručnjak Knaul. Dakle, u valutu koja je u slobodnom padu.

Tako da je trenutno upitno da li je poslovanje u Rusiji isplativo. Uz sve to, većina kompanija se nalazi i pred moralnom dilemom.

Predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI) Sigfrid Rusvurm izneo je stav mnogih odgovornih lica kada je reč o Rusiji. Mišljenje koje preovladava je da sa režimom u Msokvi više ne mogu da se rade poslovi.

br (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.